НАТО: Нема трајних последица због коришћења осиромашеног уранијума

Британски војници пред одлазак у мисију Image copyright Crown/BBC
Натпис на слици „Коришћење осиромашеног уранијума није проузроковало трајне здравствене последице", тврди портпарол НАТО-а.

Портпарол НАТО-а Пирс Казалет каже за ББЦ на српском да је „утврђено да коришћење осиромашеног уранијума током конфликта на Косову није проузроковало трајне здравствене последице".

„У неколико извештаја УН, укључујући и онај из 2014. године, утврђено је да локације са осиромашеним уранијумом не представљају значајан здравствени ризик за становништво."

„Ово су научни докази, који су доследни", наводи се у писаном одговору Казалета.

Медији у Србији објавили су да су немачки војници који су учествовали у НАТО мисијама на Балкану тражили одштету због изложености уранијуму.

Како је пренео немачки сајт T-Online, до 2008. године у Немачкој је поднето више од 200 захтева за одштету. Ниједан није прихваћен.

Након 2008. године, број захтева за одштету је значајно опао, па стога нису ни статистички заведени.

Казалет каже да војницима НАТО снага није исплаћена одштета због излагања у осиромашеном уранијуму, али да не могу то да тврде за саме државе чланице алијансе.

„НАТО никада није исплатио одштету због излагања трупа осиромашеном уранијуму током операција на Балкану", рекао је он.

Немачки захтеви поднети превентивно

Према писању сајта T-Online, у периоду од 1999. до 2008. године поднето је најмање 229 захтева за одштету „углавном због специјалних мисија у Босни и Херцеговини и на Косову".

Захтеви су поднети „превентивно, без забележених здравствених тегоба".

Немачко Министарство одбране наводи да би „токсиколошки ризици могли да се јаве само у одређеним околностима, што до сада није био случај". Због тога, тврде, ниједан од захтева није прихваћен.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionДан који ми је променио живот: Прича ратног деминера

Србија још увек спрема тужбе

У мају прошле године, скупштина Србије формирала је Комисију за истрагу последица НАТО бомбардовања 1999. године по здравље грађана Србије, као и утицај на животну средину, са посебним освртом на последице које је оставила употреба пројектила са осиромашеним уранијумом.

На симпозијуму о последицама бомбардовања СР Југославије осиромашеним уранијумом, одржаном на нишком универзитету, председник удружења грађана „Осиромашени уранијум", Стево Ного, најавио је прве тужбе грађана против земаља чланица НАТО.

Ного је рекао да неће бити колективних, већ појединачних тужби оболелих и њихових породица.

„Земље чланице НАТО тужићемо за материјалну и нематеријалну штету", изјавио је Ного.

Прве тужбе су биле најављене за јесен 2018. године, али до њих није дошло.

Адвокат Срђан Алексић, председник Организационог одбора симпозијума, изјавио је у фебруару ове године да ће „због сложености и значаја вештачења, адвокати сачекати званичан став државне комисије о свим питањима у вези са конкретним доказима".

Епидемија рака и политичке игре

Епидемиолог Зоран Радовановић у марту је изјавио да је епидемија рака изазвана осиромашеним уранијумом у Србији „политичка измишљотина".

У интервјуу за недељник Време, он је приче о томе да је здравље људи у Србији угрожено због уранијума назвао „бесмисленим".

„Ми сваке године бацимо неколико пута више уранијума са минералним ђубривима него што је пало на централну Србију. На централну Србију је пало мање од једне тоне осиромашеног уранијума, док ми сваког пролећа по њивама побацамо неколико пута више.

„Занимљиво је да постоје четири престонице које су километарски ближе Метохији (где је падало највише бомби) него Београд - Подгорица, Сарајево, Софија и Скопље, и они се уопште не узбуђују због осиромашеног уранијума, а ми овде, наводно, страдамо", рекао је Радовановић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи