Правда је слепа - необични експерименти показују шта све може да утиче на судије

Правда је можда слепа, али и судије су људи Image copyright Getty Images
Натпис на слици Правда је можда слепа, али и судије су људи

Правда и није баш слепа.

На овај закључак указује неколико америчких студија о томе како на судије утичу различити фактори - баш као и на сваког другог.

Друштво од судија очекује да буду правични кад доносе одлуке и да спроводе закон само на основу чињеница које имају пред собом.

Али људи имају укорењене предрасуде, а неке од њих баш умеју да изненаде.

Шта значи име?

Џефри Џ. Рачлински је професор права на Универзитету Корнел који је последњих 20 година провео истражујући предрасуде судија.

Image copyright PA Media

Једна од њихових најславнијих студија бавила се тиме како на судије утиче „усидрење": када се особа изричито ослања на првобитну информацију (која служи као „сидро" зато што остаје у меморији) кад доноси пресуду о нечему.

Током студије, групи судија је изложен теоретски сценарио у ком је фиктивни ноћни клуб прекршио пропис о недозвољеној буци.

Судије су добиле све чињенице и правне информације које су им биле потребне да донесу пресуду. Половини је речено да се клуб зове Клуб 55, а другој половини је речено да је назив места Клуб 11866.

„Новчана казна била је три пута виша кад је име локала било Клуб 11866", Рачлински је написао после - а то се десило просто зато што је 11866 већи од броја 55, рекао је он.

Кад редослед утиче на резултат?

Истраживачи су наставили да проучавају ефекат усидрења и открили и друге обрасце.

У другој студији, од судија је тражено да осуде два оптуженика чији су злочини захтевали различите затворске казне - једну и девет година затвора.

„Кад су прво осудили оптуженика на једногодишњу казну, другог су осудили на шест година уместо на девет", каже Рачлински.

„Зато што су управо осудили неког на само годину дана, девет година је деловало много, тако да су другом затворенику смањили казну."

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Друштво очекује да судије доносе одлуке на основу чињеница и без предрасуда

Али „кад се код друге групе судија редослед обрнуо и када су прво осудили затвореника на девет година, онда су једногодишњег затвореника осудили на две године зато што једна година није деловала као довољна казна. Бројке као сидро вуку једна другу."

У каснијим студијама, судије су изрицале краће казне кад су се казне изрицале у месецима уместо у годинама.

Такође, судије које су добиле информације о ограничењу за одређене врсте одштета, додељивали су веће суме оштећенима.

На судије је утицало и кад је тужитељ помињао одштету коју је видео у некој „судској телевизијској серији".

Пресуда из стомака

Према старој америчкој изреци из правних кругова, „правда је оно што је судија јео за доручак".

Можда бисмо волели да верујемо да на искусне судије не утиче нешто тако банално као време оброка, али студије показују исхрана има велики значај.

Студија коју је на Пословној школи на Колумбији 2011. године спровео професор Џонатан Левав, показала је да су судије биле склоније да доделе условну слободу одмах након паузе за оброк, али не и када би се дан одужио.

Левав и његов тим проучили су 1.112 пресуда којима су оптужене особе осуђене на условне казне. Пресуде је изрекло осам искусних судија у Израелу у периоду од десет месеци.

Кад су судије имале ужину или паузу за ручак, у 65 одсто случајева додељена је условна слобода, како стоји у Радовима Националне академије наука (ПНАС).

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Стара изрека каже да је правда оно што судије једу за доручак

Али како је дан протицао, стопа „благих" пресуда постепено је опадала - понекад чак и до нуле - само да би се поново вратила на 65 одсто одмах после нове паузе.

Истраживачи нису могли да одреде да ли се то дешава због јела или менталног одмора, али професор Шаи Данцигер - један од коаутора студије - рекао је да резултати „указују на то да спољне променљиве могу да утичу на судске одлуке".

„Ово поткрепљује све већи корпус истраживања која указују на поводљивост искусних судија психолошким пристрасностима", каже Данцигер.

Укорењени ставови

У априлу 2018. године, објављени су резултати истраживања о родним предрасудама више од 500 судија - 68 одсто мушкарца, 30 одсто жена и 2 одсто неидентификованих - једне савезне америчке државе.

Власти ове државе су и наручиле студију како би њихова борба против родне дискриминације била ефикаснија, па није наведено о којој држави је реч.

Истраживачи су судијама дали два лажна случаја - један се тицао старатељства над дететом и други родне дискриминације.

Судије су попуниле и упитнике о традиционалним родним улогама и стереотипима као што су „жене више занима да одгајају децу" и „породице боље пролазе уколико су мушкарци примарни храниоци".

Андреа Милер, једна од истраживачица и гостујућа ванредна професорка на Универзитету у Илиноису, представила је резултате у часопису Друштвена психологија и наука о личностима. Закључак је био да су одлуке судија детаљно одражавале њихове предрасуде о родним улогама.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици „Културолошке идеје о родним предрасудама могу да утичу на доношење одлука код судија баш као и код свих нас", рекла је Милер

Тим истраживача је спровео исте тестове на узорку од 500 грађана и открио да су предрасуде међу судијама биле јаче него међу припадницима јавности.

„Културолошке идеје о родним предрасудама могу да утичу на доношење одлука код судија баш као и код свих нас", рекла је Милер. „Значајна експертиза коју судије поседују, не штити их од предрасуда приликом доношења одлука."

И судије су људи

Све је већи корпус истраживања која показују нешто што можда не би требало да нас изненади: и судије су људи.

Тери Марони је професорка права на Универзитету Вандербилт у САД која обучава свеже именоване судије у програму од миља названом „школа за судијске бебе".

Иницијативу је покренуо амерички Конгрес шездесетих „како би се постарао да људи поседују фундаментално знање неопходно за обављање посла", рекао је за агенцију АП Џереми Фогел, директор Федералног судског центра и организатор обуке.

Од 2013. године, судије уче и како да препознају начине на које емоције утичу на њихове одлуке, рекла је Марони финансијском новинару Мајклу Луису у његовом подкасту Против пресуда.

„Успели смо одржимо у животу ту веома необичну фикцију да су емоције небитне за закон и да је суштина закона у рационалности. А практично свака дисциплина на свету уважава да је емоција кључна за све аспекте људског живота", каже Марони.

Марони подстиче судије да уваже емоције кад доносе пресуде - и каже да су судије које су мање спремне да признају предрасуде, склоније грешкама.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Неколико студија показало је колико спољних фактора утиче на доношење одлука

Одучавање од предрасуда

Џејмс Редвајн, пензионисани судија и колумниста из Индијане, слаже се с тим.

Он каже и да проблем није у томе „да ли су судије пристрасне", већ „да ли могу да се постарају да њихове предрасуде не утичу на друге људе."

У чланку за Национални судски колеџ, он се присетио случаја дванаестогодишње Афро-американке која је тврдила да ју је силовало пет црних тинејџера.

Судија Редвајн који има индијанске корене али одрастање описује као ближе америчкој белачкој елити, признао је да се инстинктивно нашао „неспособним да пресуди правично" црним момцима јер је одмах пожелео да заузме девојчину страну.

Али како је случај напредовао, чланови пороте коју су углавном чинили Афро-американци, могли су да види ствари много другачије.

Позвано је неколико сведока и суд је успео да утврди да случај није онакав како је испрва изгледао.

„Био сам близу тога да дозволим личним предрасудама да изврну правду", рекао је Редвајн додајући да су „предрасуде стечене карактеристике".

„Данас кад судим, трудим се да одучим себе од тих лекција", каже овај судија.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи