Путин, Украјина и допинг спортиста: Пет кључних тачака „маратонске" конференције у Москви

Russia's President Vladimir Putin, 19 Dec 19 Image copyright AFP

Председник Русије Владимир Путин, рекао је да Москва планира да настави испоруке гаса преко Украјине без обзира на несугласице са Кијевом и чињеницу да паралелно гради гасоводе којима којима би заобишла ту суседну државу.

Председник Русије одржао је традиционалну годишњу конференцију за новинаре која је трајала четири и по сата, а одговорио је на 71 питање.

Украјина је кључна тачка транзита за испоруку гаса, а актуелни споразум две државе истиче крајем године.

„То је веома тешка и осетљива тема. Желимо да решимо проблем", казао је Путин на конференцији за новинаре, а преноси агенција Ројтерс.

„Потражићемо решење које је прихватљиво за све стране, укључујући Украјину. А то је невезано за изградњу два крака Северног тока и Турског тока. Украјина ће и даље бити транзит за испоруку гаса", истакао је руски председник.

1) Испорука гаса

Москва је претходно саопштила да су транзитне таксе и тарифе које је предложила Украјина превисоке, што је влада у Кијеву негирала.

Руска влада предложила је и нови краткорочни међудржавни споразум који би важио док се не изграде остали гасоводи. Украјина, међутим, инсистира на дугорочном споразуму.

Северни ток 2, који би требало да дуплира количину испорученог гаса Немачкој требало би да буде пуштен у рад следеће године.

Пуштање у рад Турског тока зависи од завршетка изградње гасне инфраструктуре у Србији, Бугарској и Мађарској.

Путин је саопштио и да је Русија спремна да Украјини испоручи гас уз попуст до 25 посто.

„Уверен сам да ћемо постићи договор. Не желимо да се ситуација погорша или да је користимо како би утицали на Украјину на било који начин".

Image copyright Valery Sharifulin/TASS

2) Ситуација на истоку Украјине

Говорећи о ситуацији на истоку Украјине, он је истакао да није реч о окупацији, већ да су тамо формирани легални органи на основу резултата избора и споразума из Минска.

„Нема страних трупа у источној Украјини. То су снаге за самоодбрану које искључиво чини домаће становништво", навео је Путин.

„Одакле тим снагама тешка артиљерија? Очигледно да има оних који се солидаришу са њима. Али то су њихове технике и начини", додао је руски председник.

Он је казао да постоје плаћеници из земаља као што су Француска и Немачка, али да не чине основу тих оружаних формација.

Путин је рекао и да је Владимир Иљич Лењин приликом формирања Совјетског савеза направио грешку када је дао територије различитим народима, укључујући Украјинце.

„Те територије су лоше подељене, па и данас осећамо последице. Стаљин је био против таквог система, али је на крају прихватио", тврди Путин.

„Територија која је историјски гледано припадала Русима, дата је Украјини како би се ојачао пролетаријат", сматра он, уз констатацију да тај проблем неће моћи да се реши употребом силе.

Први човек руске државе рекао је и да нема намеру да премешта Лењиново тело из маузолеја на Црвеном тргу у центру Москве, јер је то место веома важно за многе Русе старије генерације.

3) Случај новинара Ивана Голунова

Једна од главних тема конференције било је и хапшење новинара Ивана Голунова.

„Петоро службеника полиције је добило отказе због овог случаја, а покренуте су и истраге. Сада је то у надлежности истражног комитета, а не министарства унутрашњих послова", казао је Путин.

4) Суспензија руских спортиста због допинга

Незаобилазно је било и питање о четворогодишњој суспензији руских спортиста са највећих светских такмичења због допинга.

„Не само да та одлука није фер, већ је у супротности са међународним правом - како се неком суди опет за исти прекршај", рекао је он.

Путин је поновио да би казне требало да буду индивидуалне, јер већина спортиста не користи средства за допинг.

„Па, имамо девојчице које се баве уметничким клизањем. Да ли оне имају било какве везе са допингом", запитао са Путин и додао да није у реду терати руске спортисте да наступају под неутралном заставом ако против националног олимпијског комитета није покренута никаква истрага.

5) Измене устава

У руској, па и међународној јавности у претходном периоду било је речи и о томе ко би могао да наследи Путина 2024, као и потенцијалној промени устава.

Путин је навео да би му било „прихватљиво" да се из текста устава избаци реч „узастопни".

У уставу Русије постоји одредба којом се поставља ограничење да особа може да проведе „два узастопна мандата на функцији председника"

Путину је ово четврти председнички мандат а прошле године је поново изабран.

Најпре је био председник од 2000. до 2008, а онда је обављао функцију председника владе четири године.

У међувремену је у Русији председнички мандат продужен са четири на шест година.

На председничку функцију Путин се вратио 2012. године.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи