Зашто су телефони који нас прислушкују само пуки мит

Phone with how can I help you on-screen. Image copyright Getty Images
Натпис на слици Многи верују да им се разговори слушају да би им се сервирале одговарајуће рекламе

Интернет је преплављен постовима и видео-клиповима на друштвеним мрежама у којима људи тврде да имају доказе како компаније попут Фејсбука и Гугла шпијунирају кориснике да би им сервирали рекламе за што прецизније одређене производе.

Све је више сведочења, понекад поткрепњених виралним снимцима људи који причају о одређеном производу, да би им рекламе баш за те производе одмах потом искочиле на интернету.

Међутим, стручњаци за кибер-безбедност у фирми Вандера поновили су експерименте виђене на интернету и нису нашли ниједан доказ за тврдњу да нас мобилни телефони и апликације прислушкују.

Ставили су два телефона - један Самсунгов 'андроид', и један Еплов 'ајфон' - у такозвану „озвучену собу". Пуних тридесет минута су у собу пуштали звуке реклама за мачју и псећу храну, тако да се изнова понављају. Опит су обавили и на два идентична телефона.

Стручњаци би на телефонима отворили апликације за Фејсбук, Инстаграм, Кром, Снепчет, Јутјуб, и Амазон, и свакој од тих платформи дозволили комплетан приступ подацима.

Затим су бројали рекламе за храну за кућне љубимце међу огласима који би им искочили на веб-страницама које би накнадно посетили.

Шпијун у вашем џепу

Зашто прави шпијуни воле акционе трилере

Опака риба, сумњиви шкампи и ајкула која прислушкује

Током фазе тестирања, анализирали су и потрошњу батерије, као и количину података пребачених у телефон.

Исти опит поновили су у истом термину три различита дана, и нису забележили појаву више реклама за храну за кућне љубимце на телефонима из „озвучене собе", као ни повећан пренос података, нити већу потрошњу батерије.

iOS upotreba podataka vs Hej Siri

Izraženo u MB za period duži od 30 minuta

UslugaiOS upotreba podataka - tiha sobaiOS upotreba podataka - zvučna soba
Fejsbuk0,010,57
Instagram0,010,05
Chrome0,010,01
Snepčet00,05
Jutjub0,010,11
Amazon0,090,39
Hej Siri180
Izvor: Wandera

Android upotreba podataka vs OK Gugl

Izraženo u MB za period duži od 30 minuta

UslugaAndroid upotreba podataka - tiha sobaAndroid upotreba podataka - zvučna soba
Fejsbuk0,040,19
Instagram0,90,34
Chrome0,290,09
Snepčet0,060,01
Jutjub0,060,01
Amazon0,060,04
OK Gugll600
Izvor: Wandera

И активност испраћена на телефонима у „озвученој соби" и глувим собама била је слична. Забележили су да се са уређаја одашиљу неки подаци - али нигде приближно количини која се одашиље када су активни виртуални асистенти попут Сири или Хеј Гугл.

„Опазили смо да је, у истих 30 минута, проток података у нашим опитима много мањи него што је потребно као кад укључите виртуелног асистента, што доводи до закључка да се непрекидно снимање разговора и слање у 'клауд' не дешава ни на једном од ових мобилних уређаја", каже Џејмс Мек, инжењер система у Вандери.

„Да се то дешава, очекивали бисмо да видимо проток податак на нивоу који је потребан за виртуелног асистента", додаје он.

Већ годинама велике технолошке компаније поричу наводе да користе микрофоне у нашим мобилним телефонима да би нас шпијунирали.

Прошле године су Марка Зукерберга, главешину Фејсбука, у склопу његовог сведочења пред америчким Сенатом, питали да ли се ово дешава. Самоуверено је негирао те наводе.

Међутим, како опада поверење у технолошке компаније, многи корисници и даље имају осећај да им се баш то дешава.

Интересантно је да је студија показала да већина апликација са 'андроид' телефона прими много више података у глувим собама, док апликације са Епловог операционог система користе више података у озвученим собама. Истраживачи нису сигурни зашто се ово дешава, али су решили да дубље истраже ову појаву.

Android - upotreba podataka po aplikacijama

Izraženo u MB za period duži od 30 minuta

Izvor: Wandera

Кумулативни резултати јасно показују да се тајни пренос великих количина података не дешава, уверен је суоснивач и директор Вандере Елдар Тави.

„Стојим именом иза овог истраживања, и тврдим да нисмо нашли доказа да се ово дешава на свим платформама које смо тестирали. Можда се тајни трансфер података обавља на неки нама недокучив начин - али то је баш мало вероватно", рекао је Тави.

Резултати не изненађују оне који раде у индустрији заштите података.

Они већ годинама знају истину: да гигантске технолошке компаније већ знају толико о нама да не морају још и да нам прислушкују разговоре како би нам сервирали врло одређене рекламе.

Истина је да у рекламној индустрији имају веома истанчане и суптилне начине за изградњу профила корисника.

Податак о томе где се тренутно налазите, историја страница које сте посетили, и пратећи „пиксел" који се учита кад посетите било који сајт, неком заједно дају довољно података да предвиди шта размишљате да купите.

Image copyright Press Association
Натпис на слици Оглашивачи на суптилне начине дођу до грађе за израду профила своје публике

Путем података са друштвених мрежа, могу и да вас повежу са пријатељима и погоде да и вас занима оно што они претражују.

Ове технике се непрестано усавршавају и развијају,

„Рекламе које на крају видите резултат су огромне количине података о вама са којима компаније располажу. Они деле огромне количине података преко рекламних мрежа које напајају невероватно моћни алгоритми", каже Сотерис Димитрио, стручњак за оглашавање на мобилним уређајима и заштиту података са лондонског Империјал колеџа.

„Досад су већ способни да предвиде шта би могло да вас занима пре него што то сами откријете", каже доктор Димитрио.

Наравно, постоје случајеви када су неке апликације бележиле активност корисника у сврхе оглашавања.

Прошлог јуна, истраживачи универзитета Нортистерн у америчкој држави Масачусетс, испробали су 17,000 апликација за мобилне уређаје из бројних виртуелних радњи за 'андроид' апликације.

Нису нашли доказа ни о каквом прислушкивању - али јесу открили да неке релативно мале апликације негде шаљу 'скриншотове', па и видео-снимке активности корисника телефона. Ипак, ово се радило у сврхе даљег развоја апликације, а не ради накнадног оглашавања.

Опште је прихваћена и тврдња и да неке групе одређених држава редовно нападају мобилне уређаје вредних мета, ради шпијунаже.

У мају су званичници фирме која је створила Воцап признали да су хакери успели да даљински инсталирају софтвер за надзирање корисника кроз њихову апликацију.

Из Воцапа, сада у власништву Фејсбука, рекли су да је нападом захваћен „одабран број" корисника, те да је напад оркестрирао неки „технолошки напредни кибер-актер".

Од тада је грешка због које упад у апликацију био могућ исправљена.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи