Добар човек без скрупула: Прича о првом убиству које је наручено преко Даркнета

Сумбаев, Шишкина
Натпис на слици Хакер Јарослав Сумбајев сматрао је, да је Јевгенија Шишкина његов лични непријатељ, 49-годишња Шишкина га је тражила на основу трагова које је остављао на интернету

Читате новинарско истраживање. У складу са руским уставом и кривичним законом, нико не може бити проглашен кривим док казна не постане правоснажна.

Бегунац

Двадесет сати између таванице и крова линијског аутобуса - милина. Кичма „броји" сваку рупу на путу, а од малог простора глава хоће да експлодира.

Међутим, ако немате избора и морате да бежите из Истанбула у Тбилиси, а да при томе не скрећете пажњу на себе, други пут вероватно не постоји.

Хакер Јарослав Сумбајев није имао избор.

Начин бекства описао је на форуму DarkMoney.

„Са трга Таксим у центру Истанбула полазе аутобуси за Грузију. Тамо чак има људи који превозе у тајним преградама испод крова."

Хакер је у Турској запао у дугове, губио је живце, није имао где да станује.

Сумбајев, сајбер криминалац са петогодишњим искуством који није могао да нађе легалан посао, са сарадницима је прошао пут од фалсификатора банкарских картица до крађе милиона рубаља од туроператера и на крају је доспео на међународну потерницу.

У Русији је рат против хакера од 2014. године водила главна полицијска инспекторка Јевгенија Шишкина. Како је Шишкина извештавала надређене, Сумбајев је био опасан криминалац и мозак хакерске групе која је крала новац од грађана.

Разоткривање шема на основу којих је хакер са партнерима у злочину извлачио новац од туроператера био је главни посао Шишкине.

Бавила се тиме и дању и ноћу. Једном је њен син Јарослав заборавио кључ од стана и том приликом провео неколико сати код мајке у кабинету. На њеном радном столу, сећао се он, налазили су се одштампани папири разговора са форума у којима се спомињао Сумбајев.

Сумбајев, кога пријатељи називају час „добрим човеком", час „човеком који не зна за границе", сматрао је да му је Шишкина лични непријатељ. Амбициозна и без длаке на језику, Шишкина му је одговарала истом мером.

На форумима је објављивао постове о њој пуне мржње и претио преко платформе Telegram. Она их је толико пута прочитала да их је знала напамет.

Пријатељу је сајбер криминалац говорио како воли филм „Ухвати ме ако можеш", у коме инспектор безуспешно јури криминалца.

Када је 2015. године за Сумбајевим објављена међународна потерница, он је, баш као и јунак филма Френк Абигнејл, повремено скретао инспектору пажњу на себе.

Након што се дао у бекство и Русију заменио за Црну Гору, затим Црну Гору за Турску, а Турску за Грузију, звао је инспекторку са непознатих бројева и слао јој мејлове са непознатих налога.

„Јевгенија, већ постајете познати. Ускоро ће цела Русија чути за вас. Ваше колеге говоре да сте постали хистерични и да пените од беса", писао јој је.

У јануару 2017. године, хакер је пријатељици преко платформе Telegram послао фотографију на којој се у позадини види моста преко Босфора.

Касније је почео да шаље фотографије са ентеријерима грузинских кафића, да се жали да га прате, на несаницу, грип и вишемилионске дугове људима сумњиве репутације (ББЦ је добио поруке хакера од извора њему блиском. Начин преношења информација негира фалсификовање. Име извора, као и име саговорнице Сумбајева остаје скривено у циљу безбедности.)

Након што је из Турске прешао у Грузију, хакер објављује да „организује плаћено убиство".

На фото справа налево: Ярослав Сумбаев и его родственница
Натпис на слици Међународна потерница није сметала Сумбајеву да путује и да се чак среће са родбином у Истанбулу

Од женских ташница до карата

Астраханац Сумбајев је, како за ББЦ кажу његови пријатељи, од детињства имао склоности према природним наукама и другари из разреда су га сматрали талентованим.

Супрузи Јоланти, коју је упознао на Астраханском државном техничком факултету, будући сајбер криминалац је помагао да спрема испите из математике.

Али један задатак Сумбајев није успео да реши - да створи легалан посао.

Када су му се родитељи развели, будући хакер се променио, кажу његови другови. Када је постао студент, почео је да прихвата било какве послове, само да му плате.

Сумбајев је каријеру почео на форумима који су се бавили црним тржиштем - продавали крадене електронске новчанике и нудили услуге упада у базе личних података.

Тако се 2011. године регистровао на форуму који се бави инвестицијама MMGP.ru, где је користио име „Јарослав Снежни" и директно тражио „кредит на његово име, са повраћајем".

Нудио је корисницима да уложе новац у продају ташни, новчаника и каишева од коже егзотичних животиња. Ретки инвеститори нису ни дочекали зараду.

Наивни улагач који је решио да покуша да заради на женским ташницама од коже питона и алигатора, желећи да остане анониман, рекао је за ББЦ да је „изгубио суму у висини од педесет седам плата у региону."

За разлику од многих хакера, Сумбајев је волео да привлачи пажњу на себе, па је тако 2012. године написао на веб страници московског адвоката Димитрија Виноградова који је убио шесторо људи у канцеларији фирме:

„Димитриј, добро урађен посао, није свако кадар да уради тако нешто!"

Исте године, против Сумбајева је подигнута оптужница за махинације са кредитним картицама - суђење није дочекао, побегао је из Астрахана због кућног притвора, пререзавши наногицу, након чега је против њега подигнута федерална оптужница.

Тада се Сумбајев на форуму kriminalu.net упознао са хакерима Максимом Матјушевим и Кирилом Кулабуховим. Са њима је осмислио шему за хаковање система за продају карата.

Послали су вирусе на електронске поште туроператера, добили су лозинке, а затим су потврдили куповину најскупљих железничких карата.

Купци би формално били посредници - „курири", који би враћали карте на касе и добијали готовину на руке. Укупан губитак 31 компаније износио је 17,5 милиона рубаља.

Удостоверение
Натпис на слици Први службени документ Јевгеније Шишкине

Овим случајем је инспекторка Јевгенија Шишкина почела да се бави 2014. године. Њено девојачко презиме било је Григоријан и живела је у Бакуу, а након погрома над јерменским становништвом побегла је у Степанакерт, престоницу Нагорног Карабаха.

Тамо се запослила у Министарству унутрашњих послова као референт. Када су почели да бомбардују Карабах, Григорјевна је годину дана провела у подруму.

Почетком 90-тих Шишкина се преселила у Русију, где је прошла пут од кројачице у фабрици обуће, у граду Кимри, до инспектора за важне послове у саобраћајној управи МУП-а за Централни федерални округ.

Бивше колеге причају да је Шишкина на послу била енергична и сурова.

Многи су је сматрали арогантном.

„Она је била жена змај. Смело је спроводила испитивања, све је држала за себе, није замарала сувишним објашњењима", описује истражитељку извор ББЦ-ја, представник органа безбедности.

Импулсивна и амбициозна, одсечно је реаговала на све, а на послу није разговарала ни са ким, осим са надређенима, тако Јевгенију описују родбина и пријатељи.

„Најважније од свега је да је она била часна полицајка, а таквих је реално веома мало. Није узимала мито, за мене је то чак било шокантно. Она је, фигуративно говорећи, тражила неку своју правду ", рекао је за ББЦ њен син Јарослав.

У управи за транспорт Шишкина је радила у одсеку за организоване криминалне радње у области економије. Афера са картама била је важна за одсек.

Шишкина је објединила неповезане случајеве пада система туроператера у један случај, што јој је омогућило да напредује у служби. Међутим, ново звање потпуковника Шишкина није ни дочекала.

Ова операција је обухватала више од 60 случајева. Група инспекторке Шишкине путовала је неколико месеци по региону док није нашла важног доушника.

Главне доказе који упућују на организаторе хаковања 2014. године дао је посредник - "вођа курира" (money mule), Роман Михајлов из Петрограда који је пристао да се нагоди.

„Неколико пута сам ишао са Романом код инспекторке брзим возом `Сапсана`, неколико пута смо са Шишкином лепо поразговарали. Била је веома пријатна жена, иако одсечна", причао је за ББЦ адвокат Михајлова, Владимир Писарев.

У новембру 2015. године, након што је признао све, Михајлова су претукли и исекли га сломљеном флашом испред његовог улаза.

„Поздрав од Сумбајева", рекао је нападач док је одлазио. Ту фразу је Михајлов пренео Писареву преко телефона кога је назвао одмах након напада.

Полиција није нашла нападача.

Тада су инспектори задржали два шефа групе - хакере Максима Матјушева и Кирила Кулабухова. Они су оптужени за организоване преваре и хаковање.

У тренутку њиховог испитивања Сумбајев је већ бежао из Русије. Његов случај је додељен посебном одељењу и хакер је доспео у Интерполову базу.

„Стицао се утисак да је Шишкина била веома решена да га ухвати. Да злочинац буде кажњен", причао је Писарев за ББЦ.

Догодовштине Виталија Макарова

У Грузију је Сумбајева позвао пријатељ Василиј Маргијев.

Сада се међусобно мрзе иако су донедавно били партнери.

Тридесеттрогодишњи Василиј Маргијев родио се у грузинском граду Карели али је већи део живота провео у Сочију.

Није се нигде школовао. али је знао свашта да ради - превозио је аутомобиле, израђивао интернет сајтове, а 2003. године суђено му је за крађу драгоцених предмета укупне вредности 350.000 рубаља.

У том тренутку, подаци Ростата показују да је просечна зарада у Русији износила 5.500 рубаља. Са Сумбајевим се упознао 2013. године на једном од интернет форума. Маргијев је радио сајт за казино, а хакер је преко интернета обучавао људе како се игра онлајн покер.

Када је подигнута потерница против сајбер криминалца, грузински друг му је помогао да направи лажни пасош на име држављанина Литваније Виталија Макарова, рекао је за ББЦ адвокат Маргијева, Гоча Тедиашвили.

Куповина пасоша могла је да кошта Сумбајева 6.000 евра, толико је Маргијев тражио за услугу на једном форуму.

Сумбајев је под именом Макаров живео у Турској и са тим документом је допутовао у Грузију 2017. године. Ту се из Сочија преселио и Маргијев.

Након што су се лично упознали, почели су заједно да раде: Сумбајев је другу позајмљивао новац за куповину и превоз половних аутомобила, а као противуслугу Маргијев му је обећао подршку људи из безбедносних снага Грузије који су се налазили на високом положају.

Требало је да они, како је спомињао сајбер криминалац у једној изјави, дају зелено светло за разне „мутне послове".

Сумбајев се у разговору са Маргијевим хвалио везама са нарколабораторијама из Подмосковља, а интересовао га је наставак бизниса и трговина оружјем. Осим тога, хакер је желео да почне да се бави мајнингом криптовалута.

Раскол међу компањонима био је брз и непоправљив. Пошто није имао никаквих веза у свету безбедносних снага Маргијев је, прича његов адвокат, пријатеља таксисту Едуарда Шавердова представио као јавног тужиоца.

Приликом сусрета у ресторану, Шавердов је са задовољством јео и претварао се да не влада руским језиком.

Убрзо је превара разоткривена и пошто није добио обећану подршку, Сумбајев је решио да се откачи од Маргијева, пише у порукама пријатељици.

У јануару 2019. године, када је пијани Маргијев, како кажу познаници, „изашао из таксија да поврати на ивичњак", ударио га је ауто.

У тешком стању Маргијева су одвезли на реанимацију и остао је без трећине лобање. Он је убеђен да је напад био испланиран.

Магријев још увек тешко хода и још теже говори, каже његов адвокат Тедиашвили.

Без обзира на то, летос је ухапшен и оптужен за киднаповање Сумбајева. Његов бивши адвокат Зураб Тодуа каже да је Маргијев на превару одвукао Сумбајева у Грузију и држао га заробљеног у кући у граду Карели, покушавајући да изнуди откуп од 40.000 долара.

Озбиљан човек

У порукама, Сумбајев стално прича о пословном партнеру који се зове Михаил и за кога је радио у Грузији.

Сајбер криминалац са поштовањем га назива „озбиљним човеком" и пише да ће „Миша да помогне око легализације", „да га скине из Интерполове базе" и, уколико буде потребно, да му позајми новац.

Адвокат Тедиашвили је у разговору за ББЦ рекао да су Маргијев и Сумбајев имали заједничке пројекте са руским бизнисменом Михаилом Бабарином.

На то такође указује анализа порука које је хакер слао познаници. ББЦ је нашао бизнисмена са тим именом. Он је у прошлости био на челу велике компаније за инвестиције Енергокапитал (тренутно је у процесу банкрота).

Михаил Бабарин живи у иностранству, не долази у Русију и пориче да познаје Сумбајева и Маргијева. То што се његово име спомиње у датом контексту назива „потпуном бесмислицом и измишљотином".

Бабарин је рођен у градићу Мирни у Архангелској области. Његова мајка је радила у Федералној агенцији за ваздушни саобраћај Русије, а отац је био задужен за ракетну технику и заменик градоначелинка у Мирном.

Човек са истим именом и вршњак Бабарина старијег 2003. године је добио парцелу у Московској области према повластицама за ветеране Федералне службе безбедности и оружаних снага.

Бабарин, Маргиев Image copyright GUAP.RU/FACEBOOK.COM
Натпис на слици Бизнисмен Михаил Бабарин (лево) изигнорисао је питање ББЦ-ја о познанству са Василијем Маргијевим (десно). Овај говори да не само да се познаје са Бабарином, већ је и радио за њега

Пуно познанстава и административних ресурса Михаил Бабарин је могао да стекне у раној младости на петроградском универзитету за аерокосмонаутику који је студирао.

Одабрао је смер који није био у вези ни са космосом, ни са авијацијом, већ је напротив, стекао диплому на катедри за менаџмент. Као почасни професор на катедри у то време је био Путинов пријатељ и руководилац холдинг компаније из области индустрије Лењинец, Анатолиј Турчак.

Бабарин каже да са њим „веома добро сарађује" и сада. „Тврдња Бабарина о сарадњи не одговара истини", рекао је за ББЦ Анатолиј Турчак након објављивања чланка.

Доктор екомомских наука, Бабарин је у младости тражио различите начине да заради: од трговине на берзи до продаје некретнина.

Средином 2000-тих био је сувласник мало познате филмске компаније КСК филмс која је након банкрота остала без свих права укључујући и права на филм.

На пример, стављена је на продају мелодрама Жена на уговор о судбоносној вези између бизнисмена и новинарке.

Бабарин је наводно истовремено радио у петроградској банци Ганзакомбанк, а у савету директора банке био је Алексеј Јелисијев, бивши запослени банке Центробанк и Бабаринов партнер у компанијама за продају некретнина.

У истој тој банци, Ганзакомбанк била је регистрована рођака председника Русије, Вера Путина. Она се испрва сложила да се сретне са дописником ББЦ-ја али је затим престала да се одазива на позиве и поруке.

Централна банка је 2015. године одузела лиценцу за рад банци Ганзакомбанк због систематског нарушавања закона „О супротстављању легализацији (парњу) новца који је добијен нелегалним путем". Тада су Јелисијева оптужили за крађу новца од грађевинских фирми.

Банкар је побегао из Русије у Шпанију. Према једној верзији, ухапшен је у шпанском одмаралишту Бенидорм, према другој - сакрио се на доминиканска острва.

Ни једну од верзија нисмо могли да потврдимо или оповргнемо, нити смо успели да се чујемо са самим Јелисијевим. Европол, Интерпол и шпанска полиција нису дали одговоре на питања о његовом хапшењу.

У тренутку затварања банке Ганзакомбанк, Бабарин је већ три године био на челу једне од крупних инвестиционих компанија у Петрограду Енергокапитал.

Енергични менаџер је привукао нове клијенте, а његова компанија је пласирала на берзи државне обвезнице владе Петрограда и фирме Гражданских самолетов Сухого, државне компаније која се бави разрадом, производњом, маркетингом, обуком летачког особља, постпродајним услугама, као и испоруком резервних делова и опреме за цивилне авионе.

Национална асоцијација учесника берзе је 2015. године прогласила Енергокапитал за најбољег брокера на северозападу, а те исте године Московска берза је објавила да компанија није извршила обавезе које је имала у пословању са акцијама клијената.

На рачуну Енергокапитала налазило се три милијарди рубаља (50 милиона долара), велики део је нестао у непознатом правцу.

Око четири године трају непрекидне тужбе између клијената, власника и менаџмента компаније. Део клијената претпоставља да је новац мога да пренесе Бабарин преко ћерки компанија.

Други су сматрали да је „рупу" на рачунима Енергокапитала тобоже направио председник савета директора компаније, петроградски милијардер Александар Кашин.

Бабарин се држи те друге верзије, сазнали смо из разговора за ББЦ и он сам каже да жали што „одмах није пријавио полицији када је видео да компанију, у коју је уложио толико снаге, вештачким путем доводе до банкротства".

Након краха компаније Енергокапитал, бивши директор је напустио Русију. Његов породични капитал делимично је заплењен, а петроградски суд разматра поступак о утаји пореза.

Од Аликантеа до Марбеље

Поцрнео, затегнут, низак, продорног погледа, са изразом лица који ништа не открива, Бабарин разговара са дописником ББЦ-ја у лобију хотела са пет звездица у шпанском одмаралишту Марбеља.

Пристао је на сусрет само да би разговарао о компанији чији је он некада био директор у Петрограду. На питања о Енергокапиталу одговара вољно, а на сва остала невољно.

У близини места сусрета налази се стамбени кварт La Finca de Marbella. Једну од овдашњих вила, као и модерну вилу у Аликантеу, пробао је да прода за биткоине Јарослав Сумбајев. О томе је писао пријатељици.

Објаве о продаји хакер је постављао 2017. године на интернет форум о криптовалути Bitcointalk.org. Кућа у Марбељи коштала је 1.750.000 евра, а у Аликантеу два милиона евра.

На интернету, Сумбајев је постављао линкове за електронски каталог некретнина Prian.ru, а продавац је био известан Михаил са естонским бројем телефона.

Према подацима које је ББЦ добио од извора блиског истрази, број је користио Сумбајев. У тренутку објављивања текста, број је био недоступан. А хакер није успео да прода куће.

Вила у Аликантеу је регистрована на Татјану Кривошејеву, блиску другарицу и пословну партнерку Алексеја Јелисијева.

Тачну адресу виле у Марбељи хакер није навео, тако да није било могуће да се утврди власник. Али већина кућа у насељу La Finca de Marbella делује празно.

Алексеј Јелисијев је до 2018. године био власник две компаније за изградњу станова у Марбељи и Аликантеу. А сада се као генерални директор наводи имењак Михаила Бабарина.

У разговору за ББЦ, Бабарин тврди да се не бави некретнинама, да наведени број „није његов", а са Алексејем Јелисијевим „није се видео више од десет година".

Дописницима ББЦ-ја Бабарин је рекао да је о продавцима вила и хакеру Сумбајеву сазнао из медија, а податке о његовој могућој комуникацији са Маргијевим назвао је измишљотином.

Према подацима шпанског катастра, власница виле је Татјана Кривошејева.

Како је за ББЦ испричао адвокат Тедиашвили, Маргијев и Сумбајев су разрадили пројекат за продају криптовалута, у који је Бабарин уложио, претпоставља се, 250.000 долара.

Бивши генерални директор Енергокапитала инсистира да се криптовалутом „никада није бавио" и да његови пословни интереси „леже у сфери блокчејна". ББЦ-ју није пошло за руком да утврди да ли је Бабарин заиста уложио новац у поменути пројекат.

Овим пројектом се не ограничава могућа веза Маргијева са Бабарином.

Блогер Илија Валијев је 2016. године на молбу пријатеља поставио на онлајн сервис Живой журнал текст „Како треба водити бизнис у Русији, или како сам био у кожи Наваљног", у коме је писао да постоји могућност да је Бабарин крив за пропаст Енергокапитала и одлив три милијарде рубаља из Русије.

Као аргументе је још навео некретнине које су могле да припадају породици Бабарин у Москви, Петрограду и шпанским одмаралиштима.

Априла 2017. године, непознати починиоци спалили су аутомобил Валијева. Ватра се неким чудом није проширила на викендицу у којој је спавао блогер.

Након неколико дана, према речима Валијева, добио је са анонимног налога преко Фејсбука фотографију запаљеног аутомобила. Он је са изјавом отишао у полицију и склонио текст са сервиса Живой журнал да „скине себи беду са врата".

Без обзира на то, он је 2018. године неочекивано добио поруку са налога @Vassso1 преко Telegram-а, коју је саговорник започео са фразом „давно се нисмо чули" и одлучно затражио да се обришу из архиве све копије текста о Енергокапиталу које се налазе на интернету.

Валијев верује да између објављивања текста и паљења аутомобила постоји веза, али ко заправо стоји иза тога, не зна.

ББЦ је открио да је налог @Vassso1 могао да користи Василиј Маргијев. Број на који је регистрован - дефинише се преко GetContact као „Vasoi Qareli" (вероватно, Васо из града Карели).

Са тог истог налога Маргијев је тражио у четовима Телеграма стручњаке за кардинг и исте те објаве стављао је на форуме, при томе не скривајући сопствену личност.

Машина Валиева Image copyright novikovski.livejournal.com
Натпис на слици Након објаве на сервису „Живой журнал" блогер Илија Валијев је остао без аута и доспео уполицију

Михаил Бабарин тврди да текст који је Валијев објавио на сервису Живой журнал не одговара стварности, и да се са блогером он борио икључиво законским методама, тако што је против Валијева поднео тужбу о заштити части и достојанства.

Суд је 2017. године донео одлуку да блогер треба да исплати Бабарину компензацију од 30 хиљада рубаља. Валијев је поднео жалбу Апелационом суду и суд је одбио. Али људи који су запалили његов ауто до данас нису нађени.

Адвокат Василија Маргијева није одговорио на додатна питања ББЦ-ја.

Другари и земљопоседници

Град Карели налази се неколико километара од Јужне Осетије. До границе са Русијом има мање од два сата путовања.

За Маргијева Карели је родни град. За Бабарина потенцијално место за инвестицију. У грузински катастар непокретности унесена је парцела величине два фудбалска терена коју је купио имењак петроградског бизнисмена.

Раније је то земљиште било у власништву утицајне грузинске породице Гогичашвили која је била у пријатељским односима са Бабарином. Глава породице, Тенгиз Гогичашвили, завршио је лењинградски трговинско-економски факултет, био је посланик у грузинском парламенту и директор једине фабрике шећера која се налазила управо ту, у Карелију.

Његов син Вахтанг је пословни партнер Бабарина у Грузији. Заједно са тим „младим грузином", прича за ББЦ Бабарин, се спремао да покрене ИТ пројекат за продају некретнина.

Парцеле Тенгиза Гогичашвилија и Бабарина су ограђене истом оградом, на првој парцели је пар полуразрушених, напуштених објеката зараслих у коров, а одмах уз другу парцелу се налази антена за мобилну везу.

Бабарин каже да он нема посед у граду Карели. У Грузију, према његовим тврдњама, долази повремено због здравствених третмана у бањи Биоли. Тенгиз и Вахтанг Гогичашвили нису одговорили на питања ББЦ-ја.

Недалеко до Карелија налази се град Гори у коме се 2018. сакривао Сумбајев. Ако је веровати његовим порукама, ту се бавио пројектом ICО компаније за производњу опреме за мајниниг за„Мишу".

Ту опрему су хтели да продају за токене („акције") компаније, а такође су се спремали да организују конференције „са говорницима светског ранга" и финансирају „рад истраживачких факултета".

ББЦ је добио мапу тог пројекта од извора са тржишта криптовалутама. Последњу тачку чини само једно слово „СКАМ", што означава планирани банкрот. Постојање сличног пројекта Бабарин је у разговору за ББЦ као по обичају негирао.

Истовремено са пројектом ICО Сумбајев на форуму тражио стручњака који може преко броја телефона да нађе власника аутомобила. Након тога, у јануару 2018. године инспекторки Јевгенији Шишкиној запаљен је полован аутомобил марке Lexus купљен на кредит.

„НАПРАВИЋУ ПАКАО ТОЈ КУЧКИ", коментарисао је Сумбајев фотографију запаљеног аутомобила у преписци са другарицом.

Када су сазнали за паљење аутомобила, надређени су Шишкиној предложили обезбеђење које је она одбила. Њен муж за ББЦ каже да „није желела да јој стално за петама буду две рмпалије".

Њену кућну адресу су за сваки случај уклонили из базе података.

Остов
Натпис на слици Остаци изгорелог аутомобила Јевгеније Шишкине. Баш ове фотографије Сумбајев је слао својој другарици

Сталну адресу пребивалишта Сумбајев одавно није имао: страхујући да га прате, хакер се стално селио из једне куће у Грузији у другу.

Међу главним изворима прихода спомињао је трговину наркотицима и оружјем, не скривајући да учествује у раду на Даркнету.

„Сви су одувек знали да сам свестран и имам различите планове. Посао са хаковањем и кардингом није везан за продају нечег другога. Ја још и достављам колумбијски кокаин из Мексика", писао је 2015. године Сумбајев на форуму DarkMoney.

Тамо је сајбер криминалац отворено коментарисао са једним корисником цене транспорта „чисте коке" из Венецуеле, и са ентузијазмом реаговао на повољан предлог од 12.000 долара по килограму: „Bаy, готивна цена за пренос у неутралним водама. Имаћу то у виду".

Мреже Мигела Моралеса

Некада становник сиромашних квартова Тексаса, шеф великог наркок картела у Мексику, Мигел Моралес до дашњег дана се сматра једним од најжешћих криминалаца века.

На интернету је објављивао снимке погубљења, претио властима и поседовао засебну војску деце и тинејџера којима је био идол.

Око две године био је на челу нарко империје Los Zetas и тек га је 2013. године ухапсила мексичка морнарица. Истрага његових злочина још увек траје.

Један такав „Моралес" био је и на једној интернет продавници наркотика на Даркнету, која се такође звала Los Zetas.

Руски Los Zetas чини 30 и нешто људи: „кладмени", они који носе наркотике за продају у град, хемичари, они који превозе робу, они који контролишу складиште, подршка, заменици и сам „Мигел Моралес".

Интернет продавница је отворена 2016. године у периоду када је процветала платформа Russian Anonymous Marketplace (RAMP) на дарк нету.

До скора они су комуницирали у затвореним четовима преко Телеграма али су постојали и отворени четови путем којих су контактирали клијенте. Сада су ти четови уклоњени, међутим ББЦ је добио приступ архиви једног од њих.

Иако се „Мигел" у тим четовима није појављивао од 2018. године, колеге га стално спомињу по доброме.

„Мигела никада нећу да издам", причао је отворено један од његових заменика, Мигел нам је писао... Ја сам момци за вас тако организовао посао, да сте у свему слободни и увек можете да рачунате на моју заштиту."

Према речима његовог заменика, Мигел је стално давао мито полицајцима да би пуштали кладмене.

На једном форуму „Мигел" је писао да су за првих годину и по дана полицајци задржали осам његових кладмена: „4 су у затвору, то су глупи малолетници (до 22 године), којима су строго забранили да раде у парку, а они нису послушали <…> А4 су ухватили случајно, претресали су их на улици, све се завршавало на лицу места за 200-300к (хиљада рубаља)".

За две године трошкови су порасли. У четовима су коментарисали да је „Мигел" морао да дȃ пола милиона рубаља за ослобађање кладмена-новајлију.

Кладмени у Los Zetas стално су се мењали: један их је напустио када је зарадио довољно за нови ауто, други када је скупио довољно за ново одело, трећа кад је сазнала да има рак.

Ако је веровати једном од заменика „Мигела" сви шефови Los Zetas су побегли из Русије и стално се селе из државе у државу. У преписци се спомињу острва Фиџи, Шпанија, Грузија и друге земље.

„Мигел" је имао најмање три заменика. Њихове обавезе су обухватале састављање маршрута за кладмене, преговоре са регионалним представницима и састављање редовних извештаја у Evernote апликацији.

Они су чак организовали и конкурсе: продавница је организовала изазове у градовима и предлагала клијентима да шаљу најбоље фотографије на тему „Los Zetas је растурио дан". Награде су били „пакетићи".

Почетком 2017. године „Мигел" је сазна о предстојећем гашењу RAMP, и Los Zetas су једни од првих који су се регистровала на конкурентској платформи Hydra. У јулу те исте године RAMP је престао са радом и убрзо је МУП Русије дало извештај о њеном гашењу.

За мање од две године преко Hydra платформе „Мигелова" интернет продавница обавила је више од 250.000 послова. Према подацима са Телеграма DrugStat, крајем августа Los Zetas је заузимао 11 место по продаји међу другим интернет продавницама.

„Мала продавница за месец дана има чисту зараду од 600.000 - 700.000 рубаља, са урачунатим трошковима. Los Zetas је велика продавница, тако да у њеном случају може да се ради и о десетинама милиона долара месечно", сматра анонимни аутор DrugStat-а.

Осим стандардне робе коју су чиниле стимулативне дроге и деривати конопље, Los Zetas је нудио и редак и скуп за Русију кокаин који је спомињао Јарослав Сумбајев на платформи DarkMoney. На форумима посвећеним продаји наркотика „Мигел Моралес" је такође дискутовао о преварама са кредитним картицама.

Када би се „провалио" власник естонског броја телефона са платформе Телеграм, продавца вила у Марбељи и Аликантеу, може да се открије да он припада „Мигелу Моралесу". На фотографији налога су главе конкурената које су одсекли мексички картели.

Како је ББЦ сазнао од два извора, која су упозната са истрагом, корисник и власник естонског броја јесте Јарослав Сумбајев, који је био и сам „Мигел Моралес" из руске интернет продавнице Los Zetas.

Јарослав Сумбајев није одговорио на питања о могућој вези са Михаилом Бабарином, о вили у Шпанији и учешћу у раду продавнице Los Zetas.

Да испита Сумбајева Шишкина никада није успела. Почетком прошлог октобра њено тело је нађено поред паркинга подмосковског Красногорска са две ране од ватреног оружја. У марту су убиство признала два тинејџера.

Већ током првог испитивања признали су да су наруџбину за убиство добили преко даркнета на платформи Hydra, од власника радње за продају наркотика Los Zetas, под надимком „Мигел Моралес".

Што даље од Опалихе

Деветнаестогодишњи студент Абдулазиз Абдулазизов по савету другара средњошколца К.Г, сложио се да убије Шишкину. Они су живели у комшилуку у Калињинској области Петрограда, а у познали су се на терену за кошарку.

Седамнаестогодишњи Г. био је један од координатора продавнице Los Zetas, и узимао је све од мефедрона до кокаина.

Г. се упознао са наручиоцем убиства преко платформе Hydra на даркнету. За то да „неког уклони" Г. је добио понуду од милион рубаља.

Личне податке Шишкине „Мигел Моралес" је послао преко Телегрм месинџерa, наводи се у материјалима криминалне истраге са којом је ББЦ био упознат.

Након што је добио све податке Г. је замолио Абдулазиза за помоћ, рекавши му „да треба да убију лошу жену". Овај је размишљао недељу две и сложио се.

„Ово није само прво убиство које је у потпуности организовано преко Даркнета, већ је и прво разјашњено убиство које је организовано преко Даркнета", прича директор компаније „Интернет-претрага" Игор Бедеров.

Бедеровљева компанија је активно помагала инспекторима у истрази убице Шишкине.

Сматра се да су сајтови на којима је било могуће да се унајми убица једна од главних легенди дарк нета. Наруџбине прихватају преваранти који нестају након добијања аванса у биткоинима.

Творци једног од таквих сајтова под именом Besa Mafia, издавали су се за чланове албанских криминалних група које су наводно убијале по наруџбини у Америци, Канади и Европи.

Британски сајбер стручњак Крис Монтејро је 2017. године нашао слабу тачку на сајту и успео да уђе у преписку такозваних мафиоза.

Ниједно од стотине наручених убистава није било извршено. Неколико година пре тога власти САД су оптужиле творца платформе Silk Road Pocca, Улбрихта за организацију шест убистава наручених преко платформе, ипак оптужбе су касније повучене.

Абдулазизов Image copyright Twitter sledcom_rf
Натпис на слици На фотографији је Абдулазизов са пиштољем за гумене метке, који је прерђен да испаљује праву муницију. Према верзији истраге, то је оруђе којим је извршено убиство

Задатак је Абдулазизов урадио савесно.

Абдулазизова девојка га зове „душом компаније". Виђали су се нешто више од месец дана. „Ми смо се забављали, он је успео да се упозна са мојим родитељима, планирао је да ме упозна са својима, а онда да изнајмимо стан заједно".

Са Г. она скоро да није ни причала, али је чула да је овај наводно повезан са продавницом наркотика Hydra.

Транскрипт саслушавања Абдулазизова дао је слику незахтевног момка - студент прве године медицине возио је скејт, ишао у биоскоп, фарбао косу и веома се трудио да личи на омиљеног музичара Бренана Севиџа.

Одећу у којој је извршио убиство инспекторке Абдулазизов је купио у продавници јефтине гардеробе „Сезона", а да пуца учио је из филма „Плаћени убица". Из Петрограда у предграђе Москве, где је живела инспекторка, дошао је помоћу Блаблакара.

Мотрио је на Шишкину поред њене куће у Архангелском, из предострожности је изнајмио собу у хотелу у близини железничке станице Опалихе. Собу је резервисао преко апликације „Авто", а рачун је платио картицом.

Пиштољ и метке нашао је у штеку, како му је објаснио Г.

Деветог октобра 2018. године Абдулазизов је дошао до куће инспекторке Шишкине такси службом Јандекс.

„Пратио сам из подземног пролаза ту жену...као да је ишла са моје леве стране укосо, ја сам јој пришао и узимајући пиштољ убрзао корак, тог тренутка, када је жена видела како вадим пиштољ покушала је да ме удари.

„Ја сам се, склањајући се од ударца, оклизнуо и пао на земљу дочекавши се на леву руку, а десном сам пуцао у стомак и груди. Након тога сам устао и пуца јој у врат, а она је лежала на земљи", пише у извештају са његовог саслушања.

Сат је показивао 7.30 ујутру. Након што је зобишао тело, Абдулазизов је обукао нову мајцу, прошао два кварта и још једном позвао Јандекс такси.

Концерт
Натпис на слици Човек који личи на Абдулазизова, види се на снимку са концерта, који се одржао у Москви неколико сати након убиства Шишкине

На дан убиства инспекторке, Абдулазизов је ишао на концерт Бренана Севиџа и поставио видео са концерта на Инстаграм.

Пет месеци након тога оптужен је за убиство инспекторке и ухапшен. Сада може да добије доживотну робију.

Сам „Мигел Моралес" je у затвореној преписци на платформи Hydra писао да су кривицу за убиство инспекторке „свалили на његове момке", који су једном „сурово казнили кочоперне петлиће", што су покрали неку мењачницу криптовалута.

Његово писмо су ББЦ-ју показали администратори платформе. На питање, да ли су „картели" повезани са Абдулазизовим и Г. „Моралес" није одговорио.

Процес

Сумбајев је живео годину дана у Грузији, када су га почетком новембра ухапсили поред куће у Горију, са пиштољем у документима на име „Виталиј Макаров". Код куће га је чекала жена са малом ћерком.

Грузијске власти су оптужиле хакера за незаконито поседовање ватреног оружја и коришћење лажног пасоша. Сумбајев једноставно није могао да добије легалан пасош, прича његов садашњи адвокат Иван Норакидзе, а у Грузију је побегао јер се „плашио праћења руских специјалних служби".

Након хапшења Сумбајев је тражио од грузијских власти политички азила али одговор је био негативан. Сместили су га у једну ћелију у затвор Глдани.

Да иронија буде већа, касније су у ту ћелију ставили и Василија Маргијева, бившег хакеровог партнера, кога су оптужили за киднаповање и изнуђивање новца од Сумбајева.

Место убийства Image copyright TASS
Натпис на слици „Ишао сам према кући после седам сати ујутру: мама је лежала на трави, нисам могао да јој приђем ближе, око ње је била гомила полицајаца, празнина", рекао је за ББЦ син Шишкине Јарослав.

Оптужница за убиство Шишкине још није подигнута против Сумбајева, Русија тражи његово изручење у вези са преваром са картама. Процес суђења за изручење почео је на зиму.

У мају је ББЦ дописник присуствовао једном заседању Врховног суда Грузије и први пут видео хакера уживо.

Јарослав Сумбајев има 29 година, његова спољашност је неупадљива: округло лице, модерна фризура, коју му је направио цимер из ћелије, модерне наочаре, фармерке, сива мајца.

Улице дружељубивог града Тбилисија пуне су таквих туриста, разлика је само у томе што они ретко доспевају у Врховни суд.

Нарочито као оптужени.

У помпезној судници украшеној најскупљим храстом и мермером Сумбајев је изговорио тачно само једну реченицу:

„Хоћу да дам изјаву. Нећу више ништа да изговорим осим овога, уколико не затворе саслушање". Након што је од судије добио негативан одговор, буквално није више рекао ни реч. Након пола сата судија је изнео решење о његовој екстрадицији Русији.

„Ми ћемо се борити, за све нас ова екстрадиција је велика трагедија", рекао је после заседања ББЦ-ју адвокат хакера, Иван Норакидзе. Сумбајева је назвао „братом", тврдећи да су све оптужбе против њега неосноване.

Четири месеци након тога министарство правде Грузије објавило је декрет о изручивању хакера. Његови браниоци су истог дана поднели жалбу у Међународни суд у Стразбуру.

Сајбер криминалац је писао ББЦ-ју да нема везе са убиством инспекторке, а да је иза решетака доспео на иницијативу руских специјалних служби.

Запослени Федералне службе безбедности су од 2012. до 2013. вршили притисак на њега да ради за њих и „да подрива економију САД и европских земаља", тврдио је Сумбајев.

У писму хакер је предложио ББЦ-ју да се нагоде: у замену за детаљне информације, он би био једини аутор и редактор белешки о самом себи. Уколико би овај договор био нарушен тражио је сто милиона рубаља.

ББЦ није пристао на овакав предлог.

Письмо
Натпис на слици „Запослени у Федералној служби безбедности приморавали су ме у периоду од 2012.-2013. да радим за њих (да подривам економију САД и европских држава)", писао је Сумбајев ББЦ-ју, али доказе за своје наводе није доставио. Центар за односе са јавношћу ФСБ није одговорио на питање ББЦ-ја.

Након хапшења Сумбајева интернет радња Los Zetas наставила је да ради. Раде и налози који су повезани са њом на Даркнету и месинџерима.

ББЦ је сазнао да је „Мигел" предао управљање продавницом заменицима. У априлу 2019, као одговор на питање о умешаности у убиство Јевгеније Шишкине, дописник ББЦ-ја је добио сажет одговор са налога Телеграма, на коме је регистрован број продавца вила.

„Није мој фазон да се качим са инспекторима", написао је „Мигел" и нестао.


За седам месеци у истражном затвору убица Шишкине, Абдулазизов скроз је ошишао бујну косу налик на Бренана Севиџа.

Годину дана након што је страдала Јевгенија Шишкин награђена је орденом за храброст.

Њен син Јарослав стигао је до треће године студија, а муж је отишао у пензију.

Бизнисмен Михаил Бабарин живи у иностранству и пише мемоаре о Енергокапиталу жанром који сам описује као „исповест економског убице". До данас се наводи као предавач на неким студентским групама ГУАП-а, иако нема намеру да се врати у Русију.

Бабарин и даље инсистира на томе да са Сумбајевим никада није разговарао, ни са Маргијевим, нити са другим „компјутерским пропалицама".

Василиј Маргијев, кога Сумајев оптужује за киднаповање и уцену као и раније налази се у Истражном затвору у Глдани.

Сумбајева су извели из затвора 24. октобра, ставили у ауто, довезли до границе и предали рускими властима.

Аутори:Светлана Ројтер, Андреј Сошљиков; Темур Кигурадзе

Руска служба ББЦ се захваљује на помоћи Телеграм каналу DrugStat, компанијамаDarkOwl, Search.Buzz.Im, "Интернет-розыск" и лично Игору Бедерову.


Незаконита дистрибуција, поседовање, чување, превоз, прављење и прерада наркотика, а такође и њихова употреба у Русији подлеже кривичном поступку. Руска служба ББЦ-ја не подржава и не пропагира ниједну од наведених активности.

Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи