Ко слуша Трампове телефонске разговоре

President Donald Trump speaks on the telephone via speakerphone with Mexican President Enrique Pena Nieto in the Oval Office of the White House on August 27, 2018 Image copyright Getty Images

Жалба узбуњивача који тврди да су записи телефонског разговора председника САД Доналда Трампа направљени на крајње неуобичајен прикривени начин открива како се овакви позиви прате - и како могу да се сакрију.

Узбуњивач, припадник америчке тајне службе, верује да је транскрипт разговора између Трампа и украјинског председника Владимира Зеленског чуван на заштићеном електронском серверу, не због националне безбедности, већ из политичких разлога.

Груби транскрипт разговора, према жалби, прво је класификован као поверљив, а затим као строго поверљив, како би само они на највишим нивоима имали приступ њему.

Према речима узбуњивача, ово је био црвени аларм, како званичници Беле куће не само да су знали колико је политички осетљив био разговор, већ су покушали и да сакрију ту информацију од осталих чланова америчке владе.

Трампови критичари сматрају да је разговор био Трампов покушај да убеди украјинског председника да покрене истрагу о његовом ривалу, потпредседнику Џоу Бајдену, како би остварио личне политичке циљеве и да су чланови Беле куће покушали да прикрију трагове.

Трамп ипак тражио од Зеленског истрагу против Бајдена

Шпијун у вашем џепу

Председник Трамп и његови сарадници одбацују оптужбе и кажу да се складиштење и бележење телефонског разговра са Зеленским „ни по чему" није разликовало од осталих.

Каква је онда уобичајена пракса бележења разговора?

Ко слуша телефонске разговоре?

Традиционално, званичници америчког Савета за националну безбедност (НСЦ) разговарају са председником пре телефонског разговора са страним лидером. Након тога, званичници седе са председником у Овалној соби и слушају разговор. „Присутна су барем два члана НСЦ", преноси УСА Тудеј.

Званичници такође седе и у сигурносној соби на другом крају Беле куће, слушају разговор и праве белешке. Те белешке су познате као „меморандум телефонског разговора" и, као и већина ствари у Вашингтону, има скраћеницу - „мемкон",

Председникови разговори са страним лидерима се компјутерски транскрибују. Након тога, како објашњава бивши званичник Беле куће, људи који хватају белешке упоређују њихове са електронским верзијама.

У случају Трамповог разговора са Зеленским, према жалби узбуњивача, више десетина људи је слушало тај разговор.

Откако је Трамп постао председник, брифинзи пре телефонских разговора се организују на брзину и често их воде људи различитог степена стручности, како наводи бивши припадик Савета за националну безбедност, који каже да су их некада у последњем тренутку звали да слушају телефонске позиве.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Трамп разговара са руским председником Владимиром Путином 2017. године док званичници воде белешке

Како се транскрипти позива класификују као поверљиви или строго поверљиви?

Званичници који раде у канцеларији извршног секретара Савета за националну безбедност одређују ниво поверљивости транскрипта разговора, објањава бивши званичник Беле куће.

Уколико разговор садржи информације које би могле да доведу у ризик националну безбедност или животе појединаца, класификује се као строго поверљив и чува на сигурном месту.

Ендру Милер, некадашњи шеф дирекције за Блиски Исток Савета за националну безбедност, надлгедао је Египат у Обаминој администрацији и упознао се са процесом класификације разговора. Милер каже да разуме зашто би неки разговори требало да се означе као строго поверљиви. Али додаје да није било ничега у разговору Трампа и Зеленског што би транскрипт подигло на тај ниво.

„Не видим шта би могло да оправда то што је разговор означен као строго поверљив", каже Милер. „Мора да су у питању политички разлози."

Шта се дешава ако је транскрипт означен као „строго поверљив"?

Класификовање транскрипта као „строго поверљивог" значи да само поједини чланови америчке владе, са највишим безбедносним овлашћењима, имају приступ њему.

Како објашњава бивши званичник, транскрипти се деле преко система познатом по акрониму Jwics- Удружени светски безбедносни комуникациони ситем - мреже коју користе људи запослени у безбедносним агенцијама.

Често се транскрипти смештају у тајне одељке који, међутим, нису заштићени са оваквим додатним безбедносним нивоом.

Када је транскрипт класификован као поверљив - али не строго поверљив - званичници могу лакше да приступе и разговарају о садржају председничких разговора са осталим запосленима у влади.

Да ли је безбедноси систем за класификацију правилно употребљен у овом случају?

Кадлоу и остали саветници председника тврде да је позив сам по себи био у реду - као и предаја транскрипта. Они се строго противе тврдњама узбуњивача. Али остали тврде да председнички позив и сва тајновитост која окружује транскрипт представљају злоупотребу председничке моћи.

„Безбедносне класификације су осмишљене како би сачувале животе", каже Брет Бруен, некадашњи званичник Беле куће у Обаминој администрацији. „Ако одједном постану средства за очување политичких потеза председника, то значи да више немамо кредибилан систем класификације националне безбедности."

Ендру Милер се слаже, додајући да држање транскрипта разговора као строго поверљивог само како бисте сачували политичке интересе вашег шефа подрива систем.

Запослени у Белој кући се не заклињу председнику, него Уставу САД: „Ви сте пре свега одани држави, а не појединцу."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи