Научили пацове да возе мале аутомобиле да би им смањили ниво стреса

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionПацови возе мале пластичне аутомобиле у лабараторији у Америци

Вожња минијатурних аутомобила помаже пацовима да осећају мање стреса, открили су научници.

Истраживачи са Универзитета у Ричмонду у Америци су научили групу од 17 пацова да возе мале пластичне аутомобиле, у замену за мало житарица.

Шефица тима, докторка Кели Мамберт, рекла је да су се пацови осећали опуштеније током овог задатка, што је откриће које може да помогне у развоју нефармацеутских третмана за менталне болести.

Пацови нису морали да полажу тест вожње на крају студије.

Како су пацови научили да возе?

Докторка Ламберт и њене колеге су направиле сићушни електрични аутомобил тако што су спојили провидну пластичну теглу за алуминијумску плочу, на коју су причвршћени точкови.

Затим је бакарна жица водоравно намотана преко тегле - кабине аутомобила - да би формирала три шипке, лево, десно и у средини.

Да би возио аутомобил, пацов треба да седне на алуминијумску плочу и да додирне бакарну жицу. Тада се затвара електрично коло, а животиња може да изабере правац у којем жели да се вози.

После више месеци обуке, пацови су научили не само како да покрећу мишомобиле али и како да промене правац, истраживачи су написалу у журналу Бихевиорално истраживање мозга.

Шта су научници открили?

Неки пацови који су учествовали у експерименту су одгајани у лабараторији, док су други живели у „обогаћеном окружењу" - тачније, имали су природнија станишта.

Пацови који су одгајани у „обогаћеном окружењу" су била знатно бољи возачи под лабараторијских пацова.

После тестова, научници су сакупљали измет пацова да би га тестирали на хормон стреса кортикостерон, као и на дехидроепиандростерон, анти-стрес хормон.

Сви пацови су имали виши ниво дехидроепиандростерона, што би по мшљењу научника могло бити повезано са задовољством после учења нове вештине.

Image copyright AFP
Натпис на слици Пацови су управљали аутомобилом додиривањем различите делове бакарне жице

Докторка Ламберт је рекла новинској агенцији АФП да би њихова открића могла да се покажу корисним за будућа истраживања третмана за различита психијатријска стања.

„Не постоји лек за шизофренију или за депресију, морамо да то надокнадимо", рекла је она.

„Сматрам да морамо да посматрамо различите животињске моделе и различите врсте радњи и да заиста поштујемо да понашање може да промени нашу неурохемију".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи