Спартанов ултра светски шампионат: Трка од милион долара смишљена да „сломи најбоље на свету“

John Albon on the rings obstacle round Image copyright Spartan
Натпис на слици Учесници попут Албона морају у сваком кругу савладати 25 препрека или изазова

Децембар је на Исланду и 500 људи се згурило у долини недалеко од туристичке стазе Златни круг.

Али они нису дошли у разгледање, већ се спремају да се ухвате у коштац са најтежом трком њихових живота, „осмишљеном да сломи најбоље спортисте света".

У наредна 24 сата трчаће преко војничких препрека, довршавајући онолико кругова колико буду могли. А један од њих би могао да освоји милион долара.

Добро дошли на Спартанов ултра светски шампионат.

Трка почиње у подне с уводом од пет километара кроз градић Хверагерди, 45 километара источно од Рејкјавика. Он је кошница геотермалних активности. Са топлих извора у небо се дижу стубови паре.

Ту је један тркач који се квалификује за главну награду. Енглез Џон Албон ће преко ноћи постати милионер ако освоји трку и успут пређе 160 километара. Уколико његов највећи ривал Рајан Еткинс учини то уместо њега, Канађанин ће у џеп стрпати најмање 100.000 долара.

Албон и Еткинс су професионални спортисти у тркама са препрекама (ОЦР). Они доминирају овим све популарнијим спортом од 2010. године. Албон је петоструки светски шампион у тркама од преко 15 километара, док је Еткинс петоструки освајач Најтежег Мадера на свету.

Image copyright Spartan
Натпис на слици Тркачи су изложени мраку који трје 20 сати и температурама у минусу

Обојица су прешла 160 километара на Мадеру, 24-часовној трци у Лас Вегасу, али сада су се нашли у земљи ватре и леда, у зиму. Чека их 20 сати мрака и температура испод нуле.

Ово је убедљиво највећа новчана награда у тркама са препрекама и пред сам почетак Албон је добио већу медијску пажњу него икад пре. Непретенциозан, он је задовољан што може да се утопи у масу на стартној линији. Еткинс је, с друге стране, предводник чопора. Он се осећа пријатније у жижи јавности.

Тркачи се после првог круга враћају са Албоном и Еткинсом на челу. Стаза је дуга 10 километара, са 25 вештачких препрека и успоном од 370 метара по кругу. Ако ико успе да пређе 160 километара, попеће се у збиру више од 5.500 метара и прећи 375 препрека.

Временске прилике су на њиховој страни. Суво је, али је снег већ пао у вишим пределима, и Албион и Еткинс одмах гацају кроз њега док крећу да се пењу на прво брдо, под успоном од 40 степени.

Чим се попну, могу да трче по висоравни, кроз дебљи, мекани снег. Спуштање је нешто сасвим друго. Стаза је делимично замрзнута, са корењем дрвећа које вири из земље. У неким деловима Спартан је поставио конопце да им помогне при силаску.

Албон и Еткинс успевају безбедно да се спусте, али други нису те среће. Неки улећу у дрвеће испод и задобијају повреде које их избацују из трке још у првом кругу.

Њих двојица убрзо се суочавају са првом серијом препрека. Оне ничу из грмља при дну брда, после пређена прва три километра, излећу пред њих у брзом следу. У наредних километар и по начичкано их је тринаест, стављајући на пробу скоро сваки мишић у њиховом телу.

Морају да пузе испод, пењу се преко или зањишу изнад свега што им се нађе на путу. Плус има осам 'носи', 'тегли' или 'дижи' препрека, са све Атласовим камењем, отежаним кофама и џаковима с песком.

Еткинс касније каже да је ова стаза најтежа коју је икад прелазио, из то из три разлога: „Тежак терет, клизав терен и крајње стрм успон и спуст." Све то оставља трага на тркачу.

Други успон кривуда иза спортског села преко поља лаве. Није висок као први, али је каменити терен прекривен маховином. А онда непосредно пре уласка у топло уточиште зоне преласка ту су четири препреке које се смењују једна за другом.

Сад могу мало да одахну, презалогаје нешто и спреме се да све то понове. И понове. И понове. Али не смеју да стоје дуго.

Now they can get a breather, grab a snack and get ready to do it all over again. And again. And again. But they can't stop for long.

Већ после првог круга постаје јасно - ово је трка са временом. Албон и Еткинс завршавају са неколико секунди разлике за деведесетак минута. У просеку морају да постигну испод сат и 34 минута по кругу да би прешли 160 километара за 24 часа.

Они знају да имају издржљивост. Ван сезоне граде основну кондицију углавном кроз скијашко планинарење (скимо) и крос-кантри скијање, а потом је током тркачке сезоне само одржавају.

Еткинс се такмичи у Спартановим америчким националним тркама, најбоље организованим и најуноснијим тркама са препрекама, али ова конкретна трка, Ултра светски шампионат којим се завршава сезона, била је његов главни циљ за 2018. годину. Осам недеља пред почетак, почео је да усавршава форму за Исланд. Провео је две недеље сам у планинама Адирондак у држави Њујорк, „тренирајући попут Рокија Балбое, само излазио напоље сваки дан и лудовао."

Албон је, у међувремену, гомилао ваздушне миље. Он живи у Норвешкој и распоред дели између трка са препрекама и Светске серије небеских тркача- ултрамаратона преко планина. Управо је постао светски шампион небеских тркача и успео да одбрани титулу светског шампиона у тркама са препрекама.

Image copyright Spartan
Натпис на слици Аткинс је морао да извуче снагу из својих најдубљих физичких и менталних резерви

Да бисте полагали право на награду од милион долара која се нуди, морате да освојите сва три Спартанова светска шампионата и претрчите 160 километара на Исланду. Албон је освојио прва два, на краћим раздаљинама на језеру Тахо у планинама Сијера Неваде, и у Спарти у Грчкој.

И док се Еткинс упутио на Исланд у најбољој кондицији у којој је икад био, Албон је био сувише заузет тркама да би се посветио било каквом конкретном тренингу. Он је и склопио пакт са властитим телом. Служило га је добро током 2018. године и није желео да ризикује да пропусти зимски тренинг због неке повреде. Обећао је себи да ће стати уколико испадне из ритма.

Енглески кондициони тренер Грејем Робертс почео је да ради са Еткинсом прошле године и причао је с њим на стартној линији.

„Дао сам му слику, стазе и велике табле", каже он. „Замолио сам га да на таблу испише речи на које жели да се сконцентрише пре трке. Биле су то: 'сталан, доследан, паметан."

„Потом сам му рекао да се, уколико затекне себе како током трке одступа од табле, врати на та кључна начела. Она су пружала основу на коју може да се ослони током читаве трке, зато што је 24 часа много времена да бисте све време остали сконцентрисани."

Албон и Еткинс су у првих неколико кругова одржавали сталан ритам, а током петог су трчали заједно.

У нормалним условима, Албон сматра да је то тачка у којој за собом остављате најгори део ове 24-часовне трке. „У првих шест сати ви полако уништавате тело", каже он. „Постепено постајете све угруванији и уморнији. А онда кад сте га једном уништили, уништили сте га, ваше тело то почиње да прихвата."

У том тренутку, Албон и Еткинс су и даље испред циљног времена. Али они сада почињу да успоравају.

Оснивач Спартана и генерални директор Џо Де Сена, такође је присутан крај стазе на Исланду. На крају крајева, у игри је милион долара његовог новца. Кад Албон завршава тегљење гума, Де Сена га пита: „Да ли би одустао од милиона и узео 50.000 долара за пређених 145 километара?" Он даје Албону до поноћи да одлучи.

Али онда Албон наилази на проблем са својим погонским горивом. Мучи се да свари исушени камперски оброк, који обично не једе усред трке, и не може да поврати телесну енергију.

Мало после 10 увече, он завршава потеру за милион долара. Истрчао је шест кругова и прешао 69 километара. Пријатни Енглез смешка се док говори Спартановом тиму за друштвене мреже, који лајв-стримују догађај: „Прилично је грозно тамо напољу."

Де Сена каже: „Волим да им уђем у главу, то је најслабије карика коју сви поседујемо." Он се, дакле, забринуо да ће морати да искешира милионче?

„Апсолутно. Кад је Џон освојио прве две трке, помислио сам: 'Е, сад смо готови'. Али на тај дан сам такође подсвесно навијао за њега. Нисам могао да схватим своје сучељене емоције."

Албон не жали ни за чим. „Већ сам раније трчао 24 сата тако да нисам дошао на путовање откривања самог себе, већ да покушам да освојим новац и пређем 160 километара", каже он. „Био сам у добром ритму само три круга. Наставио сам и после тога и неко време трчао са Рајаном, али више нисам био у трци свим срцем и душом. Био сам готов."

Милионче је безбедно, али ако Еткинс пређе 160 километара, освајиће 100.000 долара. Сад мора да настави сам док улази у оно што спортисти издржљивости зову 'пећина бола'.

Image copyright Spartan
Натпис на слици Светско првенство Ултра 2019. године одржаће се у новембру месецу, на шведском скијалишту Аре

„Бол је стравичан у овој фази, мада Рајан то нужно не показује", каже његов тренер Робертс. „Спортисти издржљивости као што је Рајан могу да контекстуализују тај бол, да пронађу начин да наставе у неким, искрено говорећи, прилично одвратним ситуацијама. Одморите мало и ваше тело се опусти, и прихвати ту пећину бола."

Еткинс почиње да пада испод жељеног ритма трке. Де Сена му нуди 25.000 долара за 145 километара да би „трка остала у животу". Температура пада испод нуле, стаза је разроварена, али иако је свестан да му 100.000 долара „лагано измиче из руку", Еткинс одржава сталан ритам током ноћи. Пролазна времена његових кругова су 1:44:00 и 1:49:00.

„Био сам на ауто-пилоту, правећи за себе мале, средње циљеве", каже он. „Било да је то обавити следеће ношење терета за толико и толико минута или не оманути на овој препреци коју лагано прекрива лед и постаје све тежа и тежа."

„Сваки пут кад бих успео, потапшао бих себе по лећима и усредсредио се на следећу препреку. Кад трчите тако, можете да останете у тренутку и не осећате притисак огромности задатка. Трка почне да вам пролеће. Дошао сам само да радим оно што радим у том тренутку."

Робертс и Рајанова супруга Линдзи Вебстер, светска шампионка у трци са препрекама, такође одлазе да се сретну с Еткинсом на бацању копља код сваког круга. Још једна стратегија.

„То је измена стања", каже Робертс. „Ако сте у свом ритму дуг временски период, нарочито у мраку, у леденим условима, кад вам се у видокругу појави нешто као што је пријатељско лице, то вам даје паузу у стимулацији и додатну енергију мозгу. У том тренутку, то је све што вам је потребно да задржите усредсређеност."

После 10 кругова, Еткинс је толико исцрпљен да заплиће језиком док прича о пролазном времену трке са Робертсом. Он, међутим, наставља даље.

„Скоро да заборавите да говорите, да бисте и даље имали снаге да трчите", каже он. „Заиста сам упао у врло тешко стање. Тих последњих неколико кругова сам се истински осећао сломљено, и ментално и физички. Али зато то волим. Кад се нађете у таквим ситуацијама, видите од чега сте направљени."

Кад успе да обиђе другопласираног спортисту у трци, Еткинс зна да је урадио довољно да победи. Он стаје у 9.30 пре подне, после 12 кругова и пређена 133 километра. Добија 6.000 долара за освојену трку, плус бонус од 10.000 долара од Де Сена лично за исказани труд.

„Био је то лудачки Рајанов успех", каже Албон. „Али пола променљивих ишло је у нашу корист, а Рајан је најбољи светски тркач са препрекама на 24 сата, тако да ако он не може да стигне на 27 километара од 160, онда бих рекао не само да је тешко, него да је и немогуће. Мислим да је Спартан желео да направи све ово више могућим него што је било."

Image copyright Spartan
Натпис на слици Оснивач Спартана Де Сена жели да ОЦР буде укључен у Олимпијске игре

Неки љубитељи трка са препрекама мисле да Спартан никад није ни намеравао да учини награду од милион долара доступном, говорећи да је то просто рекламни трик. Еткинс се не слаже с тим.

„Можда су малко промашили репере и учинили стазу тежом него што су очекивали", каже он. „Али било је нешто сасвим посебно учествовати у овом догађају и сви који су учествовали били су страшно мотивисани. Стремити таквом циљу прилично је кул."

Де Сена се одавно залаже за то да трке са препрекама постану олимпијски спорт. Управно тело Ворлд ОЦР нада се да ће добити признање Међународног олимпијског комитета 2020. године и уз локалне организаторе који сада могу да предлажу нове спортове, Лос Анђелес 2028. године доживљава се као реалистичан циљ.

Олимпијски формат би вероватно била трка од 5 километара, али изазов трчања 160 километара за 24 сата и даље остаје. ОЦР и Спартан још увек уче, још увек се развијају. Узевши у обзир повратне информације које је добио 2018. године, Спартан је увео нови систем бодовања који омогућује да више спортиста уђе у конкуренцију за награду од милион долара. Нуди се и више бонус новца.

Светски ултра шампионат за 2019. годину одржаће се у новембру, у шведском скијалишту Аре. Можда ће бити мање пусто од Исланда, али има више успона на ком директор трке мора да поради и потенцијално више снега.

„Једна ствар је сигурна, нећемо је олакшавати", каже Де Сена. „Наравно да ће бити тешко, баш као што је тешко истрчати двосатни маратон или освојити Супер боул. Али ако то постигнете, чека вас милион долара. Бацам лудачки мамац зато што желим да окупим најбоље спортисте на једном месту који ће се такмичити за овај невероватни изазов."

Какво год било време и како год стаза изгледала, стотине „Спартанаца" поново ће се окупити у Скандинавији, спремни да се упусте у трку.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи