Наука и ЛГБТ: Истраживања показују да не постоји „геј ген"

Застава су дугиним бојама - симбол права геј особа Image copyright Getty Images
Натпис на слици Застава су дугиним бојама - симбол права геј особа

Генетичка анализа која је обухватила око пола милиона људи показала је да не постоји „геј ген".

Студија је објављена у часопису Наука (Science), а урађена је на основу података биобанке Уједињеног Краљевства и биотехнолошке компаније 23ендМи.

Анализа је показала да неке варијације гена јесу повезане са истополним везама, али су гени утицали на највише 25 одсто понашања геј особа.

Из невладине организације за праћење медија који извештавају о ЛГБТ особама ГЛААД саопштено је да студија потврђује да „не постоји јасан доказ да природа или васпитање утичу на понашање геј мушкараца или лезбејки".

Истраживачи су скенирали геноме - читав генетски састав - 409.000 људи који учествују у пројекту биобанке Велике Британије, као и 68.500 особа који су регистровани при компанији 23андМе.

Учесницима је постављано питање да ли имају искључиво истополне партнере или су имали везе и са супротним полом.

Научници са Харварда и МИТ-а закључили су да генетика може да има утицај на осам до 25 одсто ствари када су у питању истополна партнерства у целокупној популацији.

Они су открили пет специфичних генетичких варијанти које су повезане са понашањем геј особа - једна је повезана са биолошким чулом мириса, док су друге повезане са сексуалним хормонима.

Али заједно су чиниле мање од један одсто понашања геј особа.

„Немогуће је предвидети"

Професор одсека за генетичку анализу у болници у Масачусетсу, Бен Нијл који је радио на студији, каже да „генетика утиче на сексуално понашање испод 50 одсто, али је и даље веома важан фактор."

„Не постоји геј ген и генетички тестови који могу да утврде да ли ћете имати истополне везе, немају смисла."

„Просто је немогуће предвидети нечије сексуално понашање на основу генома."

Фах Сатирапонгсасути, научник у компанији 23ендМи, додао су генетичке варијације природне.

„То је природан и нормалан део генетичких варијација у нашој врсти и зато их не би требало `лечити`. То није ни у чијем интересу".

Дејвид Куртис, хонорарни професор на Институту за генетику Универзитета у Лондону је рекао да „ова студија показује да не постоји нешто што се може назвати геј ген."

„У популацији не постоји облик гена који има суштински утицај на сексуалну орјентацију."

Уместо тога, каже, види се да постоји веома велики број варијанти које благо утичу на то.

„Чак и ако хомосексуалност није одређена генима, као што показује ово истраживање, то не значи да на неки начин није урођени и неизоставни део личности појединца.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи