Поларни медведи: Шта све открива отисак шапе

  • Ен-Мари Булок
  • Продуценткиња радијског програма „Трошкови Земље"
поларни медведи

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије,

ДНК из животне средине могла би да пружи информације о броју поларних медведа

Научници из Шведске су успели да извуку ДНК податке из отисака шапа поларних медведа са Аљаске.

За ову технику кажу да би могла да представља прекретницу у проучавању ових животиња - мање је агресивна и могла би да помогне у прикупљању прецизнијих података о броју и кретању поларних медведа.

Како би дошли до ДНК из животне средине (eDNA), научници прикупљају биолошка ткива из окружења, као што су кожа и слуз.

Научници, а сада и конзерватори, све више користе овакве узорке како би анализирали генетске податке и идентификовали које врсте живе на одређеним местима.

Овакво прикупљање ткива помаже научницима да утврде присуство опасних врста, али и докажу да је неким животињама потребна заштита.

Генетичарка Микаела Хелсторм из Аквабиота лабораторије у Шведској, радила је са Светском фондацијом за природу на Аљасци и одељењем за управљање дивљином у Уткиавику (некадашњем Бароуу), како би прикупљала снег из отисака шапа поларних медведа.

Техника је тестирана на поларним медведима у шведским и финским парковима.

Аутор фотографије, Nicklas Wijkmark

„Схватили смо да по први пут можемо да дођемо до нуклеарне ДНК унутар ћелија. Спољашњи материјал може да открије која је врста у питању, а има 1.000 или 2.000 копија. Али, ДНК у нуклеусу која идентификује јединку постоје само две копије, због чега издвајање довољне количине материјала из ових снежних отисака представља огроман изазов", рекла је она.

„У питању је исти принцип као код тестова за утврђивање очинства код људи."

Тим стручњака је такође радио са локалним становништвом - Инупијатима који већином живе од лова и риболова.

„Они заиста брину о животној средини и не воле када научници долазе да успављују поларне медведе и раде им анализе крви, јер сматрају да ће то утицати на животиње и веома је агресивно.

„Зато смо помислили да метод проналажења трагова није опасан ни за научнике ни за поларне медведе", каже Хелсторм.

Аутор фотографије, Nicklas Wijkmark

Изазовни услови

ДНК из животне средине се разлаже под сунчевим ултраљубичастим (УВ) зрацима, па су научници радили у мраку.

Али, време је било врло ветровито и температуре су падале и до минус 40 степени Целзијуса.

„Поларни медведи живе у удаљеним областима у којима владају екстремни временски услови и проводе време на изузетно опасном морском леду, па смо морали да будемо опрезни.

„Путовали смо моторним санкама са инупијатским ловцима и ослањали се на њихове вештине и стручност. Огроман део овог рада не би био могућ да није било њих", каже главни истраживач Ендру вон Дјук из Одељења за управљање дивљином Аљаске.

Аутор фотографије, Nicklas Wijkmark

Али, екстремна хладноћа је променила и понашање поларних медведа.

„Схватили смо да је било толико хладно да су се поларни медведи кретали другачије од оних у парковима - изгледало је као да плешу", каже докторка Хелстром.

„Имају дугачку длаку испод шапа како им не би било хладно. Забринула сам се. Да бисмо извукли ДНК из длаке, потребни су вам фоликули, али пошто они не дају довољно добар узорак, морали смо да прикупимо узорке из 40-50 отисака сваког медведа".

Аутор фотографије, Nicklas Wijkmark

Потпис испод фотографије,

Потрага за поларним медведима

Јасни сигнали

Докторка Хелстром каже да су истраживачи ипак сакупили довољно материјала.

„Ово је био изузетно ризичан пројекат јер нико није успео да ово изведе до сада, а још увек смо у почетној фази. Али сада имамо доказ да је ово могуће, па можемо да радимо даље и да се надамо да ћемо имати прву групу јединки за годину дана", каже она.

Инупијати ће такође бити обучени да сакупљају узорке.

„То значи да је локална заједница - која већ зна баш доста о поларним медведима - укључена у наше напоре.

„Овај тим се нада да ће радити са Светском фондацијом за природу у Русији како бисмо посматрали поларне медведе у целој области Арктика и израдили породична стабла, проценили величину популације и мапирали путање миграција да би показали утицај климатских промена", каже Вон Дјук.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Сазнајте више о овој причи и о томе како „ДНК животне средине" мења оно што знао о свету природе у програму „Трошкови Земље" на ББЦ Радију 4 или преко „Трошкови Земље" на ББЦ Радију 4 или онлајн преко „BBC Sounds".