Млади ЛГБТ људи у Србији треба да се држе заједно, каже једна од икона легендарног геј бара Стонвол

Натпис на слици Фред Три, бармен легендарног бара Стонвол, у коме је почела борба за ЛГБТ права, први пут ће бити у Београду на Прајду

Фред Три је био на плесном подијуму бара Стонвол у Њујорку са двојицом геј пријатеља када је почела рација. Није се уплашио полиције, већ новинарских камера.

„Имао сам тридесет година и моја мајка није знала да сам геј", прича Три док испија американо у центру Београда.

Спас од полиције, која је 27. јуна 1969. упала у Стонвол - у то време један од геј клубова у Њујорку које је држала мафија, а данас симбол борбе ЛГБТ људи за људска права - Три је пронашао захваљујући пријатељу.

„Један пријатељ нас је пустио да изађемо на задња врата јер је знао да је Грегори свештеник. Сачекали смо да новинари оду и онда смо побегли", сећа се данас осамдесетогодишњи Три.

Када је побегао са Грегоријем од камера и полиције, није, каже, ни најмање био свестан шта се те ноћи одиграло у њујоршкој четврти Гриниџ Вилиџ.

Након рације у геј бару, ЛГБТ људи су први пут одговорили отпором и серијом демонстрација које ће касније добити назив Стонволска револуција. Био је то први пут да су се ЛГБТ људи побунили против репресије система.

Педесет година касније, Три је први пут на Балкану.

У Београд је слетео само неколико дана након одржавања прве Поворке поноса у Босни и Херцеговини, таман на време за шести по реду београдски Прајд.

Стонвол је за Фреда постао други дом, као бармен у њему ради неколико деценија.

„Педесетих и шездесетих година сам водио срећан живот. Имао сам посао и путовао. Био сам срећан, иако геј људи нису имали ништа".

Шездесетих година прошлог века, хомосексуалност је била незаконита у свих 50 држава Америке, сем у Илионоису. Јавно се декларисати као ЛГБТ особа доносило је отказ у многим професијама, а ЛГБТ људима није било дозвољено да раде у савезним органима, нити војсци.

„У Њујорку си тих година могао да будеш избачен из стана у секунди ако би станодавац сазнао да си геј - рекли би ти да не желе такве као ти у свом дворишту", прича Три.

Рација, у којој је Три успешно избегао да га камере сниме и тиме мајци открију тајну коју је чувао, покренула је лавину која је у годинама које су уследиле променила Сједињене Државе, а касније и читав свет - ЛГБТ људи више нису хтели да ћуте.

Годину дана након упада шест полицајаца у Стонвол, у Њујорку је 1970. одржана Прва поворка поноса - неколико хиљада људи изашло је на улице.

У Америци је седамдесете обележило укидање забране запошљавања гејева и лезбејки, а медицина више не сматра хомосексуалност болешћу.

Камере и мајке - некад и сада

Стонвол недељу дана после побуне и 2009. године Image copyright Getty Images
Натпис на слици Стонвол недељу дана после побуне и 2009. године

Три је гост Недеље поноса у Београду. Камере којих се и сам уплашио када је полиција упала у Стонвол пре 50 година и даље плаше многе.

„Био сам у једном београдском бару, упознао сам многе младе људе из Србије који се муче да поделе са родитељима да су геј", прича.

Три је мајци саопштио да је геј на свој рођендан.

„Извео сам је на ручак. Одвео сам је у геј клуб - музичар је свирао на клавиру, мајка се окренула око себе и схватила је да је окружена мушкарцима налакираних ноктију, лезбејкама кратке косе, погледала ме и подигнутих обрва рекла 'Аха'", сећа се он.

Од тада, па све док није преминула, излазила је са сином у геј барове, посећивала представе на Бродвеју, чак и до бекстејџа где је једном упознала певачицу и глумицу Твиги и глумца и редитеља Томија Туна.

„Млади у Србији се снажно боре. За све њих сам имао само једну поруку - да се држе заједно. Они су једна породица. Породица која ће наставити да расте. Ствари ће се полако мењати", каже Три.

Од Стонвола до Београда

Три је о Балкану и ратовима деведесетих чуо гледајући вести у Њујорку.

„Код вас се дешавао рат. Одувек сам свима и свуда говорио да сам против рата - убијају људе са којима бих потенцијално могао да спавам. Али ипак, ствари су данас код вас боље него што су биле", каже.

Каже да га често питају шта је потребно да би борба за права ЛГБТ људи била ефикаснија.

„Ја им кажем да не знам. Свако ће имати своју борбу коју мора паметно да води. Неко ме је у Србији питао да ли протести на улицама и даље дају резулатате", прича.

Три сматра да је сваки протест у реду, док год не угрожава друге.

„Рекао сам тим младима да нас људи неће волети више ако радимо глупе ствари и рушимо град".

Пре доласка у Београд, мало је истраживао.

„Имате геј барове, али не и геј бракове. Овде чујем да премијерка каже да је геј и да је геј океј, али да не жели да се укључи у борбу за права. Мислим да то није у реду, потребни су нам политичари који желе да се боре за нас".

Три подсећа да, у тренутку када је са стотинама других људи корачао улицама Њујорка 1970. године на првом њујоршком Прајду, ЛГБТ људи у Сједињеним Државама нису имали никаква права.

„На првом маршу смо ходали улицама, међу аутомобилима. Ја сам ходао тротоаром, да ме камера не би снимила и моја мајка то видела. Ипак, био сам тамо".

Уједињене нације и вотка са укусом малине

Млади људи се супростављају полицији Image copyright NY Daily News Archive / Getty
Натпис на слици До тензија на улици дошло је после рације у Стонволу 27. јуна 1969.

„Ходао сам на првом Прајду и мислио да је то то, да ће ствари у Њујорку остати исте заувек. Ипак, ствари су се промениле", каже.

Прича да све до двадесете годишњице Стонвола није схватио важност онога што је почело тог 27. јуна 1969. године.

Онда је морао да обуче одело - које презире да носи.

„Нисам био свестан важности протеста све док се нисам нашао на подијуму у Уједињеним нацијама како бих одржао говор двадесет година након Стонвола", сећа се.

Осамдесетих година хомосексуалност је постала законита у Сједињеним Државама. Ипак, геј бракови постали су реалност на савезном нивоу тек 2015. године.

„Ко је могао да зна да ћемо добити геј бракове, да ће нас заштитити од отпуштања и исељавања? Стонвол је био само наш локални бар у коме смо могли несметано да пијемо и плешемо", каже Три.

Када се данас отворе врата Стонвола, испред чекају насмејана и узбуђена лица туриста.

„Бар је годинама постајао све значајнији. Председник Обама га је 2016. године прогласио националним спомеником", истиче Три.

Туристима који долазе препоручује своје омиљено пиће - вотку са укусом малине, са соком од бруснице и комадићем лимуна.

„Знате, ми бармени и данас живимо од напојница. Туристи их ретко остављају, али се са њима увек проведем сјајно - обратим им се на њиховом језику и добијем осмехе."

Борба и плес који никада не престају

Фред Три, Београд, септембар 2019.
Натпис на слици Радује се Прајду у Београду јер је свака Парада поноса за њега прилика да заплеше

Три је поздраве на различитим језицима научио путујући светом.

Ове године је посетио неколико Прајдова у Европи, обележавајући педесету годишњицу Стонвола.

Ипак, најпоноснији је на милионе које је добротворна организација Империал корт систем прикупила и помогла појединцима широм света.

„Прикупљамо новац за ЛГБТ заједницу, ветеране, оболеле од АИДС-а, младе бескућнице и сада радимо са трансродним људима", објашњава.

Када је један дечак тужио школу у Сједињеним Државама јер му нису дозволили да се на матури појави у дрегу, тужио је школу и добио. Триова организација је помогла у плаћању трошкова тужбе.

„Ми нисмо били уплашени пре 50 година - полиција је била уплашена. Ми ништа нисмо лоше радили. Никада нисам сломио прозор, никада нисам запалио полицијски ауто и тиме се поносим", прича.

Радује се Прајду у Београду, јер је свака Парада поноса за њега прилика да заплеше.

„Проводим се као никада до сада. Имам 80 година, али се осећам као да имам 25. Мој доктор каже да је моје тело попут тела шездесетогодишњака. У три ујутру настављам да плешем, док многи моји пријатељи одлазе на спавање", каже.

Обећао је организаторима београдског Прајда да ће подржати њихову кандидатуру за Еуро Прајд - догађај који би у српску престоницу 2022. године могао да доведе ЛГБТ заједницу Европе и света.

„Замолили су ме да организаторима Еуро Прајда пошаљем видео и писмо и подржим кандидатуру Србије - урадићу то драге воље", каже.

Док се припрема за свој први Прајд у Србији и упознаје нове људе, стигао је да проба Карађорђеву шницлу и ракију - шљивовицу.

„Није ми се допала. Ја ипак више волим слатке ствари".

Grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи