Етиопија: Пронађена лобања до сада непознатог мајмуноликог човековог претка

Four views on the nearly complete skull Image copyright Cleveland Museum of Natural History
Натпис на слици Створење је имало избачене чељусти и мале ушне шкољке

Проналазак лобање мајмуноликог људског претка, старе 3.8 милиона година, отвара пут ка новим теоријама о еволуцији човека.

До сада се сматрало да су људи еволуирали од човеколике мајмунице Луси, хоминоида чији је фосил пронађен 1974. године.

Скоро потпуно сачувану лобању пронашао је тим професора Јоханеса Хајл-Селасија у близини градића Миро Дора на северозападу Етиопије, а налази су објављени у часопису Природа (Nature).

„Помислио сам у себи: 'Боже - да ли видим оно што мислим да видим?' Почео сам да поскакујем, схватио сам да је то нешто о чему сам одавно сањао", рекао је он за ББЦ.

Хајл-Селасије каже да је лобања најбољи пример човековог претка попут мајмуна Аустралопитекус анаменсис - најстаријег познатогаустралопитека чија је врста постојала пре 4,2 милиона година.

Сматрало се да је Аустраполитекус анаменсис директан предак напредније врсте Аустралопитекус афаренсискојој је припадала Луси. До сада се сматрало да се ради о директном претку првих људи у групи, или врсти која носи префикс Хомо - а коју чине сви људи данашњице.

Image copyright CMNH/MattCrow
Натпис на слици Откривена лобања (десно) са уметничким приказом (лево) како би анаменсис могао да изгледа

Проналазак остатака Луси, најочуванијег и најпотпунијег фосила врсте афаренсис, изазвао је праву сензацију 1974. године. Име је добила по тада врло популарној песми Битлса - Lucy in the Sky With Diamonds.

Луси, чије постојање датира пре око 3.9 милиона година, одмах је названа „првим мајмуном који је проходао". Међутим, сада професор Фред Спур из лондонског Природњачког музеја пише да је анаменсис „још једна славна икона људске еволуције".

Истраживачи сада сматрају да су анаменсис и афаренсис заправо живели у исто време, најмање 100,000 година, те да врста анаменсис није директно и линеарно еволуирала у врсту афаренсис, као што се раније претпостављало.

Prof Yohannes Haile-Selassie holding the skull he found
Cleveland Museum of Natural History
I thought to myself 'Oh my goodness, am I seeing what I think I'm seeing?'
Prof Yohannes Haile-Selassie

Научници верују да се мала група анаменсиса изоловала од главне популације и временом еволуирала у афаренсисе јер је морала да се прилагоди локалним условима. Две врсте су постојале упоредо пре него што су припадници групе анаменсис изумрли.

Овај проналазак је важан јер указује да је можда дошло и до додатног преклапања са другим напредним мајмунским врстама, чиме се повећава број потенцијалних еволутивних рута до првих људи.

Укратко, ово последње откриће не оповргава да је врста којој је припадала Луси еволуирала у групу Хомо, али уводи у игру и друге недавно именоване врсте. Професор Хајл-Селасије слаже се да су сада „све опције могуће" када се ради о утврђивању која је врста директни предак човека.

„Дуго се афаренсис сматрао најбољим кандидатом за нашег претка, али ми више нисмо потпуно на том становишту. Сада можемо да размотримо све врсте које су можда постојале у то време и испитамо оне највише налик првом човеку", каже он.

Image copyright P.PLAILLY/E.DAYNES/SPL
Натпис на слици Остаци човеколике мајмунице Луси сматрају се претком првих људи

Израз „карика која недостаје" излуђује антропологе, посебно када га користе новинари да би описали фосила који је делом мајмун, а делом човек.

Доктор Хенри Ги, уредник у часопису Природа, запретио је да ће ми „извадити јетру и појести је са луком, грашком и чашом вина", ако будем користио тај израз у тексту о претходном открићу.

Много је разлога за Хенријеву љутњу. У ланцу људске еволуције постоји много карика, али већина још увек недостаје.

Анаменсис је последње у низу открића која показују да није постојала једноставна линија успона ка модерном човеку.

Истина је далеко сложенија и много занимљивија.

Прича о еволуцији је уствари „испробавање" различитих „прототипа људских предака на различитим местима - све док неки од њих нису били довољно отпорни и паметни да издрже притиске изазване променама климе, станишта и оскудицом хране - и еволуирају у човека."

Професор Хајл-Селасије један је од ретких афричких научника који се бави људском еволуцијом.

Иако је данас веома цењен, сматра да је добрим квалификованим афричким истраживачима тешко да добију неопходну финансијску подршку западних организација.

„Већина фосилних доказа повезаних са пореклом човечанства долази из Африке и мислим да би људи одавде требало да буду у могућности да користе средства доступна на континенту и да напредују и развјају каријеру у палеоантропологији. Највећи проблем за њих је новац", рекао ми је.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи