Климатске промене: Могу ли разговори на самитима да измене свет

илустрација Image copyright Getty Images

Упозорења су нам већ позната.

Ова, 2019. могла би да буде једна од три најтоплије године и историји.

Влада Велике Британије прогласила је националну ванредну климатску ситуацију.

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш рекао је да „тачка без повратка више није тако далеко".

То се догодило уочи двонедељног УН самита у Мадриду на којем се расправља о климатским променама и постављају циљеви - 25. конференције о климатским променама.

Шта се заиста ради на овим конференцијама - и да ли оне заправо донесе некакву промену?

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Грета је говорила прошле године

Многе земље имају сопствене циљеве у вези са климатским променама.

На пример, влада Велике Британије се обавезала да ће смањити ниво емисије гасова са ефектом стаклене баште на нулу до 2050. године.

Постоје и светски циљеви за државе које учествују на самитима УН у вези са климатским променама.

Монтреалски протокол, усвојен 1987. године, био је међународни споразум са циљем да се обнови озонски омотач, који штити Земљу од ултраљубичастих зрака, али су га хемикалије које је створио човек уништиле.

До прошле године је установљено да се омотач успешно обнавља - Северна хемисфера би могла да буде у потпуности обновљена до 2030-тих, а Антарктик до 2060-тих, наводи се у извештају УН.

Самити о климатским променама - који су усредсређени на гасове са ефектом стаклене баште - почели су да се одржавају 1995. године. Али 1997. године су постављени први значајни циљеви.

Кјото протокол

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Кјото протокол је добио име по јапанском граду у ком је потписан

Кјото протокол, склопљен у Јапану 1997. године, поставио је циљ да 37 држава смањи емисију гасова са ефектом стаклене баште.

Циљеви су другачији за сваку државу, у зависности од тога колико је развијена.

Међутим, Сједињене Америчке Државе су се 2001. повукле из споразума - због незадовољства што су развијене земље имале правно обавезујуће циљеве, док мање развијене нису.

Канада се повукла 2011. године, а многе друге земље нису оствариле циљеве.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Кјото протокол је ажуриран у Дохи

Кјото протокол је допуњен 2012. у Дохи у Катру.

Али споразум се односи само на Европу и Аустралију, које заједно имају мање од 15 одсто емисија гасова стаклене баште.

Међутим, то је утрло пут Париском климатском споразуму из 2015. године - који је био још један значајан корак у разговорима о климатским променама.

Париски споразум

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Париски споразум је донесен 20156.

Париски споразум је отишао даље од било ког међународног споразума о климатским променама.

Потписало га је 195 земаља 2015. године, а на снагу је ступио новембра 2016.

И Србија је једна од потписница овог споразума.

Међу главним тачкама овог документа су:

  • Одржавање глобалне температуре „значајно испод" два степена у односу на преиндустријски период и „покушај још више ограничимо", на степен и по.
  • Ограничити количину гасова стаклене баште насталих људском активношћу на исте нивое које дрвеће, тло и океани могу природно да апсорбују, почевши између 2050. и 2100.
  • Испитивање доприноса сваке земље у смањењу емисија сваких пет година, како би се прилагодио изазову.
  • Да богате земље помажу сиромашнијим земљама пружањем „климатских финансија" за прилагођавање климатским променама и преласку на обновљиве изворе енергије.

Једна од главних разлика Париског споразума била је та што је омогућио земљама да подносе сопствене циљеве - уместо да државама каже који су им циљеви.

То је у игру вратило Сједињене Америчке Државе и Канаду.

Али од тада су САД почеле повлачење из споразума, а председник Доналд Трамп рекао је да је он нефер за привреду те земље.

Рекао је да жели да олакша рад произвођачима фосилних горива у Америци.

Али у новембру 2020. године одржавају се избори у тој земљи, а други председник би могао да заустави повлачење.

Да ли разговори доносе резултат?

Image copyright Getty Images
Натпис на слици У Мадриду се одржава самит ове године

Иако је Париски споразум генерално добро прихваћен, УН су сапштиле да он не иде довољно брзо и далеко.

Извештај програма за животну средину УН-а из 2017. године показује да споразум покрива само трећину потребног смањења емисија.

Наводи се да се свет и даље иде ка загревању већем од два степена .

Извештај препоручује постављање амбициознијих циљева 2020. године.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionКлиматске промене: „Једите мање меса да спасите планету"

Очекује се да ће се о циљевима за следећу годину раправљати на овогодишњој конференцији у Мадриду.

Самит 2020. године биће одржан у Глазгову, а земље су се обавезале да ће поднети нове и ажуриране националне акционе планове о клими.

Генерални секретар УН Антонио Гутереш ће рећи на састанку да се свет сада суочава са врхунцем климатске ванредне ситуације.

Он је пре конференције рекао:

„У кључних 12 месеци пред нама, најважније је да обезбедимо амбициозније националне обавезе - нарочито од главних емитера - да одмах почну да смањују емисије гасова са ефектом стаклене баште на нивоу којом ће бити постигнута неутралност угљеника до 2050. године."

То би се могло схватити као признање да, иако врхови о климатским променама могу бити корак ка бољој будућности, треба учинити више - а време истиче.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи