Какво је време на другим планетама

Image copyright NASA/Getty Pictures
Натпис на слици Можда се жалимо на време, али у свемиру може да буде много горе.

Често се жалимо на време, нарочито откако су екстремне временске непогоде све учесталије на Земљи.

Али како би изгледало када бисмо провели годишњи одмор борећи се против ветра брзине 8.000 км на час или против температура довољно високих да топе олово?

Знамо и разумемо како време, било да је добро или лоше, функционише на нашој планети. Али тамо негде у дубинама свемира уме да буде много напетије.

Ево неколико примера:

Паклена Венера

Планета са наранџастом атмосфером Image copyright Getty Images
Натпис на слици Екстремно високе или ниске температуре могу да учине живот немогућим на другим планетама.

Почнимо у непосредној близини, од наше комшинице Венере, најнегостољубивијег места у Сунчевом систему.

У суштини, Венера је апокалиптични пакао. Њена атмосфера је густа и састоји се углавном од угљен-диоксида, услед чега је атмосферски притисак на Венери 90 пута већи него на Земљи.

Атмосфера задржава велику количину Сунчевог зрачења, што значи да температуре на Венери могу да достигну и 460 степени Целзијусове скале. Ако бисте само крочили на Венеру, били бисте смрскани и прокључали бисте у року од неколико секунди.

Ако вам то не звучи довољно болно, киша на Венери садржи веома корозивну сумпорну киселину, која би, кад би досегла површину планете, изазвала тешке опекотине на кожи или оделу неког свемирског путника.

Ипак, услед изузетно високих температура, киша испари пре него што стигне до тла.

Међутим, још је бизарније то што на Венери постоји „снег", иако се не ради о врсти снега који би био подесан за грудвање. Сачињавају га базалтни залеђени остаци метала који су испарили у Венериној атмосфери.

Нестабилни Нептун

Ледени Нептун, илустрација Image copyright Getty Images
Натпис на слици Нептун има облаке од смрзнутог метана и најјаче ветрове у сунчевом систему

На супротном крају Сунчевог система налазе се гасовити џинови, Уран и Нептун.

На Нептуну, најудаљенијој планети нашег система, облаци су од смрзнутог метана и тамо дувају најјачи ветрови у Сунчевом систему.

Топографија планете је таква да је тло углавном равно, тако да не постоји ништа што би могло да успори ове метанске ветрове брже од звука, који дувају брзинама и до 2.400 км на час.

Поред пробијања звучног зида, посета Нептуну такође би укључивала и дијамантску кишу, захваљујући компресији угљеника у атмосфери.

Ипак, посетиоце не би требало да брине да ћи их треснути камен у паду, јер би се пре тога већ смрзли одмах по доласку - просечна температура износи -200 степени целзијуса.

Планете изван Сунчевог система

HD 189733b, илустрација Image copyright Getty Images
Натпис на слици HD 189733b је кандидат за најекстремније временске услове међу планетама

Егзопланете налазе се изван Сунчевог система и круже око других сунца.

Том Лауден је истраживач на постдокторским студијама на Универзитету у Ворику у Великој Британији, а такође је и нека врста интергалактичког метеоролога. Његов посао је да сазнаје какви су атмосферски услови на другим планетама.

Специјалност су му егзопланете, а посебно планета са харизматичним називом HD 189733b.

То је свет интензивно плаве боје, удаљен око 63 светлосне године, а време на њему је, у поређењу с другим планетама, потенцијално најекстремније.

Иако изгледа дивно, временски услови на овом свету ужасни су у катаклизмичким размерама.

Ветрови на овој планети дувају брзином од 8.000 км на час (најјачи забележени ветрови на Земљи били су тек нешто јачи од 400 км на час), а уз то је 20 пута ближа свом сунцу него што смо ми нашем, па је температура ваздуха око 1.600 степени целзијуса, тј. исто као истопљена лава.

„Стене са наше планете би испариле у течност или гас на овој егзопланети", каже Лауден. Такође, киша је од топљеног стакла. И пада постранце.

Да ли постоји неко насељиво месту у свемиру?

Планета слична Земљи Image copyright Getty Images
Натпис на слици Планете сличне величине и масе као Земља круже око мањих патуљастих звезда

Лауден сматра да планете сличне величине и масе као Земља круже око мањих патуљастих звезда типа М, односно црвених патуљака.

То је најчешћа врста звезда у Млечном путу, али се скривају у сенци и превише су тамне да би се виделе голим оком са Земље.

Међутим, сасвим је друго питање да ли су такве планете настањиве.

Многе од ових егзопланета су у такозваној „Зони Златокосе", односно нису ни преблизу ни предалеко од њиховог сунца. Нажалост, многе од њих су вероватно такође „закључане" у синхрону ротацију у односу на своју звезду.

То значи да су увек истом страном окренуте према телу око ког круже - као што је иста страна Месеца увек окренута ка Земљи.

Због тога је на једној страни планете трајна обданица а на другој непрекидна ноћ.

A collage showing a hurricane moving over a sandy desert Image copyright Getty Images
Натпис на слици Компјутерска анимација која приказује ветар ураганске јачине који дува са једне планете ка другој

„Када правимо компјутерске моделе, оркански ветрови дувају са дневне на ноћну страну", каже Лауден.

„То је последица ефекта синхроне ротације. На једној страни планете постаје много топлије него на другој, а јаки ветрови су последица тога, са циљем да се прераспореди топлота на планети."

„Сва вода у течном облику на дневној страни испари у облаке, које ветар носи на ноћну страну, а онда се тамо заледе и из њих пада снег. Тако да је једна страна планете пустиња а друга је поларна."

Ипак, Лауден додаје да су то само предвиђања на основу модела, док други стручњаци приступају са више оптимизма идеји живота на егзопланетама које су закључане у синхрону ротацију.

Др Инго Валдман, предавач на предмету Екстрасоларне планете на Универзитету у Калифорнији, изјавио је за ББЦ да постојање довољно густе атмосфере може да обезбеди такву циркулацију ваздуха између дневне и ноћне стране да се ноћна страна не заледи потпуно.

Други модели показују да би се вода која испарава на најтоплијој тачки дневне стране кондензовала у облаке и створила трајну облачност на тој страни.

Облаци би могли да рефлектују довољно сунчевог зрачења назад у свемир да би се смањила температура на планети и да би делови дневне стране постали насељиви.

Дакле, све док не нађемо услове за насељивање изван планете Земље, заиста је код куће најлепше.

Овај чланак је са BBC Earth прилагодио Џејсон Рајли.

Grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи