Посао у Немачкој: Зашто су Мелита, Срђан и Синиша одлучили да оду

лабораторија Image copyright Fotogloria
Натпис на слици Медицинари врло тражени

Суботичанка Мелита Арифи чека важан позив.

Из амбасаде Немачке треба да јој јаве да ли је добила радну визу, а онда - нада се - моћи ће да пакује кофере.

Са севера Србије сели се у централну Немачку. У баварском градићу Бад Кисинген чека је посао у болници.

„Посао сам добила, чекам визу и путујем", прича Мелита за ББЦ на српском.

Пошто је већ добила посао и ушла у процедуру за добијање визе, неће је „закачити" измене Закона о усељавању стручне радне снаге.

Измене овог закона ступају на снагу 1. марта следеће године, а директор Немачко-српске привредне коморе Мартин Кнап изјавио је да ће становницима Западног Балкана бити теже да оду у Немачку јер више неће имати привилегије у односу на становнике других делова света.

Нова правила прописују да сви који желе да раде у Немачкој, морају да знају језик, а уведене су и одредбе која се тичу година.

Шта доносе измене закона?

Сви који желе да се запосле у Немачкој, мораће да добију званичну потврду о утврђивању еквивалентности професионалне квалификације, наведено је на сајту Амбасаде Немачке у Србији.

Након што добију ову потврду, квалификовани радници и стручњаци мораће да поднесу захтев за издавањем визе како би отпутовали у Немачку и прихватили радно место за које су квалификовани.

Они којима немачке власти признају само делимичне професионалне квалификације, могу да траже визу за стручно усавршавање.

Они који не нађу посао унапред, а знају немачки језик и имају довољно новца да покрију трошкове живота, могу да добију шестомесечну визу за тражење посла.

Нека од уведених правила важе само за одређене старосне групе.

Тако квалификовани радници старији од 45 година који после 1. марта 2020. оду у Немачку због посла, морају да покажу уговор о раду који им обезбеђује законом одређену минималну зараду или доказ о старосној пензији чија висина покрива основне животне трошкове, наведено је на сајту Амбасаде Немачке у Србији.

Млађи од 25 година могу да добију визе за наставак школовања.

Зашто млади одлазе?

Мелита би и према новим одредбама могла да добије визу, пошто има 31 годину и зна језик.

Дипломирала је економију, али иако је била међу најбољим студентима у генерацији, није могла да нађе посао у тој области.

„Сви су тражили радно искуство које нисам могла да имам одмах после дипломирања", прича Арифи.

Факултетска диплома економисте јој тако не значи ништа, каже. Бар за сада.

Онда се окренула ономе што је научила у средњој медицинској школи - нашла је посао у дому здравља, а тренутно ради у једном дому за старе.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Тамо су бољи услови

У Немачку не одлази јер овде нема посао, већ зато што жели да живи боље.

„Знам да тамо није бајка, али је боље него овде. Ја волим овај посао, али ми овде нисмо мотивисани за рад, услови су лоши, нико не пита раднике како им је", прича Мелита.

У Немачкој ће радити као медицинска сестра, али не планира да се на томе заустави.

Смањење незапослености

Одлазак људи из Србије један је од фактора који утиче на смањење незапослености.

Прошле године у неку од земаља Европске уније отишла је 51.000 људи, а нови дом у Немачкој је пронашло 16.000 њих.

То је уједно била и земља број један по броју исељеника.

Како је недавно за ББЦ изјавила професорка Економског факултета Универзитета у Београду Даница Поповић, проблем је узрок одласка.

„Не одлази се због сиромаштва и прениских плата, већ зато што у Србији нема наде", рекла је Поповић.

„Ни у Немачкој није савршено, али је добро"

И Срђан Јосимов је имао посао у Београду када је 2015. решио да оде.

„Када сам видео оглас за посао у Немачкој, нисам много размишљао. Почео сам да учим језик и да се припрема за одлазак", каже за ББЦ на српском.

Живи у околини Франкфурта од 2016. и ради у болници као медицински техничар.

Финансијски разлози су га натерали да оде, али га уређен систем задржава у тој земљи, иако додаје да ни у Немачкој није све савршено.

„Да ми сада у Србији понуде добру плату и услове, не бих размишљао да се вратим", прича Срђан.

„Отишао сам због новца, али остајем због услова живота и система који тамо постоји, а овде не. Ни у Немачкој није савршено, али је добро."

Живот у Београду и Франкфурту је неупоредив - не само финансијски, већ и када се говори о квалитету живота, каже.

„С платом може да се живи. Нико не очекује да буде милијардер ако ради у болници, али можеш нормално да живиш, да путујеш.

„Ја сам у Србији имао посао, али и плату од око 30.000 динара. Морао сам све да планирам. Када ми је било потребно нешто од гардеробе, морао сам да размислим да ли ми заиста треба и да планирам да од наредне плате то можда купим. У Немачкој о томе не размишљам."

Срђан има сталну радну дозволу, а 2021. године добиће и сталну боравишну визу.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Тамо су бољи услови

Медицина и вожња

Медицински радници су међу најбројнијима који одлучују да крену у Немачку због посла.

Александар Вељковић је директор једне агенције која под лиценцом Министарства за рад проналази послове људима из Србије у Немачкој и Швајцарској.

Од 2013. године, када је почео да ради, неколико стотина возача и медицинара пронашло је посао уз његову помоћ.

Његова агенција је специјализована за запошљавање у те две делатности.

Каже да људи не одлазе „трбухом за крухом", већ „мозгом за достојанством".

„Доста људи је већ отишло, тако да нам се сада јавља мање њих него раније. У почетку је била навала, а сада се број смањио", каже Вељковић.

Након што кандидатима нађу посао, они одлазе када прођу сву процедуру и добију визу - то је процес који обично траје око годину дана.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Немачке власти одлучиваће о квалификацијама

Одлазе и породице

Визу тренутно чека и Синиша Ђорђевић.

Он је возач и чека га посао у близини Франкфурта.

„Фирма је прошле године организовала интервју за нас тридесетак. Посао је добило двадесетак људи и неки су већ отишли.

„Ја и даље чекам визу. У октобру прошле године фирма је предала захтев за групни термин за визе. Чекам из дана у дан и надам се добрим вестима", прича Синиша.

Са супругом и две ћерке он живи у селу у околини Кучева.

Нема сталан посао, али стално нешто ради.

„Није нам толико лоше овде, али идем због будућности деце и њихове перспективе", прича Синиша.

У Немачкој ће му се придружити супруга и деца, када се он „снађе".

„Оне имају четири и шест година. Биће им лакше да уче језик него супрузи и мени.

„Завршио сам овде почетни курс, могу да разумем, али ћу тек тамо да надоградим знање."

Синиша се нада да ће отићи пре него што на снагу ступи нови закон, али његова супруга ће морати да поштује нове одредбе када за њим крене у потрагу за послом.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи