Ко је био вођа Исламске државе Абу Бакр ел Багдади

Ибрахим Авад Ибрахим ел Бадри Image copyright AFP
Натпис на слици Багдади је рођен 1971. у Самари у централном Ираку

Абу Бакр ел Багдади, лидер Исламске државе (ИД) и најтраженији човек на свету, извршио је самоубиство током операције Америчких командоса на северозападу Сирије, рекао је председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп.

За њим су САД и савезници трагали пет година, откако је јачала Исламска држава. За информације о ел Багдадију нуђено је 25 милиона долара.

На врхунцу моћи, борци Исламске државе су контролисали територију од 88.000 квадратних километара која се протезала од западне Сирије до источног Ирака. Наметнули су окрутни систем владавине над скоро осам милиона људи и зарађивали милијарде долара од трговине нафтом, изнуда и отмица.

Без обзира на пад самопроглашеног калифата, Исламска држава и даље представља изузетно дисциплиновану искусну борбену силу чији трајни пораз није сигуран.

„Верник"

Багдади - чије је право име Ибрахим Авад Ибрахим ел Бадри - рођен је 1971. у Самари у централном Ираку.

Његова религиозна сунитска породица тврдила је да припада племену Курејш пророка Мухамеда - ова веза је за многе суните била кључни услов да неко постане калиф.

Док је био тинејџер, рођаци су га звали „верник" јер је време проводио у локалној џамији како би исчитавао Куран, али и зато што је често прекоревао оне који се не придржавају исламског закона или шеријата.

Image copyright AFP
Натпис на слици Глава самозваног „калифа Ибрахима" била је вредна 25 милиона долара

Након што је раних 1990-их завршио факултет, преселио се у Багдад, престоницу Ирака. Стекао је звање мастера на исламским студијама, а затим је уписао докторске студије на Исламском универзитету Багдад, наводи се у биографији коју су објавиле његове присталице.

Током студија је живео близу сунитске џамије у северозападном делу града. Наводи се да је био миран човек који се држао по страни, изузев када је рецитовао делове Курана и играо фудбал за џамијски клуб. Верује се да је у то време прихватио салафизам и џихадизам.

„Џихадистички универзитет"

По завршетку америчке инвазије током које је срушен режим председника Садама Хусеина 2003. године, Багдади је наводно учествовао у формирању једне исламске побуњеничке групе чији припадници су нападали америчке и савезничке трупе. У групи је био шеф шеријатског одбора.

Почетком 2004. године, америчке трупе су га притвориле и одвеле у затвор у кампу Бука.

Image copyright AFP
Натпис на слици Притворни центар у кампу Бука

Камп Бука је постало место које се могло описати као „универзитет" за будуће вође ИД-а - затвореници су радикализовани, формирали су ћелије и мреже.

Багдади је држао проповеди и молитве док је био у притвору, а понекад га је амерички заповедник у затвору замолио да учествује у разрешењу спорова. Америчке власти га нису сматрале великом претњом те је пуштен на слободу након десет месеци.

„Био је улични разбојник када смо га ухапсили 2004. године", рекао је један званичник Пентагона за Њујорк Тајмс 2014. „Нисмо имали кристалну куглу која би нам рекла да ће постати шеф Исламске државе."

Поновно оснивање Ал Каиде у Ираку

Сматра се да је по ослобађању из затвора Бука ступио у контакт са Ал Каидом у Ираку. Ирачко крило Ал Каиде је предводило побуну савезника у Ираку, озлоглашено због суровог односа према затвореницима, којима су, између осталог, и одрубљивали главе.

Почетком 2006. године, та група је основала џихадистичку кровну организацију Шура којој се прикључила Багдадијева група.

Image copyright AFP

Касније те године, после Заркавијеве смрти у америчком ваздушном нападу, организација је променила име у Исламска држава Ирака (ИДИ). Багдади је надгледао шеријатске одборе те групе и придружио се њиховом саветодавном већу Шура.

Када су вођа ИДИ-ја и његов заменик страдали 2010. године у америчкој рацији, Абу Бакр ел Багдади је проглашен наследником вође Исламске државе Ирака.

Наследио је организацију за коју су амерички команданти сматрали да је на рубу стратешког пораза. Међутим, уз помоћ неколико војних и обавештајних официра из доба Садама, међу којима су били и бивши затвореници из логора Бука, Ел Багдади је постепено је обнавио Исламску државу Ирака.

„Калиф Ибрахим"

Почетком 2013. године, група је у Ираку изводила десетине напада сваког месеца. Багдадијева група се придружила и побуни против председника Сирије Башара ал Асада, шаљући екстремисте пореклом из Сирије у земљу да би основали Ал Нусра Фронт као ћелију Ал Каиде у земљи. У Сирији су пронашли сигурно уточиште и лак приступ оружју.

Image copyright Reuters
Натпис на слици У јуну 2014. неколико стотина милитаната ИСИС-а освојило је северни град Мосула

У априлу 2013. године, Багдади је најавио спајање снага у Ираку и Сирији и стварање „Исламске државе у Ираку и Леванту". Вође Ал Нусре и Ал Каиде су одбациле тај позив, али су се борци одани Багдадију одвојили од Ал Нусре и омогућили да Исламска држава остане у Сирији.

Крајем те године, Исламска држава се поново усредсредила на Ирак и искористила политички ћорсокак у који је запала шиитска влада и мањинска сунитска арапска заједница. Уз помоћ племенских вођа и бивших лојалиста Садама Хусеина, борци Исламске државе су освојили Фалуџу.

У јуну 2014, неколико стотина милитаната ИСИС-а је освојило Мосул, град на северу Ирака, потиснувши ирачку војску. Напредовали су на југу ка Багдаду, масакрирајући противнике и претећи да ће искоренити бројне етничке и верске мањине у земљи.

Image copyright AFP

Крајем јуна 2014, пошто су учврстиле контролу у више десетина ирачких градова, Исламска држава је прогласила стварање „калифата" - државе којом управља калиф у складу са шеријатом. Калифат је назван Исламска држава. Багдади се прогласио „калифом Ибрахимом" и захтевао оданост муслимана широм света.

Image copyright Reuters
Натпис на слици Избеглице беже из Ирака

Војници Сједињених Држава су убрзо кренули у низ ваздушних напада против џихадиста у Ираку. У септембру 2014. године, почели су и ваздушни напади у Сирији, након што су припадници Исламске државе одрубили главе неколицини талаца са Запада.

Директан сукоб са коалицијом коју предводе САД, многи припадници Исламске државе доживљавали су сукобом муслимана и њихових непријатеља који је описан у исламским апокалиптичким пророчанствима.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionББЦ је добио ексклузивни приступ бази америчке војске на граници Ирака и Сирије

У видео поруци објављеној по самопроглашењу Исламске државе, Багдади се први пут појавио пред камерама у јавности и одржао молитву у којој је цитирао, према речима стручњака, поруке и говоре калифа који су владали у првим вековима Ислама. Позвао је муслимане из целог света да дођу на територију под контролом Исламске државе да би се придружили верском рату против неверника. Десетине хиљада је одговорило на позив.

По напредовању бораца Исламске државе у области под контролом ирачке курдске мањине и убијања или заробљавања хиљада припадника верске групе Јазида, међународна коалиција предвођена Сједињеним Државама покренула је ваздушне нападе на џихадисте у Ираку. У септембру је колација покренула и ваздушне нападе на Сирију, након што су припадници Исламске државе одрубили главе неколицини талаца држављана западних земаља.

Исламска држава је поздравила директан сукоб са коалицијом, сматрајући је претходницом коначног сукоба између муслимана и њихових непријатеља описаних у апокалиптичним исламским пророчанствима.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionББЦ ексклузивно из последњег бастиона Исламске државе.

Пораз Исламске државе

Али током наредних пет година, џихадистичка група постепено је протерана са територије коју је контролисала заједничким напорима најразличитијих савезника.

Image copyright AFP
Натпис на слици Ирачка влада је поново преузела власт у Мосулу у јулу 2017.

У рату који је уследио, хиљаде људи су изгубиле живот у Ираку и Сирији, милиони су избегли из домова а читаве области су уништене.

У Ираку су савезне безбедносне снаге и курдски Пешмерга борци имали подршку и западне коалиције и паравојних снага којима су доминирале милиције активне уз подршку Ирана, познате као Народна мобилизација.

У Сирији је коалиција предвођена Сједињеним Државама подржала савез сиријских курдских и арапских милиција, Сиријски демократси фронт, и неке побуњеничке фракције у јужном делу пустиње. Трупе одане председнику Асаду су се за то време бориле против Исламске државе уз подршку руских ваздушних напада и милиција које је подржавао Иран.

Током борби свих тих година, питање да ли је Багдади жив или мртав било је без одговора и само уносило додатну збрку.

У јуну 2017. године, док су се ирачке снаге безбедности бориле против последњих преосталих милитаната Исламске државе у Мосулу, руски званичници су рекли да је „велика вероватноћа" да је Багдади убијен током руског ваздушног напада на периферију сиријског града Рака на северу, де факто главном упоришту Исламске државе.

Међутим, у септембру исте године, Исламска држава је објавила Багдадијеву аудио поруку у којој позива следбенике да упере „пламен рата према непријатељима".

Image copyright Reuters
Натпис на слици Борци Сиријских демократских снага заузели су град Рака у октобру 2017. године

Такве опомене нису биле довољне да спрече припаднике Сиријских демократских снага (СДФ) да освоје Раку, а њихове присталице заузеле су слабо насељена пустињска подручја.

Багдади је објавио следећу аудио поруку тек у августу 2018. Он је позвао следбенике у Сирији да „истрају" без обзира на поразе на бојном пољу.

Борци СДФ-а су кренули у коначну офанзиву наредног месеца. Циљ је било уклањање Исламске државе из источне Сирије, а мета је била пруга у близини града Хајина у ком су се окупиле десетине хиљада милитаната Исламске државе и њихових породица које су им се придружиле после пада Мосула и Раке.

Није било назнака да је Багдади међу њима, али су се касније појавили непотврђени извештаји да је био приморан да бежи у пустињу на западу Ирака јер је фракција унутар Исламске државе наводно покушала да га збаци.

Image copyright AFP
Натпис на слици Мушкарци осумњичени да су се борили за Исламске државе у затвору у Багузу

У марту 2019, припадници СДФ-а су освојили последњи део територије под контролом Исламске државе у Сирији, чиме је и формално окончан Багдадијев „калифат".

Амерички председник Доналд Трамп похвалио је „ослобађање" Сирије.

„Остаћемо будни када је реч о Исламској држави", упозорио је ипак Трамп.

In April 2019, Baghdadi appeared in a video for the first time in almost five years. But rather than speaking from a mosque pulpit in Mosul, this time he was sitting cross-legged on the floor of a room with a rifle by his side.

„Битка за истребљење"

Сматрало се да Исламска држава још увек има хиљаде наоружаних присталица у региону и да многи делују у успаваним ћелијама. У Ираку су већ изводили нападе како би подрили власт и створили атмосферу безакоња и тако саботирали помирење и обнову.

У априлу 2019, Багдади се појавио у видео снимку први пут након готово пет година. Али уместо да говори из џамије у Мосулу, овај пут је седео прекрштених ногу на поду, са пушком поред себе.

Признао је губитке и рекао да Исламска држава сада води „битку за уништење". Он је позвао присталице да крену у нападе чији је циљ требало да буде исцрпљивање људских, војних, економских и логистичких средстава непријатеља.

„Морају да знају да се џихад наставља до Дана ускрсења и да нам је Свемогући наредио да водимо џихад, а и није наредио да победимо."

Није јасно када је и где снимљен видео, али се чинило да је Багдади доброг здравља - седео је са најмање три мушкарца маскираних или замагљених лица и читао документа о огранцима Исламске државе у свету.

Аналитичари су сматрали да се ради о покушају Багдадија да потврди да је још увек главни вођа Исламске државе.

У септембру је објављена нова порука у којој Багдади наводно говори да су у току „свакодневне операције" на „различитим фронтовима".

Позвао је присталице да ослободе хиљаде осумњичених милитаната Исламске државе и десетине хиљада жена и деце које су повезане са ИД-ом из затвора и кампова у Сирији после пада града Бахуз.

Image copyright AFP
Натпис на слици Амерички специјални су циљали сиријску провинцију Идлиб 22. октобра

Следећег месеца, Турска је покренула војну офанзиву против Сиријског демократског фронта на североистоку Сирије, а Трамп је одлучио да повуче америчке трупе из региона. Многи су упозорили да би припадници Исламске државе могли да искористе безбедносни вакум и покушају да поврате моћ.

Током офанзиве, више од 100 затвореника је побегло из затвора, а успаване ћелије Исламске државе извеле су неколико напада, али је Трамп одбацио критике због америчког повлачења.

„Турска, Сирија и други у региону морају да се потруде да [Исламска држава] не поврати ни комад територију," инсистирао је. „То је њихов крај, морају да га задрже."

У јутарњим сатима 23. октобра, амерички специјалци извршили су напад у близини села Бариша, у северозападној сиријској провинцији Идлиб, последњем упоришту противника председника Асада. Мета напада је био Багдади, упркос томе што је подручје удаљено стотине километара од места где се веровало да се скрива.

Image copyright AFP
Натпис на слици Становник Барише каже да су амерички хеликоптери испалили ракете на две куће

Трамп је касније рекао новинарима да се током акције Багдади повукао у тунел са троје деце и да је детонирао прслук са експлозивом. Са Багдадијем су погинуле још три особе. Тело вође Исламске државе је било разнето због експлозије, али су тестирања потврдила да се ради о њему.

„Елиминисан је брутални убица који је проузроковао толике тешкоће и смрт - више никада неће нанети штету другом невином мушкарцу, жени или детету", изјавио је Трамп.

„Умро је као пас. Умро је као кукавица. Свет је сада много сигурније место."

Исламска држава још увек није потврдила Багдадијеву смрт.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи