Царски рез или природни порођај: Како начин рођења утиче на здравље беба

Pregnant women

Бебе рођене царским резом имају драматично различите бактерије у цревима од беба рођених вагинално, показују резултати најобимније студије у овој области.

Научници из Велике Британије кажу да први сусрет бебе са микробима може да делује као „термостат" имуног система.

Управо ове бактерије могу да објасне то што бебе рођене царским резом имају веће шансе да се касније у животу суоче са здравственим проблемима.

Истраживачи, међутим, наглашавају да мајке не би требало да мажу бебе вагиналним течностима.

Колико су важне бактерије у цревима?

Наша тела нису у потпуности људска - ми смо екосистем и око пола ћелија нашег тела чине микроби попут бактерија, вируса и гљивица.

Већина њих живи у нашим цревима и заједно чине микробиом.

Микробиом је повезан са болестима као што су алергије, гојазност, упалне болести црева, Паркинсонова болест, па чак и са депресијом и аутизмом. Овај екосистем у нашим цревима утиче и на то како ће на нас деловати лекови против рака.

Нова студија Института Велком Сангер, Лондонског универзитетског колеџа и Универзитета у Бирмингему открила је како се микробиом формира код беба након што напусте стерилну материцу мајке.

Током истраживања, редовно су узимани узорци из пелена готово 600 беба током првог месеца живота, а од неких су узимани и током целе прве године.

Студија, објављена у часопису Природа (Nature), показала је да су вагинално рођене бебе највећи део првих бактерија добиле од мајки.

Бебе рођене царским резом имале су висок ниво болничких микроба попут бактерија Klebsiella и Pseudomonas.

„Оно што ме је изненадило и уплашило је количина болничких микроба која се појављивала код ове деце", рекао је доктор Тревор Лоули са Института Велком Сангер за ББЦ.

„Оне су чиниле и до 30 одсто њиховог микробиома.

„Али узбудљиво је што сада имамо невероватну количину података на којима можемо да градимо и размишљамо о томе како правилно успоставити људски екосистем, почевши од рођења."

Микробиом

  • Човека чини више микроба него људских ћелија - уколико бисмо избројали све ћелије у нашем телу, само 43 одсто њих су људске
  • Остатак је наш микробиом који се састоји од бактерија, вируса, гљивица и једноћелијских археја
  • Људски геном - цео сет генетских упутстава за човека - састоји се од 20.000 упутстава која се називају генима
  • Али додајте све гене у нашем микробиому и та бројка се креће између два и 20 милиона микробних гена
  • Наш микробиом је такође познат и као наш „други геном"

Да ли ово утиче на здравље бебе?

Већ је познато да деца рођена царским резом имају више шансе да оболе од болести попут дијабетеса типа 1, алергије и астме.

Лош имуни систем - одбрана тела од инфекције - може да утиче на сва ова обољења.

Разлике између вагинално рођених беба и оних рођених царским резом су се временом смањивале и увелико се изједначиле око првог рођендана.

Најзаступљенија идеја је да су први микроби који се настане у нашим цревима, од пресудне важности, као и да управо они помажу нашем имуном систему да уоче разлику између пријатеља и непријатеља.

„Хипотеза је да би тренутак рођења могао бити нека врста кључног тренутка у ком се имунолошки систем успоставља за будући живот", каже истраживач и доктор Најџел Филдс са Лондонског универзитетског колеџа.

Током студије под називом „Пројекат биом беба", истраживачи ће наставити да прате бебе током одрастања како би прикупили још података.

Како можемо да изменимо бебин микробиом?

Начин на које су бебе дошле на свет, имао је највећи утицај на формирање микробиома беба. Међутим, утицај је имало и то да ли су бебе примале антибиотике и да ли су их мајке дојиле.

Претходна истраживања у овој области довела су до тога да је постало тренд да мајке трљају вагиналну течност по лицу и устима беба после царског реза.

Међутим, нова студија је показала да чак и вагинално рођене бебе не добијају више вагиналних бактерија од беба рођених царским резом.

Заправо, бактерије које су мајке преносиле на бебе долазиле су због контакта са мајчиним фекалијама током порођаја.

Истраживачи кажу да мазање вагиналном течношћу може изложити бебу опасним стрептококама из групе Б.

У будућности би бебе рођене царским резом многе да добију коктел добрих бактерија одмах по рођењу.

„Ово су микроби који су нам посвећене и ми смо посвећени њима", каже доктор Лоули.

„Моје главно интересовање је - који микроби се преносе са мајке на дете? Ово није случајан процес, ови микроби су дубоко повезани са људима.

„То је оно што желимо да схватимо - тај облик блискости између мајке и детета."

Шта труднице треба да раде?

Докторка Алисон Рајт, потпредседница Краљевског колеџа акушериста и гинеколога, рекла је да су резултати револуционарни, али да не би требало да одврате жене од царског реза.

„У многим случајевима царски рез је процедура која спасава животе и може бити прави избор за жену и њену бебу.

"Тачна улога микробиома код новорођенчади, као и то који фактори могу да га промене, још увек није засигурно установљена, тако да не мислимо да би ово истраживање требало да одврати жене од царског реза", каже она.

Пратите Џејмса Галагера на Твитеру.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи