Грађански рат у Сирији и нафта - ко зарађује од црног злата

Oil field in the Hasakah province near the Syrian-Turkish border Image copyright Getty Images
Натпис на слици Нафта је важан део сукоба у Сирији

Председник Доналд Трамп очекује да Америка зарађује месечно милионе долара од сиријске нафте, докле год је војска САД тамо.

„Задржаћемо нафту, запамтите то. Желимо да задржимо нафту. То ће бити 45 милиона долара месечно профита", каже Трамп.

Русија и сиријски председник Башар ал-Асад су на то бурно реаговали.

„Ради се о новцу и ради се о нафти... Наравно да смо љути, сваки Сиријац је љут. Ово је крађа", навео је Асад.

Дакле, ко тренутно контролише производњу нафте и зарађује од ње?

Борба моћних

Америка је у октобру најавила повлачење снага из северне Сирије, али да ће задржати око 500 војника чији ће задатак бити да чувају постројења за производњу нафте.

Реч је о постројењима која су углавном под контролом курдских снага и они највише зарађују од њих.

Амерички министар одбране Марк Еспер изјавио је недавно да америчка војска постројења не штити само од џихадиста Исламске државе, већ и од руских и сиријских снага.

Русија за то време помаже снагама сиријске владе да поново преузму контролу над производњом нафте и намерачили су се на та постројења.

Москва и Дамаск су 2018. потписали уговор о сарадњи, што је Москви дало ексклузивна права да обнови производу нафте и гаса у Сирији.

Трамп је, дакле, објавио да је заинтересован за зараду од нафте из постројења која амерички војници бране, а која желе и Русија и Сирија.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Америка повлачи војску из Сирије, али оставље одређени број снага које ће чувати нафтна поља

Колико нафте Сирија производи?

Производња нафте и гаса била је кључни извор прихода сиријске владе, иако су њихове резерве знатно мање у поређењу са земљама Блиског истока.

Према проценама, Сирија је 2018. имала 2,5 милијарди барела нафтних резерви, Саудијска Арабија 297 милијарди, Иран 155 милијарди, а Ирак 147 милијарди.

Нафтна поља налазе се у провинцији Деир ал-Зор, на истоку Сирије, близу ирачке границе и области Хасакаха на североистоку земље.

Међутим, производња нафте је готово потпуно уништена од почетка сукоба 2011. године.

Сирија је 2018. производила 406.000 барела дневно, та бројка је 2011. пала на 353.000, да би 2018. била на само 24.000. барела дневно.

То значи смањење од чак 90 одсто.

Дамаск више нема контролу

Сиријска влада је изгубила контролу над већином нафтних поља - контролу су прво имале сиријске опозиционе снаге, а онда и Исламска држава.

До 2014. Исламска држава је заузела већину поља на истоку Сирије, међу којима и највећу - Ал Омар - у провинцији Деир ез-Зор.

Џихадистима је нафта била највећи извор прихода, а 2015. су зарађивали су око 40 милиона долара месечно, подаци су америчког Министарства одбране.

Контролу над тим пољима изгубили су 2017, када су их преузели Курди.

Међутим, нафтна поља су знатно оштећена у ваздушним ударима САД, које су желеле да џихадистима поремете највећи извор прихода.

Такође, џихадисти су уништили већину машинерије када је постало очигледно да ће нафтна поља пасти у руке курдских снага.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Курдске снаге имају контролу над постројењима за производњу нафте

Курдске снаге зарађују од нафте

Сиријске демократске снаге (СДФ), предвођене Курдима, преузеле су 2017. контролу над највећим нафтним пољима североистока Сирије, уз реку Еуфрат.

Од тада су успели да их делимично обнове и покрену производњу.

Џонатан Хофман, заменик америчког министра одбране, недавно је рекао да „приход од нафтних поља не иде Америци, већ СДФ-у".

„Сиријске демократске снаге и савезничка племена на истоку Сирије тренутно контролишу 70 одсто нафтних извора и велику количину производње гаса", наводи Чарлс Листер из Института за Блиски исток.

„Иако та постројења нису ни близу нивоа од пре рата, и даље представљају важан извор прихода за СДФ", додаје он.

Турска је у међувремену покренула офанзиву на северу Сирије, па су Курди изгубили део територије, али и даље држе већину нафтних поља на истоку.

Влада председника Асада сада очајнички жели да преузме контролу над тим пољима, јер без њих мора да увози велику количину нафте из иностранства - што је тешко због санкција Европске уније и САД.

Највећи увозник је био Иран, али су и то ограничиле санкције САД - оне важе за сваку компанију или земљу која жели да тргује са Сиријом.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи