Супербактерија се шири Европом, отпорна на антибиотике

Researcher and bacteria Image copyright Getty Images
Натпис на слици Више од 2.000 људи је преминуло током 2015. од проблематичне бактерије

У болницама широм Европе све већи проблем прави супербактерија отпорна на антибиотике који се болесницима дају у хитним ситуацијама, показује истраживање.

Лек карбапенемс лекари преписују пацијентима у тренутку када ниједан други лек не помаже против инфекције.

Међутим, бактерија кlebsiella pneumoniae је отпорна на тај лек, што „екстремно забрињава", наводе истраживачи са Сангер института.

Они упозоравају да би та отпорност могла да пређе и на друге бактерије.

Шта је кlebsiella pneumoniae?

Бактерија која може да живи потпуно нормално у телу.

Ипак, у тренутку пада имунитета може да се „активира" и изазове велике проблеме, попут упале плућа или менингитиса.

Да ли постаје проблем?

„Велики је проблем што је ова бактерија отпорна на један од кључних антибиотика који су последња линија одбране", каже за ББЦ докторка Софија Дејвид са Сангер института.

„Инфекције том бактеријом се повезују са високом стопом смртности.

„Веома забрињава што је 2.000 људи умрло од тога 2015. године и ако се ништа не предузме та бројка ће само наставити да расте".

Током 2007. од кlebsiella pneumoniae у Европи је живот изгубило 341 људи, а 2015. чак 2.094.

Проблем је и што би бактерија могла отпорност пренесе на друге бактерије.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionШта се дешава у вашем мозгу када имате мигрену

Шта каже истраживање?

Реч је о највећем истраживању отпорности бактерије на лек карбапенемс - учествовало је 224 болница од Израела до Ирске.

Научници су од узорака из заражених пацијената анализирали ДНК бактерије и њен генетски код.

„Налази показују да су болнице кључни фактори заразе и да бактерија баш тамо прелази са особе на особу", каже докторка Дејвид, истичући да је бактерија проблем широм Европе.

Резултати су објављени у научном магазину Nature Microbiology.

Шта даље?

Најбољи начин борбе, наравно, јесте да се уопште не заразите.

„Оптимистични смо", каже професор Хаџо Грундман, са Универзитета у Фрајбургу.

„Са добром болничком негом, која укључује рано откривање бактерије и изолацију пацијената, могли бисмо не само да спречимо ширење бактерије, већ и да је успешно контролишемо.

„Важна је и да пратимо развој бактерије, како бисмо приметили нове отпорне врсте и борили се против њих".

Повезане теме

Више о овој причи