Зашто свет постаје све алергичнији на храну

дечак једе сладолед Image copyright Getty Images
Натпис на слици Све више деце је алергично на храну

Деца широм света имају далеко веће шансе него икада раније да постану алергични на храну.

Истраживање смрти британских тинејџера након што су конзумирали обрано млеко, сусам и кикирики показало је да је то некада има трагичне последице. Прошле године шестогодишња девојчица у Западној Аустралији је преминула услед алергије на млечне производе.

Пораст алергија последњих деценија нарочито је приметан на западу. На храну је тренутно алергично око седам одсто деце у Великој Британији и девет одсто у Аустралији на пример. Широм Европе два одсто одраслих алергично је на храну.

Реакције опасне по живот могу да се појаве и када се узму само мрвице хране, што значи да пацијенти и породице живе у страху и анксиозности. Исхрана које морају да се придржавају може да постане оптерећење за друштвени и породични живот.

Док не можемо са сигурношћу да кажемо зашто су алергије у порасту, истраживачи широм света раде на томе да нађу начине за борбу против овог феномена.

Image copyright PA Media
Натпис на слици Овај дечко је преминуо од алергије

Шта изазива алергију?

Алергију изазивају супстанце бротив којих се имуни систем борим, а које би требало да су безопасне. Оне постају алергени.

Ове супстанце постају мете и доводе до алергијских реакција.

Симптоми се крећу од црвенила коже, осипа и отеклина до - у најтежим случајевима - повраћање, дијареје, отежано дисање и анафилактичког шока.

Неке од најчешћих намирница на које су деца алергична су:

  • млеко
  • јаја
  • кикирики
  • орашасти плодови (орах, бадем, бразилски орах...)
  • сусам
  • риба
  • морски плодови

Где се алергије на храну најчешће јављају?

Учесталост алергија на грану је у порасту у последњих 30 година, нарочито у индустријским друштвима. Колики је тачно пораст зависи од врсте хране и тога где пацијент живи.

Алергија на кикирики је на пример петоструко повећана у Великој Британији између 1995. и 2016. године.

Студија Краљевског колеџа над 1.300 трогодишњака показала је да је два и по одсто њих алергично на кикирики.

Аустралија има највећи степен потврђених алергија на храну. Једно истраживање је показало да је девет одсто аустралијских једногодишњака алергично на јаја, док је три одсто алергично на кикирики.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Један од тестова на алергију

Пораст алергија није једноставно ефекат тога што је друштво постало свесније и бољег дијагностиковања.

Сматра се да су алергије и пораст осетљивости на храну повезане са окружењем и западним начином живота.

Познато је да је мања стопа алергија у земљама у развоју. Оне се чешће јављају у урбаним него у руралним срединама.

Фактори за то могу да буду загађење, промене у исхрани и мања изложеност микробима, што мења одговор имуног система.

Међу мигрантима је већа преваленца на астму и алергије на храну у земљама у које су се доселили него што је била у матичним државама, што илуструје значај фактора окружења.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Све више људи у свету је алергично

Нека могућа објашњења

Не постоји једно објашњење зашто свет постаје све алергичнији на храну, али научници имају неке теорије.

Један је да је повећање хигијене кривац, пошто деца немају многе инфекције.

Против паразитских инфекција обично се се боре неки механизми који су укључени у борбу са алергијама. Уз мање паразита за борбу, имуни систем се окреће против ствари које би требало да буду безопасне.

Друга идеја је да витамин Д може да помогне имуном систему да развије здрави одговор, чинећи нас мање подложним алергијама. Већина људи широм света не добија довољно витамина Д из неколико разлога, између тога и што проводи мање времена на сунцу. У САД се процењује да се стопа недостатка витамина Д скоро удвостручила за нешто више од деценије.

Новија, „теорија двоструког излагања алергенима", указује да се развој алергије на храну своди на равнотежу између времена, дозе и облика изложености.

На пример, развој алергијских антитела може да се догађа кроз кожу, нарочито кроз упалу коже код беба са екцемима.

Али сматра се да конзумирање намирница које изазивају алергију током одвикавања може довести до здравог одговора и спречити развој алергије, јер је имуни систем црева спреман да толерише бактерије и стране супстанце, попут хране.

Ово је била основа у истраживању Краљевског колеџа, које је показало смањење за око 80 одсто алергије на кикирики код петогодишњака који су редовно јели кикирики од године рођења.

Ова студија довела је до промена у америчким смерницама о конзумирању кикирикија код одојчади. Родитељима из Велике Британије саветовано је да се прво консултују са лекаром опште праксе.

Људски утицај

Смрт тинејџера из Велике Британије која су имала алергије на храну указује на људски утицај на овакву ситуацију и важност јасног и тачног означавања.

Тренутно не постоји лек за алергију на храну, а управљање ситуацијом се ослања на избегавање намирница и на план хитног лечења у случају излагања.

Али чак и постављање почетне дијагнозе је изазовно. Главни начин препознавања алергија на храну је да пацијент постепено једе повећане количине те хране под медицинским надзором.

Међутим, ово је узнемирујуће за децу и постоји ризик да изазове алергијску реакцију. Тестови реакције имуног система такође могу дати лажне податке код деце која нису алергична.

Image copyright Family handout/PA Wire
Натпис на слици Ова девојчица је преминула због алергије на сусам

На Краљевском колеџу у Лондону развијена је алтернатива: тест крви који се показао тачним у дијагностиковању алергије на кикирики у поређењу с постојећим методама.

Ови тестови сада покривају храну одговорну за 90 одсто дечијих алергија и надамо се да ће бити доступни пацијентима у наредних неколико година.

Чак и након успешне дијагнозе, избегавање хране која изазива алергију је тешко, а случајне реакције су честе.

Показало се да имунотерапија алергенима - када се узимају мале количине те супстанце - смањује осетљивост алергичних пацијената и може да заштити од случајног излагања.

Остали третмани се истражују и веома су потребни.

У међувремену, алергије остају брига и део свакодневног живота за децу и њихове родитеље.

О овом чланку

Ову анализу ББЦ је наручио од експерата који раде за другу организацију.

Докторка Александра Сантос је виша клиничка предавачица на одељењу педијатријске алергије на Краљевском колеџу у Лондону.

Чланак је први пут објављен у децембру 2018.

Уредила Елеонора Ловре

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи