Фејсбук и Твитер у раљама љубоморе: Да ли гледате профиле бивших љубави и откуд та опсесија

Знам ко је ваш нови партнер Image copyright Getty Images
Натпис на слици Знам ко је ваш нови партнер

Опсесивно понашање може да се отргне контроли кад скоро сви имамо компјутер у џепу и неограничен приступ друштвеним мрежама. Али како можемо себе да спречимо да се не изгубимо у неконтролисаној, компулзивној и посвећеној мисији посматрања других?

Да ли је то страст или опсесија? Некад танка граница између та два још се теже разликује кад сте на интернету.

Али запитајте се да ли сте некад потражили бившу љубав на друштвеним мрежама и затекли себе три сата касније како зурите у екран, и даље гледајући слике ње и њеног новог партнера?

Имати компјутер у џепу и двадесетчетворочасовни приступ Инстаграму и Твитеру на само један додир прстом, уме да отежа борбу са компулзивношћу.

Друштвена психолошкиња и ББЦ водитељка Алекс Кротоски истражује како опсесивно понашање може потпуно да се отргне контроли.

Она је разговарала са људима чије је посматрање других постало неконтролисано, компулзивно и посвећено - и нуди савет како да га зауздате.

Ретроактивна љубомора

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Кад је то било? Зашто тада, а не сада?

Кад је Зак Стокил био тинејџер, он се заљубио.

Али убрзо после тога он је развио нездраву опсесију прошлошћу сопствене девојке, иако никад није био опседнут било ким или било чим пре тога.

Није био љубоморна особа нити се бринуо да ће га она преварити у садашњости, већ је успутна опаска о бившем партнеру притиснула прекидач у његовог мозгу.

„То ме је послало на дно зечје рупе", каже Зак.

„Практично сам постао опседнут ситним детаљима из њене прошлости; био сам веома радознао шта се дешавало у њеном љубавном животу пре него што ме је упознала."

„Такође бих опсесивно прегледао њен Фејсбук налог", каже Зек.

„Где се уклапа ова особа? И ко је на оној слици? Шта значи овај коментар?"

Зак је затекао себе како се заглавио у бескрајној петљи радозналости према прошлости његове партнерке коју је било веома тешко избећи.

Покушао је да ублажи ту ретроактивну љубомору компулзивно тражећи одговоре преко интернета, али је то само још више „хранило звер" у њему.

Сајбер-прогањање

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Шпијунирање је шпијунирање - али већина људи другачије гледа на то када је онлајн

Реч сајбер-прогањање (cyberstalking) уврштена је у Оксфордов енглески речник 2010. године.

То је дигитални облик прогањања (нежељеног мотрења неке особе), који се одиграва искључиво у онлајн свету - и спроводи у целости путем технологије.

Стина Сандерс је новинарка која пише о властитој употреби друштвених мрежа.

Кад ју је партнер напустио без објашњења пре шест година, она се опсесивно посветила надгледању његових налога на друштвеним мрежама да би покушала да схвати зашто.

„Никад нисам добила прави одговор зашто ме је оставио", каже Стина.

„Тако да је мој једини извор заокружености био гледати његов нови живот са новом госпођом како се одвија онлајн."

То је постала опсесија и иако су раскинули пре више година, она је и даље посећивала његове Инстраграм, Фејсбук и Твитер странице:

„Веома често сам гледала друштвене мреже бившег дечка да видим шта ради, а гледала бих и са ким излази како бих сазнала шта то она има што ја немам."

Овај тип сајбер-прогањања чешћи је него што мислите.

Према истраживању које је спровела Вероника Лукач на Универзитету у Торонту, девет од десет бивших партнера гледају Фејсбук профиле бивших љубави.

Сајбер-прогањање је лакше јер сте скривени од погледа

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Да ли би се понашали исто да то што радите није тајна?

Ово канадско истраживање показало је и да око 70 одсто људи признаје да гледа профиле бивших љубави преко налога заједничких пријатеља - чак и ако више нису пријатељи или су блокирани, проналазе тајни начин да проверавају шта ови раде.

Стина каже да је отворила лажни профил како би могла „да спроводи добро прогањање" бившег дечка и његове нове партнерке „а да они за то никад не сазнају".

Ема Шорт, лиценцирана психолошкиња и директорка Националног центра за истраживање сајбер-прогањања на Универзитету у Бедфордширу, објашњава да онлајн простор омогућава да постанемо скривене фигуре, гледајући све што се дешава а да не будемо део тога.

Тај отклон нарушава нашу процену граница.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionПосле 75 година: Амерички војник нашао љубав из рата

Бити посматрач људи није само по себи лоше, али друштвене мреже нам омогућују да више гледамо људе. Више него што бисмо смели и више него што бисмо могли себи да признамо да то радимо.

Сада је могуће наставити са опсесивним понашањем без икаквог ремећења на начин који би у неком другом окружењу изгледао опсесивно.

Можете да погледате профил бивше љубави стотину пута дневно и да наставите са свакодневним животом: да се срећете са пријатељима, понашате се нормално, делујете као да водите рачуна о себи... Нема никаквих спољних знакова да са вама нешто није у реду.

Али ако се појавите пред канцеларијом бившег и зурите у њега кроз прозор осам сати дневно, то је већ потпуно друга прича.

Имамо приступ информацијама које су нам раније биле недоступне

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Да ли знате ко вас прати на друштвеним мрежама?

Друштвене мреже омогућују прозор у живот друге особе и нуде читаво богатство информација које просто нису биле доступне раније.

Детаљи које објављујемо на интернету - ушли смо у биоскоп са тим и тим или смо „у вези са том и том особом" - стварају златни рудник трагова и могућности.

За некога са ретроактивном љубомором, изазов да се ускочи наглавачке у партнерову прошлост може постати превелик.

У прошлости, после раскида, бивши није имао исте могућности да проверава шта ради друга особа, али сада је то напросто прелако.

Комичарка Андреа Хаберт каже да кад је била у раним двадесетим партнер ју је откачио без икаквог објашњења - оставио ју је и потом игнорисао све њене покушаје да остваре контакт, понашајући се као да она никад није постојала.

Он је постао убеђен да се виђа са неким другим и после раскида почела је опсесивно да га прогања преко интернета - изнова и изнова проверавајући онлајн шта он ради.

„Кад вас ништа у томе не спречава, можете да погледате нечији профил шездесет, седамдесет пута дневно", каже Андреа.

„Изузетно суптилан облик самоповређивања"

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Зашто би наставили да радите оно што вас повређује

Андреа каже да не мора да буде посебно штетно само гледати нешто онлајн, али „ви практично почињете да круните самог себе. То је један изузетно суптилан облик самоповређивања."

Она каже да јој је било савршено јасно да је несрећа коју је осећала после раскида била увећана њеним понашањем на друштвеним мрежама.

„Тражите неку врсту извесности како бисте зауставили бол који осећате, али никад нећете пронаћи одговоре које тражите", каже комичарка.

Психолошкиња Ема Шорт слаже се да сајбер-прогањање и друга опсесивна онлајн понашања имају негативан утицај по здравље оних који га спроводе.

Она погођену особу наводе на поновљено понашање које за последицу има мало или нимало награде:

„Не добијате назад позитивну реципрочну комуникацију. За друштвена бића, то није добро", каже Ема.

Такође, улагање толико енергије у нешто а да не добијете ништа заузврат „није добро по ваше самопоштовање", закључује она.

Шта можемо да урадимо ако мислимо да имамо проблем?

Једна од важних ствари које показују најновија истраживања јесте да кад људи осете да губе превише времена истражујући друге преко интернета - или осећају кривицу због тог понашања - морају то некоме да кажу.

„Разговарајте са пријатељима", каже Ема.

„Постоје ствари као што су професионална помоћ за људе који осећају да им је живот толико нарушен да су се заглавили у месту."

Зак каже да је схватио да је проблем само његов, а да су друштвене мреже само „много, много погоршавале ствар... Уколико сам желео да имам неку шансу за опоравак, знао сам да морам пре или касније да се одрекнем тих платформи."

Он је смањио време које је проводио онлајн и био изузетно дисциплинован по питању „дисања за врат" бившим партнерима на друштвеним мрежама.

„Морате да будете јаки да бисте се одупрли том искушењу", каже он, „зато што то искушење не води никуда."

Што се Андрее тиче, она каже да је знала да у будућности све мора да ради другачије: код наредних раскида, намерно је прекидала све контакте онлајн зато што није желела да је нечије одбијање више икад натера да се понаша опсесивно.

Она каже да, након што је „препознала да је то клизав терен", више никад није отишла на профил неког бившег на друштвеним мрежама.

Овај чланак прилагођен је из ББЦ-јеве радијске емисије Дигитални човек ауторке Алекс Кротоски.

Више о овој причи