Све што треба да знате о рату у Авганистану и зашто још траје

Taliban militants in Afghanistan. File photo Image copyright AFP/Getty Images
Натпис на слици Талибани сада контролишу већи део територије Авганистана него 2001. године

Али зашто Америка води рат у Авганистану и зашто он толико дуго траје?

Председник Трамп је изненада отказао мировне преговоре с авганистанским Талибанима управо када је изгледало да се побуњеници и Вашингтон налазе на ивици постизања споразума.

Верзија у 100 речи

У нападима на Америку од 11. септембра 2001. убијено је скоро 3.000 људи. Осама Бин Ладен, вођа исламистичке терористичке групе Ал Каида, брзо је идентификован као главни кривац.

Талибани, радикални Исламисти који су владали Авганистаном и штитили Бин Ладена, одбили су да га изруче. И тако, месец дана после напада од 11. септембра, САД су покренуле ваздушне нападе на Авганистан.

Кад су се друге земље укључиле у рат, Талибани су брзо свргнути с власти. Али они напросто нису нестали - успели су да врате утицај и сад су се ушанчили.

Отад, Америка и њени савезници имају проблема да спрече пад авганистанске владе и окончају смртоносне нападе Талибана.

Верзија у 300 речи

„Ми нисмо желели ову мисију, али ми ћемо је испунити", изјавио је амерички председник Џорџ Буш Млађи кад је најавио прве ваздушне нападе на Авганистан 7. октобра 2001. године. Напади су уследили као одговор на нападе од 11. септембра, у којима је страдало 2.977 људи и Њујорку, Вашингтону и Пенсилванији.

Мисија је, рекао је он, „да се заустави употреба Авганистана као терористичке базе за операције и нападе војне силе талибанског режима."

Прве мете биле су војне локације тврдокорне талибанске групе која је владала земљом. Кампови за обуку Ал Каиде, терористичке групе коју је водио идејни творац 11. септембра Осама Бин Ладен, такође су гађани.

Али, 18 година касније, тешко је тврдити да је америчка мисија успела - Талибани би могли да имају извесну улогу у владавини Авганистаном уколико мировни преговори на крају буду били успешни.

Image copyright MOD

Талибани су први пут преузели контролу над главним градом Кабулом 1996. године и завладали већим делом територије у року од две године. Они су следили радикални облик Ислама и спроводили казне као што су јавна погубљења.

Два месеца након што су САД и њени међународни и авганистански савезници покренули нападе, талибански режим је пао и његови борци су се склонили у Пакистан.

Нова влада која је имала подршку САД преузела је власт 2004. године, али Талибани су и даље имали велику подршку у областима око пакистанске границе и зарађивали су стотине милиона долара годишње од трговине дрогом, рударства и пореза.

Како су Талибани спроводили све више и више самоубилачких напада, међународне снаге са авганистанским трупама нису успевале да неутралишу претњу коју је представљала ова оживљена група.

И тако су 2014, на крају најкрвавије године у Авганистану од 2001, међународне снаге НАТО - уморне од останка у Авганистану на неодређени период - окончале борбену мисију, препустивши авганистанској војсци да се бори против Талибана.

Али то је Талибанима дало замајац, док су заузимали нове територије и активирали бомбе против владиних и цивилних снага. Прошле године, ББЦ се уверио да су Талибани отворено активни у 70 одсто територије Авганистана.

Верзија у 800 речи

Одакле су дошли Талибани?

Авганистан се налазио у готово сталном ратном стању 20 година пре него што су САД уопште ушле у земљу.

Совјетска армија је 1979, годину дана после пуча, извршила инвазију на Авганистан како би пружила подршку тамошњој комунистичкој влади. Борила се против покрета отпора - познатог као муџахедини - које су, између осталих, подржавали САД, Пакистан, Кина и Саудијска Арабија.

Совјетске трупе су се 1989. године повукле, али се грађански рат наставио. У хаосу који је уследио, у први план су избили Талибани (што на паштунском језику значи „студенти").

Image copyright Reuters
Натпис на слици Авганистански војник у Кабулу

Први пут су се истакли у граничној области северног Пакистана и југоисточног Авганистана 1994. године. Обећали су да ће се борити против корупције и унапредити безбедност а, у то време, многи Авганстанци били су уморни од бахатости и међусобног трвења муџахедина током грађанског рата.

Сматра се да су се Талибани први пут појавили у верским школама, које је углавном финансирала Саудијска Арабија, проповедајући тврду струју Ислама.

Они су спровели властиту строгу верзију Шарије, исламског закона, и увели брутална кажњавања. Мушкарци су натерани да пуштају браде, а жене су морале да носе бурку која им покрива читаво тело.

Талибани су забранили телевизију, музику и биоскопе, а нису одобравали ни образовање девојака.

И зато што су Талибани пружили уточиште милитантним припадницима Ал Каиде, постали су инстант мета напада америчких, авганистанских и међународних снага после 11. септембра.

Зашто рат траје толико дуго?

Многи су разлози за то. Али они подразумевају мешавину жестоког отпора Талибана, ограничености авганистанских снага и невољности других земаља да задржи трупе дуже у Авганистану.

Повремено су у последњих 18 година Талибани били у повлачењу. Крајем 2009. године, америчких председник Барак Обама најавио је „талас" нових трупа, када је број америчких војника у Авганистану достигао 100.000.

Талас је помогао да се Талибани истерају из делова јужног Авганистана, али никад му није било суђено да потраје годинама.

Као последица тога, Талибани су успели да се регрупишу. Кад су се међународне снаге повукле из борби, авганистанске снаге које су остављене да предводе јуриш лако су биле надјачане. Да све буде горе, авганистанска влада, која је препуна племенских подела, често је у блокади.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionKabul ima 22 vozila hitne pomoći

Давуд Азами из ББЦ Светског сервиса каже да је пет главних разлога што рат и даље траје. Међу њима су:

  • од почетка инвазије нема јасног политичког циља, а поставља се и питање ефикасности америчке стратегије у последњих 18 година;
  • чињеница да свака од страна покушава да разбије пат позицију - и да Талибани покушавају да извуку максимум из своје предности током мировних преговора
  • повећање таласа насиља Исламске државе у Авганистану - која стоји иза неких од најкрвавијих напада у скорије време

Одређену улогу у свему игра и сусед Авганистана, Пакистан.

Нема сумње да Талибани имају своје корене у Пакистану и да су тамо успели да се регрупишу током америчке инвазије. Али Пакистан негира да их помаже или штити - иако Американци инсистирају да земља мора да ради више на борби против милитаната.

Како су Талибани успели да остану тако јаки?

Група можда зарађује чак 1,5 милијарде долара годишње, што је огроман пораст у последњој деценији. Нешто од тога долази преко дроге - Авганистан је највећи произвођач опијума на свету а већина опијумског мака - који се користи за хероин - узгаја се у областима под контролом Талибана.

Али Талибани зарађују новац и опорезујући људе који путују преко њихове територије и преко послова као што су телекомуникације, електрична енергија и минерали.

Стране земље, укључујући Пакистан и Иран, негирају да их финансирају, али сматра се да то раде приватна лица из региона.

Image copyright Reuters
Натпис на слици Напад Талибана у Кабулу

Колико је рат био скуп до сада?

Екстремно.

Тешко је рећи колико је авганистанских војника страдало - те бројке се више не објављују. Али у јануару 2019. године, авганистански председник Ашраф Гани рекао је да је од 2014. године убијено 45.000 припадника снага безбедности.

Скоро 3.500 чланова међународне коалиције погинуло је од инвазије из 2001. године, а више од 2.300 њих били су Авганистанци.

Бројке жртава авганистанских цивила много је теже установити. Извештај Уједињених нација из фебруара 2019. године тврди да је погинуло 32.000 цивила. Институт Вотсон са Универзитета Браун каже да је погинуло 42.000 опозиционих бораца.

Исти институт каже да су сукоби у Ираку, Сирији, Авганистану и Пакистану коштали САД 5,9 билиона долара од 2001. године.

САД и даље изводе ваздушне нападе против Талибана, према наређењу трећег председника који води овај рат, Доналда Трампа. Али он је решен да смањи број трупа пре него што се суочи са новим изборима у новембру 2020. године.

Многи у Вашингтону и другде плаше се да ће потпуно повлачење америчких трупа оставити вакуум да буде попуњен милитантним групама које ће организовати нападе на Западу.

Авганистански народ, у међувремену, и даље је онај који највише трпи у овом дугом и крвавом сукобу.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи