Пуцњаве у Америци: Хоће ли се нешто променити у Америци после нових напада у којима је 29 људи изгубило живот

пар са мексичком и америчком заством након напада у ел пасу Image copyright Reuters
Натпис на слици Љубав, а не мржња

Председник Америке Доналд Трамп осудио је „расизам, мржњу и идеје о надмоћи беле расе", након што је 29 људи убијено у две масовне пуцњаве у Тексасу и Охају.

„Наша нација мора да осуди расизам, мржњу и идеју о надмоћи беле расе. Ове погубне идеологије морају да буду поражене", рекао је Трамп.

Због пуцњаве у Тексасу ухапшен је 21-огодишњи белац, а сумња се да је на интернету објавио документ у ком наводи да је напад реакција на „латино инвазију" на државу.

Током обраћања, Трамп је позвао не реформе у области менталног здравља и заустављање насиља у друштву, али је затражио и смртну казну за починиоце оваквих злочина.

У нападу на Волмарт продавницу у Ел Пасу у Тексасу погинуло је 20 особа, док је деветоро страдало у пуцњави у Дејтону у Охају.

Критичари истичу да је сам председник део проблема - зато што користи антимиграциону реторику и противи се строжој контроли наоружања. Трамп током обраћања није подржао нове мере за контролу оружја које су предложене у Когресу.

„Ментално здравље и мржња су повукли обарач, а не оружје", рекао је Трамп.

Трамп је додао да „можда мора више да се уради" како би се овакви напади зауставили.

„Данас сам Министарству правде наложио да припреме законе који ће обезбедити да они који почине злочине из мржње или масовна убиства буду брзо и одлучно осуђени на смртну казну", рекао је Трамп.

Мотивација за пуцњаву у Охају, у којој је нападач убио своју сестру и још осам особа пре него што га је усмртила полиција - није позната.

Трамп је новинарима рекао да масовне пуцњаве морају да се зауставе.

„Ово се дешава годинама у нашој земљи и то морамо да зауставимо", рекао је.

Повезао је оба напада са „проблемима менталног здравља", рекавши да су нападачи били „врло, врло озбиљно ментално оболели".


Две масовне пуцњаве - хоће ли се нешто променити?

Анализа Ентонија Заркера, репортера ББЦ-ја из Америке

После сваке масовне пуцњаве у Сједињеним Америчким Државама следе уобичајене приче. Да ли ће се овог пута нешто променити? Хоће ли насиље изазвати политичку акцију, попут оног што се догодило након масакра у Данблејну у Великој Британији, Порт Артуру у Аустралији и након масовног убиства на Новом Зеланду?

Међу активистима који се боре за већу контролу наоружања, након сваког инцидента покрене се прича о оставкама. Ако јавност није покренула акцију након пуцњаве у Њутауну 2012. године, када је 26 људи - укључујући 20 деце - убијено у школи, онда се ништа никада неће променити.

Ако се, међутим, двострука трагедија у Ел Пасу и Дејтону заврши другачије, за то постоји неколико могућих објашњења.

Насиље белаца националиста

Недавна масовна убиства у САД повезивана су са низом узрока - незадовољством младих, менталним болестима, конфликтима на послу, те породичним проблемима.

Мотив за најсмртоноснији инцидент у модерној историји Сједињених Држава, пуцњаву на концерту у Лас Вегасу у којој је страдало 58 људи, и даље није разјашњен.

У овом случају, међутим, сви докази говоре да је пуцњава у Ел Пасу била прорачунат политички чин задојен белом националистичком реториком која постаје све приметнија у модерној америчкој политици.

Због тога овај случај више личи на прошлогодишњу пуцњаву у синагоги у Питсбургу, што је покренуло расправе о порасту антисемитизма у Америци, или насиљу из 2017. у Шарлотсвилу, које је послужило као оштар приказ снаге данашњег покрета беле надмоћи.

Иако осумњичени нападач и даље није директно везан за објаву на интернету пре напада, чињенице кажу једно:

Овај напад није извео у родном граду. Возио се најмање осам сати, од севера Тексаса до града недалеко од америчко-мексичке границе, и пуцао је у тржном центру који посећују Хиспаноамериканци. Власти кажу да ће овај случај бити истраживан као „домаћи тероризам".

Због тога је овај напад у центру текуће расправе о имиграцији, безбедности граница и националном идентитету. Американци су се у прошлости питали како млади могу да изазову политичко насиље над невиним људима у другим деловима света.

Сада из прве руке виде да се то може догодити и у њиховој земљи.

Природа напада могла би да убрза преиспитивање домаћих претњи милитантних белих националисти и начине да их зауставе, укључујући нове мере контроле оружја.

Председничка реторика

Није требало много времена да они с леве стране укажу на реторику Доналда Трампа и других републиканаца која је можда инспирисала белог националисту на убиство.

Председник је доласке илегалних миграната више пута назвао „инвазијом", и рекао да европска имиграција мења „ткиво Европе", али „не на позитиван начин".

На митингу на Флориди у мају неко из публике је узвикнуо „Упуцај их!" кад је Трамп питао како да заустави илегалне мигранте. Трамп је на то одговорио шалом.

Критика реакције републканаца - или недостатак одговора - на масовне пуцњаве, наравно, није неуобичајена. Разлика је у томе што критику појачава примарно демократско председничко такмичење. Иако прво гласање неће бити у наредних шест месеци, кампања и дебата већ су озбиљно почеле.

Корак ближе Конгресу

У данима након пуцњаве у Њутауну 2012. Конгрес је покушао да уведе универзалну проверу сваке куповине оружја, укључујући и приватне трансакције. Упркос двостраначкој подршци у америчком Сенату, мањина је блокирала предлог парламентарном процедуром.

Динамика, барем у једном Конгресном дому, данас је другачија.

Када су демократе преузеле један дом у јануару ове године, брзо су усвојили нове прописе о оружју.

Након двоструких пуцњава у Ел Пасу и Дејтону, Сенат, који воде републиканци, сада је под притиском да усвоји ту меру - оно што је лидер Мич Меконел до сада одбијао.

Можда ће моћи да издржи притисак. Чак и ако дође до гласања, остају парламентарне препреке које омогућавају да 41 републиканска сенатора блокира пролазак. Али неколицина сенатора који су подржали двостраначки закон 2013. године још увек су на функцији. Сенат је последња препрека да закон стигне на сто председника Трампа.

Ослабљена Национална асоцијација наоружања

Још 2012. године, Национална асоцијација наоружања (НРА) била је близу врха моћи и утицаја у америчкој политици. Кроз деценије кампање, група - која окупља милионе власника и произвођача оружја - изједначила је уставно право на оружје Американаца у црвено-бело-плави симбол бога и нације.

Многе демократе сматрају да је регулисање контроле наоружања отров у гласачкој кутији, кривећи га, између осталог, и за пораз Ала Гора на изборима 2000. Кандидат који је обележен негативном оценом овог удружења практично је предао на тацни победу добро финансираном противнику у многим америчким државама.

Чак и након масакра у Њутауну, законодавство о оружју у многим деловима земље мењано је у правцу ка већим слободама - попут права на ношење скривеног оружја. Рана подршка коју је ова асоцијација пружила Трампу у кампањи 2016. године, награђена је његовом изненађујућом победом.

Међутим, у последње време ова асоцијација слаби. Приходи су смањени за 56 милиона долара у 2017. години, због све мање уплата чланарина и добротворних прилога.

Стрмоглави пад покренула је унутрашња борба за власт у удружењу која је стигла и до судова, као и кривичне истраге случајева корупције у Њујорку и Вашингтону.

И непромењене... неке познате препреке

Ако су сви горе наведени разлози због којих је ситуација овог пута можда другачија, има још пуно разлога због којих би могла да остане иста.

Блокада изгласавања нових закона у Сенату врло је присутна и веома значајна. Шта више, Сенат је тренутно на паузи до септембра, а ако прошлост нуди било какве показатеље, интензитет позива за већу контролу оружја опада како пролази време од трагедија.

Подршка председника - или чак његов потпис на усвојене законе - такође нису загарантовани.


Шта се догодило у Ел Пасу?

Нападач је отворио ватру на препун Волмарт у суботу пушкомитраљезом и предао се након што су га полицајци напали испред продавнице.

Масовна пуцњава, за коју се верује да је осма најсмртоноснија у модерној историји Сједињених Држава, догодила се у граду у којем је већина од 680.000 становника латиноамеричког порекла.

Поред 20 страдалих, у пуцњави је повређено 26 људи.

Image copyright AFP
Натпис на слици Снимци сигурносних камера

Волмарт је био препун људи који су куповали ствари за школу у тренутку када је дошло до несреће.

Имена жртава још нису објављена. Међутим, председник Мексика Андрес Мануел Лопез Обрадо каже да је међу страдалима шесторо држављана те земље, а да је још седморо повређених.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionПолиција напада нападача

Амерички медији преносе да је осумњичени Патрик Крусијас из градића Алена, у области Далас, 1.046 километара источно од Ел Паса.

Прети му смртна казна.

Сматра се да је нападач аутор текста објављеног на порталу 8chan, који крајња десница често користи. У тексту описује „културну и етничку промену проузроковану инвазијом", алудирајући на Латиноамериканце који се досељавају у САД.

У документу на четири странице, који је наводно објављен око 20 минута пре него што је полиција примила први позив у помоћ из Волмарта, наводи се и подршка нападу који се у марту догодио на Новом Зеланду.


Шта се догодило у Дејтону?

Конор Бетс, који има 24 године, пуцао је у недељу ујутру у четврти познатој по ноћном животу.

На снимцима сигурносних камера виде се десетине људи како истрчавају из локалног ноћног клуба Нед Пеперс.

Неколико секунди касније, Бетс трчи и полиција га упуцава када се приближио вратима.

Полиција наводи и да је имао додатну муницију.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionОвако је то изгледало у Дејтону

„Да је изашао из клуба с том количним наоружања, дошло би до катастрофалних повреда и губитка живота", рекао је шеф полиције Дејтона Ричард Бил.

Званичници су рекли да је прерано спекулисати о мотивима за напад.

Међу страдалима је и Меган, убичина сестра.

Погинуло је деветоро, а повређено 27 особа.


Какве су реакције?

Пуцњаве су дале нови замах расправама о контроли наоружања и донеле нове критике реторике председника Трампа.

„Он је отворени расиста и подстиче пораст расизма у овој земљи", рекао је за Си Ен ЕН демократски председнички кандидат Бето Оруки, који је рођен у Ел Пасу.

„Наш председник не само да не успева да се супротстави и разоружа ове домаће терористе, већ појачава и одобрава њихову мржњу", написао је на твитеру демократа Пит Бутиџиџ.

Демократски сенатор Берни Сандерс рекао је да језик председика Трампа „ствара климу у којој се ублажавају акти насилних екстремиста".

Али вршилац дужности шефа Беле куће Мик Малвани одбацио је оптужбе демократа и нападе приписао „болесним" појединцима.

„Нема користи у покушају да ово постане политичко питање. Ово је социјално питање и морамо да га решимо", рекао је он за Еј Би Си.

Трамп, чија је једна од главних тачака председавања сузбијање илегалне имиграције, раније је изнео погрдне коментаре о мексичким мигрантима и велике групе миграната који покушавају да стигну у САД назвао „инвазијом".

Последњих седмица оптужен је за расизам због напада на чланове Конгреса који су припадници расних или етничких мањина.

Председник је 2017. рекао да „никада, али никада, неће одузети право људима да носе оружје".

Више о овој причи