Секс: Да ли је силовање ако жена примора мушкарца

Selection of sex toys. Image copyright Getty Images

Кад мушкарац има пенетративни секс са женом без њене дозволе, то је силовање.

Али шта ако жена натера мушкарца да има такав секс с њом без његовог пристанка?

То није силовање по законима Енглеске и Велса, али ауторка нове студије о овом феномену тврди да би можда требало да буде.

Овај чланак могао би да узнемири неке читаоце

Докторка Шивон Вир са Правног факултета Универзитета у Ланкастеру спровела је прво истраживање о присилној пенетрацији у Великој Британији 2016/17, сакупивши информације од више од 200 мушкараца у онлајн анкети.

Њена најновија студија - заснована на интервјуима „један-на-један" са 30 мушкараца обављених између маја 2018. и јула 2019. године - детаљно истражује контекст у ком се одиграва овакав сексуални чин и реакцију кривичног система на њу.

Сви учесници били су анонимни, али једног од њих назваћу Џон.

Џон каже да је први знак да нешто није у реду био кад је његова партнерка почела да повређује саму себе.

После посебно застрашујућег инцидента, морао је хитно да је одвезе на хитан пријем због интервенције. Овај пар је провео сате и сате расправљајући о могућим психолошким узроцима тако нечега.

Шест месеци касније, уместо да науди самој себи, она се намерила на Џона.

„Седео сам у дневној соби а она је само ушла из кухиње, ударила ме веома снажно по носу и отрчала кикоћући се", каже Џон.

„Насиље је почело да буде прилично редовно."

Она је покушала да потражи помоћ код лекара опште праксе, каже Џон.

Ишла је у саветовалиште и добила упут за психолога - мада на крају није отишла на заказани термин.

Долазила би кући с посла „и практично захтевала од мене секс", каже он.

„Била би насилна и све је дошло до тога да сам практично страховао од њеног повратка са посла."

Image copyright Getty Images

Једном приликом Џон се пробудио на то да му је његова партнерка везала десну руку лисицама за метални оквир кревета.

Потом је почела да га удара у главу звучником музичког стуба који је стајао крај кревета, везала му другу руку најлонским ужетом и покушала да га примора на секс.

Уплашен и повређен, Џон није могао да удовољи њеним захтевима - зато га је она и даље тукла и оставила везаног пола сата, пре него што се вратила да га ослободи.

После тога је одбијала да разговара о оном што се десило.

Недуго пошто је затруднела, насиље је престало. Али неколико месеци после бебиног рођења, Џон се једне ноћи поново пробудио схвативши да је везан лисицама за кревет.

Потом га је, каже он, партнерка натерала да прогута вијагру и везала му уста.

„Нисам могао ништа да урадим", каже он.

„После тога сам сео под туш и остао тамо не знам колико дуго... На крају сам сишао у приземље. Прва ствар коју ми је рекла кад сам ушао у собу била је: 'Шта има за вечеру?'"

Кад је Џон покушао да исприча то другима, често се сретао са неверицом.

„Питали су ме зашто нисам изашао из куће. Прво и прво, то је моја кућа коју сам купио за своју децу. А ту је и финансијска страна, био сам везан за ту везу финансијски", каже он.

„Људи ми и даље не верују, јер су у фазону: 'А зашто јој ниси узвратио?' То често чујем од других. Е, па то је лакше рећи него урадити."

Аспекти Џонове приче понављају се и у искуствима других мушкараца са којима је разговарала докторка Вир.

Један од њених налаза јесте да је починилац у случајевима „присилне пенетрације" често женска партнерка или бивша партнерка (њено истраживање бави се само присилном пенетрацијом у односима мушкараца и жена) и да је то искуство често само један елеменат у ширем обрасцу породичног злостављања.

Искуство неверице такође се често помиње и код других саговорника.

„Мора да си уживао иначе би то раније пријавио", каже један мушкарац да му је рекао полицијски службеник.


Други учесник се поверио: „Плашимо се да причамо о томе и непријатно нам је, а кад причамо о томе, не верују нам зато што смо мушкарци. Како мушкарац може да буде злостављан? Погледајте га само, па он је мушкарац."

Други налази докторке Вир:

  • Мушкарце је често срамота да пријаве искуства с принудном пенетрацијом - они најчешће пријаве породично насиље не помињући сексуално злостављање
  • Утицај на ментално здравље може да буде озбиљан, укључујући посттрауматски стресни поремећај, помисао на самоубиство и сексуалну дисфункцију
  • Неки мушкарци пријављују да су изнова и изнова били жртве - неки су доживели сексуално злостављање још у детињству, неки су претрпели разне типове сексуалног насиља од разних починилаца, укључујући и мушкарце
  • Многи од њих имају изразито негативну перцепцију полиције, кривичног система и закона

Један од митова које је разбило истраживање докторке Вир јесте да је присилна пенетрација немогућа зато што су мушкарци физички јачи од жена. Други је да мушкарци доживљавају све прилике за секс са женама као позитивне.

Трећи мит је да ако мушкарац има ерекцију, он мора да жели секс. Штавише, каже Вир, „ерекција је чисто физиолошка реакција на стимуланс."

„Мушкарци могу да имају и одрже ерекцију чак и кад су уплашени, бесни, престрављени, и тако даље", каже она.

„Постоји и истраживање које показује да жене могу да имају сексуалну реакцију док су силоване (што ће рећи, да доживе оргазам), зато што њихово тело реагује физиолошки. То је проблем и код мушких и код женских жртава о ком се не прича довољно, мада постоје јасни докази у овој области."

Велики број учесника у студији докторке Вир из 2017. године пријавио је искуства присилне пенетрације након што су се јако напили или „надували" и нису могли да зауставе оно што се дешава.

Image copyright Getty Images

Један од интервјуисаних за нову студију описује како је ишао кући са женом након изласка по ноћним клубовима и изгубио свест пошто је добио нешто за шта сумња да је дрога за силовање.

Он каже да је потом био присиљен да учествује у сексу на који није добровољно пристао.

Други описује да је био приморан на секс док је једног лета радио у празничном кампу, још као студент. Његова колегиница је пронашла писмо које је написао свом дечку и припретила му да ће свима обзнанити да је геј уколико не буде спавао са њом.

Она је мислила да ако буде имао секс са женом „то ће преобратити мој живот и ја ћу постати стрејт", каже он. Будући да се није декларисао пред пријатељима, породицом или колегама, осећао је да нема другог избора него да се повинује њеном притиску.

Вир каже да већина учесника у најновијој студији доживљава искуство са присилом на пенетрацију као „силовање", а неки су били незадовољни зато што се то не рачуна као силовање према законима Енглеске и Велса.

Постојало је и незадовољство да ни британско друштво то неће признати као силовање.

„Кад причате о томе да се ваша бивша девојка опијала и силом набијала на вас, практично вас силујући, па то је, оно, ионако фантазија већина типова, зар не?", рекао је један од учесника.

„У пабу, знате већ, она се мало напије, постане мало напаљена: 'То! Ох, па то би било фантастично! Баш бих то волео!' Не, не би, проклето не би волео. То није онако као што замишљаш."

У једној од студија докторке Вир - насловљеној "Ох, па ти си мушкарац, како може да те силује жена, па то нема никаквог смисла" - она истиче да је у неколико америчких држава силовање најшире дефинисано као сексуални однос без узајамног пристанка, а да у аустралијској држави Викторија постоји конкретно кривично дело „силовање присиљавањем на пенетрацију".

Једна од осам препорука изнетих у овој најновијој студији јесте да реформа закона о силовању која би укључила случајеве присилне пенетрације захтева „озбиљно разматрање".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи