Зашто филм „Терминатор: Мрачна судбина“ плаши истраживаче вештачке интелигенције

Terminator Image copyright Victor Chavez

Арнолд Шварценегер се није шалио кад је рекао: „Вратићу се", али нису сви одушевљени што ове недеље излази нови филм из серијала о Терминатору.

У лабораторијама Универзитета у Кембриџу, Фејсбука и Амазона истраживачи се плаше да би филм „Терминатор: Мрачна судбина" могао да дезинформише јавност о правим опасностима вештачке интелигенције.

Пионир истраживања вештачке интелигенције Јошуа Бенђио рекао је за ББЦ Њуз да не воли филмове о Терминатору из неколико разлога.

„Они стварају слику која заиста није у складу с актуелним разумевањем како се данас и у догледној будућности израђују системи вештачке интелигенције", каже професор Бенђио.

Њега понекад називају „кумом вештачке интелигенције" због рада на дубоком учењу деведесетих и двехиљадитих.

„Веома смо далеко од суперинтелигентних система вештачке интелигенције а можда чак постоје и фундаменталне препреке да се стигне много даље од људске интелигенције."

Image copyright Maryse Boyce
Натпис на слици Пионир вештачке интелигенције Јошуа Бенђио мисли да смо још далеко од суперинтелигентних машина

Исто као што је филм „Ајкула" утицао на мишљење многих људи о ајкулама, а које није у складу са стварношћу, научнофантастични апокалиптични филмови попут Терминатора могу да изазову неосноване страхове од неконтролисане, свемоћне вештачке интелигенције.

„Реалност је да се то неће десити", каже Едвард Грефенштет, научник из Фејсбукове лабораторије за истраживање вештачке интелигенције у Лондону.

Иако се у новом Терминатору појачани људски киборзи отржу контроли, данашњи системи вештачке интелигенције способни су да играју друштвене игре као што су Го или да препознају људска лица на фотографијама.

И иако те ствари могу да раде боље од људи, далеко су од тога да могу да контролишу тело.

„Данашњи најсавременији системи не би успели да контролишу ни тело миша", каже професор Бенђио, који је суоснивач канадске компаније за истраживање вештачке интелигенције Елемент АИ.

Данашњи творци вештачке интелигенције муче се чак и да савладају више од једног задатка, због чега се често називају „уским системима вештачке интелигенције", за разлику од „општих".

Image copyright University of Cambridge
Натпис на слици Нил Лоренс, професор машинског учења са Универзитета у Кембриџу мисли да треба да преиспитамо шта све називамо вештачком интелигенцијом

Али било би много прикладније да већину данашње технологије вештачке интелигенције називамо „компјутерима и статистиком", каже Нил Лоренс, који је недавно напустио Амазон да би прешао на Универзитет у Кембриџу као први професор машинског учења.

„Већина онога што називамо вештачком интелигенцијом заправо је коришћење огромних компјутерских потенцијала у комбинацији са гомилом података како би се откриле статистичке корелације", каже он.

Појединци као што су Илон Маск успели су да преплаше многе тако да мисле да Терминатор може да постане реалност у не тако далекој будућности, делом захваљујући изјавама као што су вештачка интелигенције је „потенцијално опаснија од нуклеарних пројектила" .

Али заједница истраживача вештачке интелигенције није сигурна колико брзо ће машинска интелигенција напредовати у наредних пет година, а камоли у наредних 10 или 30 година.

У заједници влада и скептицизам око тога да ли ће системи вештачке интелигенције уопште достићи исти ниво интелигенције као људи или да ли је то уопште пожељно.

„Кад људи обично говоре о ризицима вештачке интелигенције, на уму имају сценарије у којима машине постижу 'општу вештачку интелигенцију' и имају когнитивне способности да делају мимо контроле и спецификација њихових људских твораца", каже доктор Грефенштет.

„Уз дужно поштовање према људима који говоре о опасностима опште вештачке интелигенције и њеног скорог доласка, то је нереална могућност, имајући у виду да се недавни напредак у на овом пољу и даље ослања на развој веома конкретних вештина у оквиру контролисаних области."

Image copyright Kerry Brown

Више треба да нас брине како људи злоупотребљавају моћ коју нуди вештачка интелигенција, каже професор Бенђио.

Како ће вештачка интелигенција даље продубљивати неједнакост? Како ће се вештачка интелигенција користити у присмотри? Како ће се вештачка интелигенција користити у ратовима?

Идеја о релативно глупим системима вештачке интелигенције који контролишу необуздане убилачке машине је застрашујућа.

Професор Лоренс каже: „Можда ће филм натерати људе да размисле како ће изгледати ратови будућности."

А професорка Брајсон наводи: „Добро је навести људе да размишљају о проблемима независних оружаних система."

Али не морамо много да се загледамо у будућност да бисмо видели како вештачка интелигенција прави штету.

Системи за препознавање лица користе се за проналажење и тлачење Ујгура у Кини, ботови се користе за манипулацију изборима, а „дипфејк" видео снимци већ су у оптицају.

„Вештачка интелигенција нам већ помаже да уништавамо демократију и кваре нашу привреду и владавину закона", тврди Џоана Брајсон, која предводи групу Бат интелиџент системс, на Универзитету у Бату.

Image copyright Reuters

На срећу, многи данашњи истраживачи вредно раде на томе да њихови системи имају позитиван утицај на људе и друштво, усредсређујући напоре на области као што су здравство и климатске промене.

У Фејсбуку, на пример, истраживачи покушавају да схвате како да обуче вештачке системе да разумеју наш језик, следе упутства и комуницирају са нама или другим системима.

„Наш примарни циљ је да произведемо вештачку интелигенцију која је кооперативнија, комуникативнија и транспарентнија по питању својих намера и планова док помаже људима у сценаријима из стварног света", каже доктор Грефенштет.

Image copyright University of Bath
Натпис на слици Џоана Брајсон треба у фебруару да постане професорка етике и технологије у берлинској Херти школи за јавну управу

Коначно, одговорност за дочаравање правог стања вештачке интелигенције је на медијима.

Избор фотографије директно утиче на интересовање за чланак, али школе новинарства широм света изричито саветују да се не обмањује јавност зарад кликова.

Нажалост, постоје бројни примери да медији користе слике из филмова о Терминатору у чланцима о релативно малим позитивним напрецима.

Професорка Брајсон каже да их прескаче као рекламе, док професор Лоренс тврди да одмах претпостави да су кликбејт.

Новинари који пишу о вештачкој интелигенцији „треба да покажу пословне кабине у којима људи заправо развијају вештачку интелигенцију" у Гуглу или Фејсбуку, на пример, каже професорка Брајсон.

„Медији морају да престану да третирају вештачку интелигенцију као неку врсту откривеног научног открића ископаног из земље или пронађеног на Марсу", каже она. „Вештачка интелигенција је само технологија коју људи користе да би радили неке ствари."

И у праву је. Aли будите искрени, да ли бисте кликнули на овај чланак да није имао фотографију робота убице?

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи