Ко су „микрорадници“ – хиљаде слабо плаћених људи који омогућују ваш дигитални живот?

Man at computer

Замислите само један дан у свом „дигиталном животу".

На телефону сте, одлазите на претраживач да погледате оближње ресторане и појави вам се гомила релевантних препорука.

Ваша омиљена музичка апликација предложила је плејлисту која се поклапа са вашим укусом, а фидови на вашим друштвеним мрежама углавном су лишени увредљивог садржаја - ако не рачунамо иритантне селфије с летовања оног „савршеног пара".

Али да ли сте знали - да нема скривене армије хиљаде радника из свих крајева света, ништа од тога не би било могуће.

Натпис на слици Велике компаније користе „микрораднике" да извршавају мале задатке на компјутерима, често за мало пара

Они нису „фаце из Силицијумске долине", већ такозвани „микрорадници" - краудсорсовани да изводе задатке које машине саме не могу.

Ти послови често имају лошу репутацију - доживљавају се као слабо плаћени и могу да подразумевају мукотрпан посао просејавања узнемирујућих слика и видео снимака.

Али за многе то је савршен посао.

Шта је „микрорад"?

Микрорадници генеришу податке транскрибујући, чистећи, исправљајући и категоришући садржај.

Они помажу да се подацима опскрбе алгоритми машинског учења, који чине основу вештачке интелигенције. Они то раде тако што подацима додају људски елемент.

И тако они могу да нацртају граничне оквире око снимака путева да науче аутоматизоване аутомобиле како изгледају дрво, препрека на путу и особа у покрету.

Они тагују и садржаје с осећањима, тако да алгоритми за анализу сентимента могу да науче како звучи „тужна" песма или да ли су неки текст или реч „забрињавајући".

Или могу да анотирају слике људи како би помогли програму за препознавање лица да разликује обележја као што су очи, носеви и уста.

Ко их користи?

Власник Амазона Џеф Безос назвао је краудсорсовани микрорад „вештачком вештачком интелигенцијом" кад је поставио прву светску платформу те врсте 2005. године.

Звала се Амазонов Механички Турчин, по уређају за играње шаха из 18. века који се претварао да се играчи такмиче са машином, док су у стварности они играли против стварне особе, штавише правог правцатог мајстора за шах, који је био сакривен унутар машине.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Механички Турчин је наводио играче да мисле да се такмиче против машине

Амазон га је први употребио за чишћење милиона дуплираних страница производа, јер компјутери нису могли да примете суптилне разлике у страницама, али људи јесу.

Али пошто један једини човек не би могао да изврши тај огромни задатак, разломили су га у мале, дискретне, репетативне задатке које, у теорији, могу да заврше људски радници за свега неколико секунди са било ког места.

Онда су тај модел отворили свим компанијама преко интернет странице која је послужила као посредник између компанија које траже те задатке.

Микрорадници из свих делова света који их обављају тако буду плаћени по задатку

Ко су они?

Тешко је проценити глобални број краудсорсованих микрорадника, јер компаније не објављују никакве званичне бројке сем својих регистрованих корисника.

На Амазоновом Механичком Турчину, који је најпознатији, процењено је да на МТурку сваког месеца ради на десетине хиљада људи, док је 2.000 до 2.500 њих активно у свако време, у сваком тренутку - овај број израчунао је Панос Ипеиротис са Универзитета у Њујорку.

Ова студија показала је да већина радника са МТурка потиче из САД-а и Индије - али то је углавном зато што је платформа много година ограничавала приступ радницима који не потичу из САД.

Сада постоји много више платформи за микрорад широм света.

Међународна организација за рад (ИЛО) покушала је да мапира ситуацију тако што је анкетирала 3.500 микрорадника у 75 земаља из свих крајева планете.

Открили су да је просечно годиште анкетираних 33 године. Трећина су биле жене, али је та бројка другачија у земљама у развоју, где оне представљају петину.

Такође су образовани - мање од 18 одсто анкетираних имало је средњошколску диплому или мање од тога. Четвртина је студирала на универзитету, а 20 одсто имала неки пост-дипломски степен.

Више од половине њих специјализовано је у науци или технологији, 23 одсто у инжењерству, а 22 одсто у информационим технологијама.

Како је бити микрорадник?

Микрорад уме да буде спас за људе који немају приступ традиционалним запослењима или изворима прихода, нарочито у земљама у кризи.

Мишел Муњоз живи у Венецуели, а онлајн ради последње две године.

Натпис на слици Мишел каже да у Венецуели зарађује више као микрорадница неко као док је радила као зубарка

Пропала привреда и разуздана хипер-инфлација чине микрорад у Венецуели најбољом могућом опцијом за Мишел да заради новац.

„Некада сам имала ординацију. Али, нажалост, морала сам да је затворим због миграција и зато што људи немају довољно новца да приуште зубара, морају да брину о храни, образовању и другим стварима. Пролазим много боље овако него као зубарка", објашњава она.

Јахја Ајуб Ахмед је Сиријац који живи у кампу за избеглице Дарашакран у Ербилу, у Ираку, након што је побегао од рата.

Овде је научио како да буде микрорадник.

Организација по имену Приемптив Лав научила га је енглески и ИТ вештинама које су му омогућиле приступ пословима на тржишту микрорада.

„Можете да радите на даљину и да генеришете зараду. Овде је пријављивање за посао веома тешко, не можете тек тако да изгуглате посао, тако да вам то омогућава да радите а да не морате да са пријављујете и шаљете ЦВ", објашњава он.

Научио је како да обавља изузетно прецизне задатке анотације слика, као што су стављање граничних оквира око слика или цртање сегментационих маски.

„Врло сам узбуђен што учим о машинском учењу и вештачкој ингелигенцији", каже он.

Натпис на слици Јахја може да обавља микрорад из измегличког кампа у Ираку

Али постоје додатне препреке за раднике из земаља ка што су Ирак будући да су задаци усмерени углавном ка развијеним земљама, објашњава Ален Нису, из Приемптив Лава.

„Већина онлајн краудсорсинг служби ограничавају Ирачане да не могу да се пријаве, али чак и кад би неко неким чудом успео у томе, не постоји начин извлачења готовине за обављене послове, будући да се све трансакције дешавају преко онлајн банкарског система треће стране, као што је ПејПел, тако да они морају да се довијају преко специјалних споразума са компанијама."

Још је теже људима који раде сами од куће.

Рафаел Перез који живи у Венецуели и зарађује за живот преко микрорада описује једну такву ситуацију.

Он каже да није у могућности да обавља већину задатака који се траже.

Додаје и како је много пута изгубио новац од бескрупулозних најамника који га нису платили.

„Сећам се да сам једном зарадио 180 долара за 15 дана посла. То је много новца, али ме они никад нису платили. Слао сам им мејлове, звао их... али немате заправо коме да се жалите."

Колико се плаћа?

Микрорад се често налази на мети критике зато што се лоше плаћа. Анкета ИЛО-а показала је да су радници зарађивали, у просеку, 4,43 долара по сату. Али плата умногоме варира од случаја до случаја.

Накнаде се разликују по регионима и док амерички радници зарађују у просеку 4,70 долара (што је и даље ниже од тамошње гарантоване минималне зараде), радници у Африци буду плаћени и 1,33 долара.

А ове накнаде не узимају у обзир да радници у просеку потроше 20 минута на неплаћене активности за сваки сат плаћеног посла.

То укључује тражење задатака, рађење тестова да би показали да су квалификовани за задатак и одговарање на тест питања које је саставио послодавац ради контроле квалитета.

„Проводим по читав дан или већи део дана тражећи задатке. Кад улети неки, морам одмах да седнем да га радим", каже Рафаел.

Они такође проводе време избегавајући преваранте.

Мишел каже да је у почетку падала на преварантске сајтове, али сада веома води рачуна о томе да их прво провери и да сајтовима да пробни период пре него што уопште крене да ради за њих.

Начин на који се ови радници плаћају такође није класичан.

Како микрорадници добију свој новац?

Радници који буду плаћени електронски морају то онда да претворе у готовину, тако да користе пир-то-пир платформе на којима посредници узимају провизију за претварање електронског кредита у готовину.

Рафаел каже да по добром дану може да заради осам до десет долара дневно, за шта може да купи мали картон јаја, килограм кукурузног брашна и килограм пасуља.

„Нећете живети веома добро, али ћете зато јести добро", каже он.

Он се усредсређује на оно што зове „туробним" али лаким задацима проналажења информација на вебу и таговања делова реченица.

Мишел, у међувремену, ради задатке са превођењем, цртањем граничних оквира и анализом сентимента. Она за ББЦ прича о једном добром дану кад је зарадила 80 долара, које је онда искористила за куповину паметног телефона који сада користи у свом микрораду.

Она и даље мисли да би требало да буде више „подршке и признања" за микрораднике, а има и утисак да платформе зарађују много новца од њиховог рада а „оно што нас плате, макар овде у Венецуелу, врло је мало."

Да ли је ово будућност рада?

Паола Тубаро, која је проучавала праксу микрорада, мисли да ова врста посла није прелазна, већ да је од структуралне важности за развој нових технологија као што је вештачка интелигенција.

„Чак и ако машине науче да разликују, на пример, мачке од паса и не треба им више примера, и даље ћете морати да их опскрбљујете новим детаљима да би препознали саобраћајне знаке на другим језицима или у другим земљама."

Како се те технологије буду проширивале, тако ће се повећавати и потреба за људима који ће их пунити подацима, „тако да то није нешто што је привремено", каже она.

Тренутно не постоји државна регулатива за платформе микрорада, па платформе саме одређују услове рада. Критикован је и недостатак подршке за оне који преузимају модерисање садржаја и изложени су узнемирујућем садржају, са чим морају сами на крају да се изборе.

ИЛО позива на боље регулисање сектора како би се испунили основни услови као што су минимална зарада и већа транспарентност плаћања.

За сада, каже Тубаро, „микрорад је за многе невидљив и привлачи врло мало пажње јавности."

Чак се и етичка дебата око вештачке интелигенције, каже она, бавила транспарентношћу и правичношћу алгоритама, али „није узела у обзир раднике који стоје иза саме продукције вештачке интелигенције."

„Не може бити фер ако ти људи нису довољно плаћени или немају неку врсту социјалне заштите. Уколико људи раде под истим условима као у фабрикама из 19. века, то наше друштво неће прихватити као нешто што може бити у реду."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи