Имамо новог најстаријег нобеловца: Са 97 година добио награду за хемију

добитници нобела за хемију Image copyright U TEXAS / BINGHAMTON / AFP
Натпис на слици Добитници Нобела за хемију

Џон Б. Гудинаф, М. Стенли Вахтингем и Акира Јошино добили су Нобелову награду у области хемије, за развој литијум-јонских батерија.

То су уређаји за пуњење, који се користе за преносиве апарате.

Са 97 година Гудинаф је најстарији Нобелов лауреат у историји.

Професор хемије Олаф Рамстром рекао је да су литијум-јонске батерије „омогућиле моблини свет".

Тројица научника ће поделити суму од девет милиона круна, односно око 830.000 евра.

Литијум-јонска батерија је лака, пуњива и снажна, а користи се за све - од мобилних телефона, до лаптопова и електричних возила.

Нобелов комитет је саопштио: „Литијум-јонске батерије користе се глобално да напуне преносиве електронске уређаје које користимо за комуникацију, посао, учење, слушање музике и потрагу за знањем."

Image copyright AFP
Натпис на слици Деле 830.000 евра

Чланица комитета Сара Сногеруп Линс, са Универзитета у Лунду, рекла је: „Добили смо приступ технолошкој револуцији. Лауреати су развили лаку батерију високог потенцијала за примену у многим уређајима."

Додатно употреби у електричним возилима, пуњиви уређај може такође да прикупи значајну количину енергије из обновљивих избора - попут соларне и енергије ветра.

Темељ литијум-јонске батерије постављен је током нафтне кризе 1970-их. Стенли Вајтингем, који је пре 77 година рођен у Нотингему у Великој Британији, радио је на развоју енергетских технологија које се не ослањају на фосилна горива.

Открио је титанијум дисулфид - енергијом богат материјал - који је користио за прављење катода у литијумским батеријама.

Вајтингтон, који сада ради на Бирмингемском Универзитету у Весталу, направио је аноду од литијума. То има велику предност за ослобађање електрона, чинећи их погодним за батерије.

Тако је настао уређај који је могао да олободи само нешто више од два волта, али је литијум учинио чудо.

Image copyright SPL
Натпис на слици Омогућила је мобилни свет

Џон Б. Гудинаф, Американац рођен у Немачкој, предвидео је да би катода могла да буде унапређена уколико се направи од метал оксида, пре него од сулфида.

Након потраге за идеалним материјалом, Гудвил, професор на Универзитету у Тексасу, искористио је 1980. године кобалт оксид да унапреди потенцијал литијумских батерија на четири волта.

Са Гудинафовом катодом као базом, Акира Јошино, који има 71 годину, направио је прву комерцијално исплативу литијум-јонску батерију 1985. године.

Јошино, који је рођен у Осаки у Јапану, ради за Асахи Каси Корпорацију и Мејо универзитет.

Професор Рамстром, члан Нобеловог комитета са Универзитета у Масачусетсу рекао је: „Ова батерија је врло, врло добра. Има велику снагу и високо енергичну ефикасност, па је нашла примену готово свуда."

Бони Чарпентијер, председник Америчког хемијског друштва, рекао је: „Усред растућих претњи од екстремних климатских промена, данашња најава сија добродошлом светлошћу преносивости енергије која је омогућила невиђени напредак у комуникацији, транспорту и другим алатима за подршку критичним аспектима живота широм света".


Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи