Гнев Жутих прслука још увек потреса Француску

Police fire tear gas at yellow vest protesters in Paris, 16 November 2019 Image copyright AFP
Натпис на слици Полиција испаљује сузавац на демонстранте у Паризу

Припадници покрета Жутих прслука из целе Француске организовали су протесте у Паризу како би обележили прву годишњицу свог деловања.

Неколико особа је ухапшено, полиција је испалила сузавац како би растерала демонстранте, а покушај да се блокира главна обилазница око града је спречен.

У једном делу града демонстранти су запалили дрвене палете.

Протести који су сваке недеље крајем прошле године блокирали поједине делове Француске, разбили су се у неколико мањих група, које су сваке суботе понављале своје захтеве.

Међутим, три четвртине Француза које је анкетирала агенција Одок у октобру, рекли су да мисле да покрет Жутих прслука још није нестао.

Прошле недеље, на кружном току код Ремса, неколико десетина демонстраната у жутим прслуцима кувало је кобасице. Питање које се константно провлачило у тим разговорима било је: шта даље?

„Не знам колико ће трајати", рекла је Стефани Логреко. „Хоћемо ли коначно одустати? Не знам. Али, у сваком случају, оно што смо до сада урадили је прелепо. Скупили смо људе и пробудили савест и срећна сам због тога."

Најава нових протеста

Стефани је планирала да у суботу буде у Паризу на годишњицу протеста. Али то није најважнији датум.

Као и многи, она се радује 5. децембру, за када су железнички синдикати у Француској затражили од запослених у болницама, наставника, безбедносних снага и студената да им се придруже у великом протесту.

Влада страхује да би то могло да се догоди, а многи припадници Жутих прслука кажу да планирају да учествују.

„Ја сам државни службеник и ово је први пут у мом животу да протестујем", објаснила је Стефани. „У почетку смо се мало одвојили од синдиката, али мислим да је важно да смо заједно."

Image copyright EPA
Натпис на слици Децембра прошле године припадници Жутих прслука блокирали су централне улице у Паризу

Једна од главних карактеристика мреже Жутих прслука у раним фазама било је одбијање било каквог организованог вођства. Понуде подршке и савеза и од синдиката и од политичких странака рутински су одбијене.

Они који су покушали да играју водеће улоге у самом покрету често су жестоко нападани.

Али сада, како се покрет поделио око питања како даље, а неколико чланова оснивача су се кандидовали као припадници политичких партија на локалним изборима следеће године, да ли се нешто променило?

„Немамо избора", рекао је Дидијер Томас, још један од демонстраната који је роштиљао на путу у Ремсу. „Ако се не придружимо синдикатима, нећемо моћи ништа да урадимо."

Проф Ив Сантомер, политиколог са Универзитета у Паризу, каже да се покрет смањио у односу на почетак, али верује да ће се, уколико се синдикати и Жути прслуци удруже следећег месеца, поново порасти.

„Имали бисте снаге организоване левице [заједно са] снагама ове неполитичке, неорганизоване мобилизоване радничке класе или цивилног друштва - а опасност за [Емануела] Макрона би била да он заврши своје председавање без способности да делује. "

Из његове перспективе покрет Жутих прслука је добар за демократију у Француској.

„У Француској постоји опасност да се демократија сведе на малу политичку игру, где играју само они који желе да буду изабрани, а људи гледају", рекао ми је.

„Жути прслуци су поново огромну већину људи избацили у први план."

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Жути прслуци су протестовали у Тулузу у мају месецу

Недовршени посао

Овај покрет без вође већ се показао као најтежи изазов реформистичким циљевима председника Макрона.

Како би зауставио растући гнев међу демонстрантима и ширење симпатија међу француским гласачима, био је приморан да врати на старо порез на гориво због чијег је увећања покрет и настао и да понуди додатне мере, укључујући смањење пореза на пензије и пораст минималне зараде.

Али многи чланови Жутих прслука кажу да то није довољно.

„Упркос свему, [Француска] је наставила у истом правцу, с повећањем тарифа", рекао је Франсоа Монтањак.

„Што се тиче куповне моћи, ништа се није догодило. Када је реч о демократији, нема тога што ће нам дати више од референдума или било чега. А о пензијама, кажу нам да ћемо морати дуже да радимо."

Image copyright Getty Images

Председник Макрон је признао да планира да настави са својим планом реформи.

Следећи талас контроверзних реформи - који се баве француским сложеним пензијским системом - представља иницијалну капислу за синдикални штрајк у децембру.

Неки страхују да би још један талас сукоба могао да изазове насиље сличном оном од прошле године, када су се радикалне групе придружиле Жутим прслуцима.

Неки су критиковали снаге безбедности због тога како су умирили демонстрације, јер су повређени припадници полиције и цивили.

Нека недавна истраживања показују да већина Француза не жели да се Жути прслуци поново мобилишу, иако разумеју њихове циљеве.

Али чак и без промене владиног дневног реда, жути прслуци постигли су другачији политички ефекат: група људи која каже да се осећала невидљиво пронашла је начин да се њихов глас чује.

„За мене лично се ништа много није променило", рекла је Стефани. „Али то је била велика авантура. Поново смо открили великодушност, солидарност; људи су се пробудили. Пронашли смо праву породицу."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи