НАТО и проблеми: Растрзана Алијанса није расположена за прославу 70. рођендана

Ethnic Albanians greet American Nato troops in 1999 Image copyright Getty Images
Натпис на слици НАТО је предводио мировну мисију на Косову након што је бомбардовао Југославију 1999. године

Седамдесет година постојања свакако је вредно славља, али НАТО је необично тих поводом овонедељног кратког окупљања шефова савезничких држава и влада надомак Лондона.

Портпарол НАТО савеза одбацио је етикету „самит", инсистирајући на томе да је ово заправо састанак мањег обима; да је прави самит одржан колико прошле године и да с овог окупљања неће бити издат традиционално исцрпан коминике закључака и будућих планова.

Зашто толико срамежљиво? Ово је, на крају крајева, као што то многи поклоници НАТО савеза тврде - и донекле не без разлога - најуспешнији војни савез у историји.

НАТО је основан 1949. године ради колективне одбране његових чланица, повезујући безбедност САД са њеним европским савезницима против Совјетског Савеза. Присуствовао је краху комунизма, поразивши совјетски блок без иједног испаљеног метка.

У рат је пошао први пут на Балкан деведесетих. Тад је зацртао нови пут - тзв. „измештене" операције ван граница НАТО, посебно кад су у питању операције у Авганистану и проширени рат против тероризма.

НАТО је следио и програм проширења, скоро се удвостручивши по обиму. Он данас има 29 земаља чланица, а ускоро ће му се придружити и Северна Македонија.

Image copyright AFP
Натпис на слици Америчке трупе током НАТО вежбе у Литванији у јуну 2018. године

НАТО - који је дипломатски колико и војни савез - одиграо је кључну улогу у стабилизовању нових демократија у Европи, било на Балтику или Балкану, пруживши им ново самопоуздање и укључивши их у импресиван безбедносни оквир.

Али да ли је то заправо произвело јачи НАТО?

Професор Мајкл Кларк, угледни британски аналитичар за одбрану, каже: „Не."

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Амерички председник Хари Труман обележава оснивање НАТО савеза 1949. године

„НАТО је заиста највећи савез који је свет икад видео", каже ми он, али „данас, са тридесетак чланица, он је упола онолико јак као што је био кад је био двоструко мањи."

„НАТО је у проблему", тврди он, „иако још увек има много капацитета."

Проширење НАТО доживљава се у оквиру савеза као добра ствар. Генерални секретар Јенс Столтенберг описао ми је као „историјски успех" то што савез помаже ширење демократије и владавине права.

Нови Хладни рат?

Проширење је померило границе НАТО савеза 1.600 километара ка Москви.

Земље које је некад окупирала Црвена армија и које су биле у саставу Совјетског Савеза, као што су три балтичке републике, или бивши савезници Варшавског пакта као што је Пољска, сада се суверено налазе у орбити НАТО савеза, а руском председнику Владимиру Путину то се не допада.

Русија пружа отпор овоме како год зна и уме, појачавајући нуклеарни арсенал и трудећи се да обнови утицај у иностранству. Њена контроверзна, али успешна кампања подршке Асадовом режиму у Сирији најбоља је илустрација за то.

У Европи, Русија се критикује због сајбер напада; информационих операција преко којих покушава да утиче на исходе избора; чак и политичких атентата радиолошким и хемијским оружјем - први у Лондону, други у Солсберију у јужној Енглеској.

Image copyright Getty Images

Потоњи напад у Солсберију - чију одговорност Москва упорно негира - довео је до масовног протеривања руских дипломата и обавештајних официра из НАТО земаља.

Многи говоре о новом Хладном рату. Али овај је битно другачији од оног из педесетих и шездесетих.

Моћ и утицај Русије само су бледа сенка некадашњег Совјетског Савеза.

Ово је нека врста сукоба у сенци који се одвија испод борбеног прага, у нечему што аналитичари називају „сивом зоном", где је тешко окривити некога за интрузивне акције попут сајбер напада или хаковања компјутера.

„У западном свету нема политичког консензуса и тако ми олакшавамо Путину његов посао", каже Кларк.

„Русија ће", тврди он, „представљати праву сметњу по НАТО у наредних десет или двадесет година. Али то не би требало да буду стратешки важни изазови уколико им ми то не дозволимо."

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Председник Путин је упозорио Запад да не прелази „црвену линију", што значи руске националне безбедносне интересе

Русија просто користи унутрашње слабости Запада да оствари властите циљеве, каже он.

„Уколико Западни свет и Западне демократије не буду били довољно јединствени да се ухвате у коштац с овом претњом - а у овом тренутку морам да кажем да нису - онда ће Руси заправо одиграти велику улогу у европској безбедности у будућности."

„Они ће наметати теме. Они ће ограничавате слободу избора људи. Они ће застрашивати и у одређеној мери користити не много суптилну уцену."

Суштина овог НАТО „самита" јесте у демонстрацији солидарности и одлучности, али и утирања пута за будућност. Али у данима пред састанак било је више него пуких наговештаја проблема који се крију иза слављеничке фасаде НАТО савеза.

НАТО је поносно најавио нове пројекције трошкова које показују да ће буџети за одбрану његових европских савезника само још више расти у годинама које долазе.

Он се договорио и око нове формуле за поделу трошкова централног буџета НАТО међу чланицама; буџет који покрива његово седиште у Бриселу и друге заједнички финансиране програме.

Натпис на слици Трошкови за одбрану НАТО земаља

САД ће у овом случају плаћати мање, а Немачка, која пропорционално заостаје у односу на властите ресурсе које посвећује одбрани, плаћаће више.

То је све покушај да се умири председник Трамп и да се избегне још једна његова непријатна тирада усмерена ка његовим партнерима из НАТО.

Расправа о расподели терета трошкова одавно мучи НАТО. Трамп то није измислио.

Али чини се он да заузима необично трговачки приступ савезу и често не делује као да суштински схвата како је опстанак здравог НАТО савеза једнако у интересу Вашингтона као и његових европских савезника.

Било како било, владе НАТО земаља обавезале су се да ће утрошити најмање 2 одсто властитог бруто домаћег производа на одбрану; а многе од њих још су далеко од тог репера.

Image copyright EPA
Натпис на слици Доналд Трамп: Некрунисани лидер западног савеза или делитељ?

Стратешка „мождана смрт"?

Али овај нагласак на финансирању забашурује друге проблеме. Незадовољство је све веће и оно је недавно навело француског председника Емануела Макрона да опише НАТО као стратешки „мождано мртвог".

Далеко од тога да је он зажалио због тих својих речи, прошле недеље их је чак пооштрио, инсистирајући на томе да савез мора да престане да све време говори о новцу и да више времена утроши на излажење на крај са фундаменталним стратешким проблемима.

Свега неколико дана пре овонедељног самита, избила је свађа између Француске и Турске. То најбоље илуструје како догађаји у североисточној Сирији успевају да затегну односе у оквиру НАТО.

Председник Макрон упорно је критиковао и нагли прекид Вашингтонове подршке Курдима и повезану турску офанзиву у Сирији - две стратешке одлуке које су донете без консултација са другим савезницима НАТО.

Image copyright Reuters
Натпис на слици Макрон (десно), на слици са Столтенбергом, критиковао је одсуство реакције НАТО на турску офанзиву

Турска доживљава Француску као превише пријатељски настројену према Курдима. Она жели да НАТО у целости подржи њену позицију у Сирији.

Ова епизода истиче још један фундаментални проблем савеза: нешто што многи доживљавају као удаљавање Турске од НАТО савеза и Запада.

Анкарина куповина софистицираних руских ваздушних одбрамбених система крајње је необичан корак за једног савезника НАТО.

Проблем је што величина Турске и њен географски положај ову земљу чине важним, иако за многе проблематичним, партнером НАТО, упркос томе што неки аналитичари доводе у питање да ли би она уопште требало да је у савезу.

Раскршће на путу?

Дакле, једнострани потези Турске и САД-а; свађе око новца; поновна али недефинисана руска претња - НАТО лидери и те како имају о чему да разговарају кад се буду састали у луксузном хотелу код Ватфорда, града најпознатијег по неугледној железничкој раскрсници.

И НАТО се на неки начин налази пред раскрсницом. Суочава се са многим проблемима који долазе с успехом.

Многе одлуке које је донео - проширење како би довео многе нове чланице, на пример - биле су мотивисане подједнако политиком као и стратегијом.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Турске и руске снаге заједнички патролирају у северној Сирији

Али свет се драматично променио од оснивања НАТО. Много је другачији и од света из деведесетих, кад је НАТО уживао у тријумфу након Хладног рата.

Председник Макрон можда је претерао с етикетом „мождане смрти". Али је суштински у праву.

НАТО лидери морају да се врате властитој стратегији, великим мислима о томе куда би овај савез уопште требало да се упути.

Како ће се носити са руском претњом? Мора ли да преиспита стратегију? Треба ли НАТО да заузме заједнички став према Кини која се налази у успону? Који би требало да су приоритети НАТО савеза у свету 21. века?

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи