Храна и здравље: Да ли се црвено месо на велика врата враћа у јеловник

Red meat Image copyright Getty Images
Натпис на слици Црвено месо

У контроверзној студији тврди се да је смањење уноса кобасица, млевеног меса, одрезака и других облика црвеног или прерађеног меса за већину људи чисто губљење времена.

У овом извештају - који се не слаже са оним што тврди значајан број великих организација - тврди се да су докази танки и да је ризик по здравље људи мали.

Неки стручњаци похвалили су ову „ригорозну" процену.

Али други кажу да би „јавност могла да буде угрожена" оваквим „опасно задојеним" истраживањем.

Шта се рачуна као црвено или прерађено месо?

У црвено месо спадају говедина, јагњетина, свињетина, телетина и дивљач - пилетина, пачетина и перната дивљач се не рачунају.

Прерађено месо је модификовано или да би му се продужио рок трајања или да би му се изменио укус - а главне методе су димљење, сушење или додавање соли или конзерванса.

Чисто млевено месо се не рачуна као прерађевина, али сланина, кобасице, хот догови, саламе, усољена говедина, паштете и шунке зато да.

Јесу ли лоше по здравље?

Један од главних разлога за забринутост тицао се рака дебелог црева.

Међународна агенција за истраживање рака при Светској здравственој организацији обрела се у насловима свих светских медија кад је изјавила да месне прерађевине изазивају рак.

Она је изјавила и да је црвено месо „вероватно канцерогено", али су докази за то били врло оскудни.

Само у Великој Британији сматра се да месне прерађевине сваке године доведу до око 5.400 случајева рака дебелог црева.

Сугерисане су и везе са срчаним болестима и дијабетесом типа 2.

Међу научницима постоји консензус да је једење великих количина овога лоше по ваше здравље.

Натпис на слици Ризик од црвеног меса

Шта каже студија?

Истраживачи - предвођени Универзитетом Далхауси и Универзитетом Макмастер у Канади - прегледали су исте доказе које су други већ проучили раније.

Налази, објављени у Аналима интерне медицине, сугеришу да ако 1.000 људи избаци трећину порције црвеног или прерађеног меса сваке недеље за:

  • читав живот, било би то седам смрти од рака мање
  • 11 година, било би то четири смрти од срчаних болести мање

А ако би 1.000 људи сваке недеље 11 година избацивало трећину порције:

  • црвеног меса, било би то шест смрти мање од дијабетеса типа 2
  • месних прерађевина, било би то 12 случајева мање дијабетеса типа 2

Ризици су углавном слични ономе што је сугерисано раније - али је тумачење тога шта то значи радикално другачије.

Истраживачи кажу:

  • ризици нису толико велики
  • докази су толико танки да не могу да гарантују да су ризици стварни

„Прави избор за већину људи, али не за све, јесте да наставе с досадашњим уносом меса", рекао је за ББЦ Њуз један од истраживача, ванредни професор Бредли Џонстон.

„Не кажемо да не постоји ризик, кажемо само да постоје докази веома малих гаранција за веома мало смањење рака и других погубних здравствених последица кад се смањи унос црвеног меса."

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Жена пржи сланину

Како је студија прихваћена?

Статистичари су углавном подржали начин на који је студија спроведена.

Кевин Маконвеј, професор емеритус примењене статистике на Отвореном универзитету, назвао ју је „изузетно исцрпним радом".

А професор Дејвид Спигелхалтер, са Универзитета у Кембриџу, рекао је: „Овај ригорозни, чак сурови, преглед не проналази ваљане доказе о важним предностима по здравље уколико се смањи унос црвеног меса."

„Штавише, не проналази ваљане доказе ни за шта."

Шта је с њеним закључцима?

Ова студија је, искрено говорећи, прошла попут оловног балона, јер се многи у овој области не слажу са оваквим тумачењем налаза.

Званичници Јавног здравља Енглеске рекли су за ББЦ Њуз да немају намеру да преиспитају властити савет о ограниченом уносу меса.

Доктор Марко Спрингман, са Универзитета у Оксфорду, рекао је да ове „опасно задојене" препоруке „смањују значај научних доказа".

Доктор Ђиота Митру из Фондације за светско истраживање рака каже да би „јавност могла да буде угрожена" уколико закључи да сме да једе онолико меса колико јој се прохте, јер „то просто није тачно".

Професорка Нита Форухи, са Универзитета у Кембриџу, рекла је: „Они су и рекли да је та веза мала, зар не?"

Студија сугерише да би било 12 случајева дијабетеса типа 2 мање уколико би 1.000 људи избацило три оброка месних прерађевина недељно у периоду од нешто више од једне деценије.

Она је на то рекла: „За често стање као што је дијабетес типа 2, на нивоу једног становништва и земље, то уопште није безначајно."

Image copyright Getty Images

Зашто је квалитет доказа толико слаб?

Добро дошли у захтеван и тежак свет истраживања прехране.

Будући да не можете да закључате људе на читав живот и на силу их храните како бисте сагледали последице по њихово здравље које има одређена храна, морате да се ослоните на несавршено истраживање.

Постоје два главна типа научних студија на овом пољу:

  • опсервационе студије
  • рандомизовано контролисано испитивање

У опсервационим студијама, можете да пратите велики број људи деценијама, бележите како се понашају и видите шта се дешава њиховом здрављу. Али раздвојити улогу једне врсте хране од свих осталих које поједу и свих других ствари које ураде представља прави изазов.

У рандомизованом испитивању, људима одредите различите типове исхране. Али они их се не држе довека и морате да их пратите годинама пре него што се јаве дијагнозе као што су рак или срчани удар.

„Научна заједница мора да призна да клиничка испитивања конкретних интервенција са храном, за разлику од фармацеутских производа, и праћење људи током дугих периода, пре него што се десе болест или смрт, просто нису одржива", рекла је професорка Форухи.

Живимо у свету несавршених података и то се неће променити.

Како било ко уопште успева да извуче неки закључак?

Тежина научног мишљења превагнула је на страну смањеног уноса црвеног и прерађеног меса.

Ова анализа и друге пре ње истакле су сличне ризике и вреди приметити шта аутори самог извештаја истичу: „Не кажемо да ризици не постоје."

Али питање да ли ће смањење црвеног меса битно утицати на било ког појединца веома је тешко.

На пример, око шест на сваких 100 људи у Великој Британији током живота добије рак дебелог црева.

Да сви они једу додатних 50 грама сланине дневно, процењује се да би та бројка скочила на 7 од 100.

Али нико не може да вам каже да ли ћете ви бити тај један додатни случај.

Колико црвеног меса људи треба да једу?

Натпис на слици Порције од 70 грама црвеног меса

Британска Национална здравствена служба саветује сваког ко једе више од 90 грама црвеног или прерађеног меса дневно да у просеку смањи на 70 грама дневно.

„Глобално, докази указују на то да људи који једу црвено и прерађено месо треба да ограниче његов унос", рекао је професор Луис Леви, шеф нутритивне науке при Јавном здрављу Енглеске.

„Иако може да чини саставни део здраве исхране, једење превише црвеног и прерађеног меса може да повећа ваш ризик од добијања рака дебелог црева."

Да ли је то комплетна слика?

Натпис на слици Килограми испуштених гасова по порцији

Месо је само један аспект исхране - претходне студије су показале да и поврће може да има велики утицај на здравље.

А здравље је само један од разлога за процену колико меса треба појести.

Исхране у којима се смањује или потпуно избацује унос меса - од флекситаријанске до веганске - постају све популарније.

Али разлози за то су предност по здравље, забринутост за животну средину и за добробит животиња.

Говедина и јагњетина обично имају релативно високу емисију гасове ефекта стаклене баште, иако пољопривредна пракса широм света може да чини велику разлику.

Постојали су покушаји да се све те ствари помире и осмисли „планетарно здрава исхрана".

А она препоручује да већина протеина потекне из орашастих плодова и махунарки (као што су пасуљ и сочиво) уместо из меса.

Пратите Џејмса на Твитеру.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи