Смедерево и квалитет ваздуха: У вртлогу загађења и мањка информација

Image copyright ARMEND NIMANI
Натпис на слици Почетак грејне сезоне у Србији почетак је периода погоршаног квалитета ваздуха

С доласком зиме, Смедеревци - чији град је ових дана био један од најзагађенијих на свету - све више брину о томе какав ваздух удишу.

„Изводим га на личну одговорност и то углавном по центру града. Kада се зими, у поподневним часовима, помеша и дим од грејања, не можеш ни да прошеташ ни да рашириш веш на тераси", каже Неда Гогић, мајка једноипогодишењег дечака, за ББЦ на српском.

Смедерево већ годинама мучи загађење ваздуха, а највећи извори су градске котларнице на мазут, индивидуална ложишта, саобраћај, али и највећи послодавац у граду - железара у власништву компаније ХБИС група.

Локални активисти најављују низ акција захтевајући од градских челника да предузму мере како би квалитет ваздуха у граду и зими био на прихватљивом нивоу.

Из локалне самоуправе, јавног предузећа Грејање Смедерево и ХБИС групе, међутим, нису одговорили на питања ББЦ-ја о загађењу и мерама које предузимају.

Kаква је ситуација у Смедереву?

Kада у град на Дунаву дође зима и котларнице на мазут крену да раде пуном паром, Јелена Трајковска децу све ређе изводи напоље.

Петогодишња Анђела и двогодишњи Александар ће тако шетње Смедеревом заменити играњем у стану.

„Трудимо се да нам деца што више бораве на свежем ваздуху, али када дође зима, трудимо се да нам шетње буду што краће", каже Трајковска за ББЦ на српском.

Подаци два позната светска сајта која се баве мерењем загађености ваздуха, Air Visual и World's Air Pollution Real-time Quality index, показују да се Смедерево средином децембра нашло на листи најзагађенијих градова на свету.

Исто је било и крајем прошле и почетком ове године.

Количина суспендованих честица у ваздуху 17. децембра била је неколико десетина пута већа од дозвољене, подаци су Агенције за заштиту животне средине.

Натпис на слици Концентрација суспендованих честица у Смедереву је недавно била 22 пута виша од дозвољене

Према Годишњем извештају о стању квалитета ваздуха у Републици Србији за 2018, који је објавила Агенција за заштиту животне средине, у Смедереву је током прошле године ваздух био треће категорије, односно прекомерно загађен, услед прекорачења граничне вредности суспендованих честица ПМ10 и толерантне вредности суспендованих честица ПМ2.5.

Према истом извештају, квалитет ваздуха у Смедереву је у 2018. био лош чак 146 дана, а у Београду 132.

У граду постоји неколико мерача, али не раде сви.

Мерачи лоцирани у селима Радинац и Раља у близини Железаре постављени су 2010, али онај у Радунцу не ради не раде од 2012. године, показују подаци из Нацрта плана квалитета ваздуха за град Смедерево из 2017. године и годишњег извештаја Завода за јавно здравље Панчево о квалитету ваздуха у Смедереву за 2018. годину.

Мерач у центру града није радио од 2014. до 2017. године. Подаци са три мерне станице - Царина, Гимназија и Раља - не приказују се у систему мерне мреже Агенције за заштиту животне средине.

Градска управа није одговорила на питања ББЦ-ја о броју и исправности мерача у Смедереву.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media caption Мерење загађења ваздуха у сопственом дому

Загађивачи - котларнице и индивидуална ложишта

Према подацима Агенције за заштиту животне средине, загађењу ваздуха највише доприносе мала индивидуална ложишта (75 одсто), индустрија (30 одсто) и друмски саобраћај (6 одсто).

У Нацрту плана квалитета ваздуха за град Смедерево наводи се да су и котларнице највећи загађивачи ваздуха. У граду постоји 12 котларница на мазут.

Из буџета Града за 2019. издвојена су средства са прелазак две котларнице на ново еколошко гориво. Почетком новембра котларница дечијег вртића је са лож-уља прешла на пелет.

„Приметан је сезонски тренд концентрација чађи и PM10, где су у периодима од октобра до марта-априла повећане вредности, што указује на изворе који потичу од сагоревања разних фосилних горива, уз већ присутни утицај саобраћаја", наводи се у овом нацрту.

Саобраћај и грејање су најзначајнији извори загађења суспендованим честицама ПМ10, а значајан утицај имају и индивидуална ложишта.

Стручњаци већ годинама препоручују градским властима да донесу низ мера како би се смањило загађење узроковано грејањем.

Неке од препоручених мера су ширење даљинског система грејања, гасификација, контрола процеса сагоревања у котларницама, контрола исправности индивидуалних ложишта, оптимизација саобраћаја и пошумљавање.

Наташа Рашковић из удружења грађана Про.Ток21 верује да не постоји политичка воља за решавање проблема загађења ваздуха.

„Дакле, требало би да постоји нека јача политичка воља, тако функционише наш систем, која ће онда да се спусти на те ниже структуре и да они онда почну да чине нешто по том питању, што је иначе у опису њиховог посла."

Kолико загађује Железара?

Један од највећих загађивача је и Железара, наводи се у Нацрту плана квалитета ваздуха за град Смедерево.

„Специфична врста, количине и начин производње у оквиру зоне ствара изузетно велики еколошки притисак на све елементе окружења, те је реч о простору са највишим степеном угрожености животне средине.

„Рад железаре Смедерево условљава негативне утицаје на квалитет ваздуха, првенствено у виду емисије прашкастих материја, како на простору локације самог комплекса, тако и у њеном непосредном окружењу", наводи се у нацрту.

Села у околини Железаре, Раља, Радинац и Враново, деценијама су први на удару загађења овог индустријског гиганта.

Мештани упозоравају не само на загађење ваздуха, већ и воде и тла, које је алармантно високо, о чему сведоче и Извештаји о здравственој исправности воде за пиће у Србији Института за јавно здравље Батут.

У њему је Радинац већ две године заредом обележен као једна од црних тачака у Србији по квалитету пијаће воде, са процентом неисправности од 72,1 одсто за прошлу годину.

Осим тога, куће, возила и саобраћајни знакови у Радинцу су већ годинама прекривени тамно-црвеном прашином.

Крајем новембра прошле године, грађани Радинца и Вранова формулисали су захтеве у којима траже уградњу адекватних филтера на Железари, постављање мерних станица и измештање брда шљаке.

Мање од месец дана касније, уследио је и протест пред капијом Железаре, када су грађани са транспарентима и гас-маскама блокирали део саобраћајнице и послали поруку надлежним институцијама да су им животи угрожени.

На некима од транспарената писало је „Нашој деци треба чист ваздух" и „Ако дишете, требало би да бринете."

Све ово, као и бројни новински чланци о животу у околини Железаре, стигло је и до Заштитника грађана, који је покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Министарства заштите животне средине и Градске управе града Смедерева.

Почетком новембра утврђен је низ неправилости у раду обе институције, и то на штету права грађана на здраву животну средину.

Наиме, Министарство је прошле године поднело две пријаве за привредни преступ против Железаре јер не врши стална мерења испуштања загађујућих материја на два димњака погона Агломерација, као и због погоршања квалитета ваздуха у околини депоније шљаке.

Међутим, Министарство је, тврди омбудсман, начинило пропуст јер, осим подношења пријаве није предузело и друге мере, попут забране рада погона док се не отклоне пропусти.

Натпис на слици Са погоршањем квалитета ваздуха у Смедереву, локални активисти најављују нове акције.

Поред тога, Министарство „је пропустило да несумњиво утврди да ли је компанија ХБИС група предузела остале мере заштите животне средине предвиђене Студијом о процени утицаја затеченог стања на животну средину, а пре свега да ли се спроводи адекватан мониторинг утицаја објеката тог оператера на животну средину, односно сва предвиђена мерења," стоји у саопштењу.

Истовремено, наводи се да су градске власти Смедерева начиниле пропуст јер нису усвојиле План квалитета ваздуха, и поред тога што је документ израђен и што је добио потребну сагласност од ресорног Министарства.

Препоруке омбудсмана су да Министарство размотри друге мере, попут већ поменуте привремене забране рада стационарног извора загађивања, и утврди да ли Железара предузима остале кораке у заштити животне средине, док Град треба што пре да усвоји План квалитета ваздуха.

О загађењу ваздуха се, и поред инсистирања опозиције, никада није дискутовало ни у Скупштини града.

Kрајем прошле године, одборник Демократске странке Перица Ђорђевић је три пута подносио захтев да се дневни ред прошири тачком о аерозагађењу.

Владајућа Српска напредна странка сва три пута је одбила његов предлог.

Многи, попут Ђорђевића, сматрају да локалне власти не потежу питање загађења ваздуха са менаџментом Железаре, зато што је она највећи послодавац у Смедереву.

Ђорђевић каже за ББЦ на српском да његов предлог није прошао у Скупштини јер „СНС није дозволио да се дигне прашина углавном због Железаре и кинеских власника, нити да се свали кривица на град."

У јулу је објављена вест да ХБИС група припрема инвестицију од 120 милиона долара за изградњу новог постројења агломерације у селу Радинац.

Председник компаније Ванг Ланију је тада рекао да ће се Железара претворити у ,,зелену, интелигентну, модерну фабрику за уштеду енергије, а очување животне средине ће достићи напредни, светски ниво."

Прес служба ХБИС Групе није одговорила на питања ББЦ-ја на српском до објављивања овог текста.

Питање одговорности и политичке воље

Смедерево је све само не изолован случај када је реаговање локалних власти на аерозагађење у питању.

Мирјана Јовановић, менаџерка пројеката програмске области Енергија, клима и животна средина у Београдској отвореној школи (БОШ), објашњава за ББЦ на српском да власти у Србији препознају загађење ваздуха као проблем, али да им он није приоритетан из неколико разлога.

„Решавање тог проблема је подухват који захтева учешће великог броја актера са локалног и националног нивоа.

„Питање квалитета ваздуха је питање које се тиче и министарства које је задужено за животну средину, али исто тако и министарстава која 'дуже' енергетику, јавно здравље и социјална питања, ЕУ интеграције, финансије и привреду, индуистрију и стандарде, државну управу итд", каже Јовановић.

Натпис на слици Аутопут у Србији

Други разлог је, наводи она, што решавање проблема изискује велике инвестиције, било да се ради о индустрији или о индивидуалним домаћинствима, која доприносе загађењу коришћењем застарелих уређаја за грејање и ниско-квалитетних горива.

„Овакве инвестиције нису политички популарне и стога ваздух тешко долази на дневни ред приоритета доносиоца одлука", каже Јовановић и додаје да инвестиције подразумевају притисак на привреду да примењује стандарде, и примени најбоље доступне технологије,рецимо да уграде филтере.

Она каже и да су сами грађани одговорни за висок степен аерозагађења, поготово током зиме.

„Ако погледате извештаје Агенције за заштиту животне средине, видећете да ПМ честице које током зиме најчешће избацују квалитет ваздуха у 3. категорију, заправо највећим делом потичу од индивидуалних ложишта - котлови, смедеревци, пећи и остали уређаји које сви користимо у кућама".

„Треба имати у виду да преко 50 одсто домаћинстава има овакве уређаје и користи их за грејање. Ово је последица тога што у Србији не постоји стандард за те уређаје, они су неефикасни".

Активисти захтевају промене

Са погоршањем квалитета ваздуха у Смедереву, локални активисти најављују нове акције.

Покрет Тврђава - који је крајем прошле године протестовао испред Железаре и одржао перформанс под маскама на централном смедеревском тргу - сада планира низ нових акција под именом ПВО (Против Ваздушна Одбрана).

Активисти овог покрета су на Фејсбук страници објавили прва два предлога: водени топ и бициклистичке стазе које би олакшале саобраћај и омогућиле грађанима да на посао иду - бициклом.

Док су бициклистичке стазе чест предлог широм Србије, водени топови су нешто ново. Дизајнирани су да емитују ситне капљице воде које сакупљају прашину и остале штетне честице из ваздуха.

„Становишта смо да би овакав топ имао најбољи ефекат ако би се се сваког дана кретао око Железаре, путевима [околних села] Радинца, Вранова и Раље, због велике прашине која настаје у процесу агломерације и складиштења шљаке", написали су активисти на Фејсбуку и навели да се надају да ће топове купити руководство ХБИС групе.

Натпис на слици Из буџета Града за 2019. издвојена су средства са прелазак две котларнице на ново еколошко гориво.

Kоља Kрстић из Покрета Тврђава каже за ББЦ на српском да ће активисти представницима града и менаџменту Железаре изложити још нека решења, попут садње дрвећа и њихових идеја како решити проблем са индивидуалним ложиштима.

„Уколико не буду имали слуха, радикализоваћемо све, али мислим да ће ипак имати слуха. Видећемо у ком правцу ће ићи разговори, И шта је то што они могу да ураде", каже Kрстић.

Незадовољни грађани се у протеклих годину придружују иницијативама које за циљ имају вршење притиска на локалне власти и подизање свести о ефектима аерозагађења.

Удружење Про.Ток21 је тако покренуло кампању Црвени беџеви, која за циљ има подизање свести о загађењу ваздуха и његовим последицама.

Акција која је привукла највећу пажњу била је Дућан свежег ваздуха у јулу када су грађани добијали тегле за свежим ваздухом да их чувају за ,,црне дане," односно за зиму.

Чланови удружења и грађани који их прате на реверима ноце срвене беџеве, својеврсне аларме за узбуну.

Наташа се нада и да ће у скоријем периоду Про.Ток21 у сарадњи са Београдском отвореном школом формирати мрежу грађанског мерења загађења ваздуха, где грађани, који пристану да у дворишта или на терасе поставе мераче, праве табеле са подацима како би се покрила што већа површина града и информације објављивале на дневном нивоу.

БОШ је овај пројекат отпочео у фебруару, и до сада се 40-ак грађана активно укључило у мерење квалитета ваздуха у домаћинствима.

Мирјана Јовановић каже да је Смедерево један од потенцијалних градова за инсталацију 20 нових мерача.

Циљ је не само мерење загађења већ и активно укључивање грађана и креирање аргументованог притиска јавности на носиоце јавних овлашћења да унапреде квалитет ваздуха.

„Свакако хоћемо да покушамо да у наредном периоду повежемо све ове градове и људе који се у њима баве загађењем ваздуха, и направимо један координисани притисак јавности на доносиоце одлука како на јавном тако и на локалном нивоу, и на тај начин `погурамо` квалитет ваздуха мало више на листи приоритета", објашњава Јовановић.

Про.Ток21 планира да Смедеревцима поново поклања тегле са чистим ваздухом, а Наташа планира да упути и нове званичне дописе локалној самоуправи.

„Сада је можда баш прилика да једна тегла чистог ваздуха краси полице, с обзиром на то да грејна сезона почиње - требаће нам свеж ваздух", каже Наташа.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи