Џонсон, Клинтон, Трамп (и Никсон): Сви чланови „озлоглашеног" клуба

Former White House intern Monica Lewinsky with then-President Bill Clinton at a White House, 21 September 1998 Image copyright Getty Images
Натпис на слици Бил Клинтон и Моника Левински, 21. септембар 1998. године

Председник Доналд Трамп постао је тек трећи председник у историји против ког је Представнички дом америчког Конгреса покренуо опозив са дужности.

Један други - Ричард Никсон - дао је оставку непосредно пре него што је дошло извесног покретања опозива.

Али ниједан други није смењен са дужности.

Шта се, дакле, десило са њиховом популарношћу и са изборним статусом њихове партије?

Ендру Џонсон

Image copyright Print Collector/Getty Images
Натпис на слици Ендру Џонсон је први амерички председник који је доживео да се против њега покрене опозив

Шта је урадио?

У сенци Грађанског рата, председник Ендру Џонсон - демократа - непрестано се кошкао са Конгресом у ком су већину имали републиканци око тога како поново изградити поражени југ Америке.

„Радикални републиканци" су тражили да се донесе закон којим би биле уведене строге казне за бивше вође Конфедерације, али и заштитила права ослобођених робова. Џонсон је користио председнички вето да на сваком кораку блокира иницијативе републиканаца.

У марту, Конгрес је усвојио Закон о року службе, осмишљен да ограничи председникову моћ да отпушта чланове кабинета без одобрења Сената. Из пркоса, Џонсон је отпустио члана кабинета и политичког ривала Едвина Стентона док је Конгрес био на паузи.

Ако вам данашња дешавања делују претерано политички театрална, то је савршено у складу са традицијом покретања опозива: Стентон је реаговао на отпуштање тако што се закључао у канцеларију и одбио да је напусти.

Отпуштање Стентона била је кап која је прелила чашу - посланички клуб републиканаца у Представничком дому саставио је по хитном поступку 11 тачака опозива.

Image copyright Library of Congress
Натпис на слици Дрворез приказује саслушање Ендруа Џонсона у Сенату

После гласања по партијској линији, тачке су представљене Сенату, где је он ослобођен, али замало. Недостајао је само један глас за двотрећинску већину која је била неопходна да буде опозван.

Које су биле последице?

Према неким сведочанствима, Џонсон је заплакао кад је чуо да је ослобођен, зарекавши се да ће се посветити изглађивању репутације.

Није функционисало.

Одслужио је остатак председничког мандата, али његови последњи месеци на дужности били су обележени истим оним борбама за превласт које су довеле до покретања опозива.

А 1869. године демократе су изгубиле власт од републиканског кандидата генерала Јулисиза С. Гранта, који је дозволио да се план његове партије о Радикалној реконструкцији настави.

Које је његово наслеђе?

То што је против њега покренут опозив.

И што је 1867. године купио Аљаску за феноменалну суму од 7.2 милиона долара.

Џонсон је био и један од најсиромашнијих председника. Никад није похађао школу.

Image copyright Universal History Archive/Getty Images
Натпис на слици Постер у кампањи републиканаца 1864.

Ричард Никсон

Image copyright Don Carl STEFFEN/Gamma-Rapho via Getty Images
Натпис на слици Ричард Никсон

Шта је урадио?

Против Ричарда Никсона требало је да буде покренут опозив због провале у штаб Демократске партије у пословном комплексу Вотергејт у Вашингтону 1972. године.

Кад је истрага показала да су провалници плаћени из средстава издвојених за Никсонову предизборну кампању, скандал Вотергејт постао је много више од обичне провале, уплевши у случај главне званичнике Беле куће.

Никсон се скоро две године упињао да прикрије улогу у завери, што је на крају довело до његовог пада.

Напори републиканског председника показали су се узалудним. У августу 1974. године, кад је Судски одбор Представничког дома припремио тачке опозива, Никсон је био приморан да објави снимке из Овалне собе на којима се чује како издаје упутства особљу - тражио је да ЦИА нареди ФБИ агентима да обустави истрагу о провали у Вотергејт.

Ова данас славна трака, позната и као „пиштољ који се пуши", обележила је коначан неуспех Никсонових покушаја да заташка случај.

Двадесет седмог јула, Судски одбор Представничког дома гласао је за усвајање опозива по три тачке - опструкција правде, злоупотреба положаја и непоштовање Конгреса - и послао их Представничком дому на гласање.

Али до гласања никад није дошло.

Осмог августа 1974. године, Никсон је поднео оставку. Он до данашњег дана остаје једини амерички председник који је то учинио.

Image copyright Bettmann/Getty Images
Натпис на слици Никсон се опрашта од особља након што је саопштио да подноси оставку

„Никад ни од чега нисам одустајао", рекао је он држећи говор поводом оставке. „Напустити положај пре истека мандата противно је сваком инстинкту у мом телу. Али као председник, морам да ставим интересе Америке на прво место."

Које су биле последице?

Потпредседник Џералд Форд положио је заклетву као председник шест недеља касније и помиловао Никсона за све злочине које је починио док је био на дужности.

На изборима одржаним мање од две године касније, Форд је изгубио и морао да преда Белу кућу демократи Џимију Картеру.

Које је његово наслеђе?

Без дилеме - Вотергејт скандал. Иако никада није признао да је учинио криминално дело, прича о њему служи као упозорење на злоупотребу председничких овлашћења.

Никсон је преминуо у априлу 1994, 20 година након што је осрамоћен поднео оставку.

Говор на његовој сахрани држао је Бил Клинтон.

„Нека се време током ког смо председнику Никсону судили узимајући у обзир било шта мање од читавог његовог живота и каријере, сада заврши", рекао је он.

Бил Клинтон

Image copyright Alamy

Шта је урадио?

Свега неколико година након што је председник Бил Клинтон тражио опроштај за Никсонове мане, демократа из Арканзаса и сам се нашао у центру буре.

Годину дана откако је преузео дужност, Клинтон се нашао на мети истраге специјалног тужиоца Министарства правде.

Под вођством специјалног тужиоца Кенета Стара, размере истраге о пословању са некретнинама прошириле су се у јануару 1998. године како би обухватиле председникову аферу са бившом стажисткињом Беле куће Моником Левински.

У склопу засебне оптужбе против председника - сексуално злостављање Поле Џонс - Клинтон је упитан за однос са Левински. Под заклетвом, Клинтон је 17. јануара негирао да је имао однос са бившом помоћницом у Белој кући.

Image copyright VINCE BUCCI/AFP via Getty Images
Натпис на слици Моника Левински је пристала да учествује у истрази специјалног тужиоца против Била Клинтона

Само неколико дана касније, Клинтон је славно поновио тај деманти.

„Желим да ме саслушате", рекао је председник Клинтон у обраћању медијима у Белој кући. „Нисам имао секс са том женом, Моником Левински. Никад нисам наложио ниједној особи да лаже, ни један једини пут, никада."

А затим је Стар представио резултате истраге Конгресу - био је 9. септембар 1998. године. У извештају на 445 страна налазило се ласцивно сведочанство Монике Левински која је са независним тужиоцем постигла споразум о имунитету у замену за сарадњу на случају.

Image copyright New York Times
Натпис на слици Насловна страна Њујорк Тајмса

У извештају су били представљени и други проблеми - укупно 11 могућих основа за опозив. У децембру 1998. године, Представнички дом америчког Конгреса гласао је по партијској линији да се Клинтон опозове по два основа: кривоклетство и ометање рада Конгреса.

У фебруару, Сенат под контролом републиканаца ослободио је Клинтона оптужби.

Које су биле последице?

Током годину дана, колико је скандал Левински-Клинтон потресао земљу, председник се опирао све бројнијим захтевима за оставком.

У истом периоду, Клинтон је уживао огромну подршку јавности. Крајем јануара 1998. године, проценат оних који су га подржавали био је један од највиших у истраживањима јавног мњења. Анкета коју је за ЦНН урадила компанија Галуп, показала је да 67 одсто Американаца подржава председника.

На крају, једини политичари који су изгубили послове током кризе покретања опозива били су републиканци.

Image copyright GEORGE BRIDGES/Getty Images
Натпис на слици Бил Клинтон

Републикански план да искористе скандал како би победили на изборима на средини мандата 1998. године обио им се о главу: демократе су поправиле однос снага и у Представничком дому, и у Сенату.

Клинтон је дужност напустио у јануару 2001. године са процентом подршке јавности од 65 одсто - највећим који је доживео било који његов претходник у пола века пре тога.

Али његова партија изгубила је Белу кућу кад је Џорџ Буш млађи поразио Ала Гора током поновног бројања гласова на Флориди.

Које је његово наслеђе?

Зависи кога питате, али скандал са Моником Левински се налази у самом врху онога на шта људи прво помисле. Покретање опозива које је уследило? Не толико.

Висок проценат подршке током читавог тог процеса показује да му он није наудио као што се то десило двојици његових претходника који су морали да се суоче с тим.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи