Холандија и дрога: Да ли смо сведоци стварања нарко државе

Scene of murder of two boys in December 2012 in Amsterdam Image copyright EPA

„Дефинитивно поседујемо обележја нарко државе", признаје Јан Струис, председник највећег холандског полицијског синдиката.

„Нисмо, наравно, Мексико. Немамо 14.400 убистава. Али ако погледате инфраструктуру, велики новац који доноси организовани криминал, паралелну економију, јесте, ми имамо нарко државу."

Његове речи одјекују у друштву потресеном убиством које је изашло далеко изван мехура криминалног подземља.

Насилно убиство Дерка Вирсума развејало је уобичајену заблуду која влада овде: да нарко картели убијају само своје људе.

Четрдесетчетворогодишњи отац двоје деце убијен је у септембру на очи супруге испред њиховог дома у Амстердаму.

„Ово треба да нас уплаши"

Вирсум је био адвокат сведока државног тужилаштва Набила Бакалија, који је постао доушник у случају против двојице најтраженијих осумњичених у Холандији.

Убиство почињено усред бела дана у мирном предграђу доживљено је као напад на грађанско друштво, демократију и владавину права.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици After the murder of Derk Wiersum, an opinion poll suggested almost six out of 10 Dutch people believed their country was a narco-state

„Ово треба да нас уплаши", упозорио је јавни тужилац Фред Вестербеке. „Морамо да наставимо да користимо крунске сведоке иначе ништа нећемо постићи."

Одједном је на видело испливао страх да ће рај за кориснике дрога да се претвори у уточиште нарко криминала који ће нарушити привреду.

„Неколико инцидената у последњих неколико година служило је као прилично јасно упозорење", објашњава Вутер Ломанс, чији бестселер, Мокро мафија, бележи успон нове генерације криминалаца у Амстердаму.

„Све је указивало на то да би насиље могло да се прелије из подземља у надземље и сада се то десило."."

Луманс наводи списак низа инцидената као доказ ескалације бруталности:

  • Двојица дечака убијени у обрачуну калашњиковима кад су се меци одбили од зидова
  • Мајка убијена пред децом
  • Одсечена глава испред кафића
  • Убиство брата крунског сведока Редуана Бакалија
  • Убиство адвоката Дерка Вирсума

Шта је „Мокро мафија"?

„То је улични сленг. Млади Мароканци зову једни друге 'Мокро'", каже Луманс, који је књигу написао заједно са Маријном Шрајвером.

„Смислили смо то име, Мокро мафија, да бисмо дочарали о чему говори књига. Сад видим да га користе у полицијским извештајима. То је прича о младићима који одрастају у деловима Амстердама у које туристи не залазе."

„То нису канали, Рајксмузеум, Ван Гог. То су сиромашни стамбени блокови. Они не добијају исте прилике у животу. То је нешто чему се тежи, они желе каријеру у подземљу."

Организовани криминал, „трулеж друштва"

Чак и пре Вирсумовог убиства, извештај који је наручио градоначелник Амстердама у августу описао је главни град као „Валхалу за трговце дрогом".

Холандија још није нарко држава, али постоји опасност да се у њу претвори, упозорио је министар правде Ферд Граперхаус.

Без строге интервенције, рекао је он, „имаћете министра који овде стоји са тамним наочарима уместо некога кога можете позвати на демократску одговорност."

„Знали смо да ће се то десити", рекао ми је Јан Струис. „Адвокати, градоначелници, полицајци - свима су нам упућиване претње из организованог криминала. Сви аларми су звонили на узбуну, али су политичари били наивни. Сада је трулеж захватила саме темеље нашег друштва."

Image copyright Dutch police
Натпис на слици Police issued pictures of the suspected killer of Reduan B, the brother of a crown witness, before and after the attack

Неколико дана касније, један други холандски адвокат, Филип Шол, погођен је метком у ногу из кола у покрету док је шетао пса близу свог дома са друге стране границе, у Немачкој.

Према једној анкети, 59 одсто људи сматра да је Холандија сада нарко држава, другим речима земља чија економија зависи од трговине илегалним дрогама.

Чини ми се иронично да у бирократској земљи која вам шаље подсетник за плаћање пореза на пса или моменталну казну за неплаћено паркирање, гангстери и даље остају на слободи или редовно избијају револверашки обрачуни у подземљу.

Хапшење најтраженијих у Холандији

Потом је ове недеље дошло до хапшења крупне рибе у Персијском заливу.

Ридуан Таги приведен је кад је покушао да уђе у Дубаи са лажним исправама и задржан према међународној потерници под сумњом за вишеструка убиства и трговину дрогом.

Полиција га описује као једног од „најопаснијих људи на свету". Овај четрдесетједногодишњак сумњичи се да је наредио низ „ликвидација", укључујући убиство Дерка Вирсума.

Image copyright Dutch police
Натпис на слици Dutch police and EU police agency Europol had earlier put out this picture of Ridouan Taghi

Холандска полиција поднела је званичан захтев за његово брзо изручење, пред велико суђење припадницима подземља у марту 2020. године.

Случај „Маренго" укључује пет убистава и низ покушаја убистава, укључујући брата доушника Набила Бакалија.

За Ридуана Тагија сматра се да живи у Дубаију са женом и шесторо деце.

Холандска полиција каже да је његово хапшење уследило после тесне међународне сарадње уместо као последица дојаве. Сто детектива је учествовало у акцији и шеф полиције Ерик Акербам изјавио је да је хапшење „од велике важност за Холандију".

„Таги и његови плаћеници представљају претњу по владавину права. Веома је важно за нас као полицију да уклонимо ту претњу", рекао је он.

Наредног дана, шест људи ухапшено је широм Холандије под сумњом за прање новца и поседовање дроге и ватреног оружја.

Иако је хапшење Ридуана Тагија представљало успех за холандске снаге реда и закона, Вутер Ломанс сумња да ће то одвратити младе људе од жеље да пођу његовим стопама.

„Ради се о приликама у друштву. Они се не разликују од банкара или новинара, и они желе да зарађују новац. Уколико нисте добар фудбалер или нисте довољно паметни да се ишчупате из тог света, ово је њихов начин. То није само проблем са дрогом, то је и друштвени проблем."

Колико је велики холандски проблем са дрогом?

Холандија је на неки начин створила савршено окружења за цветање трговине дрогом.

Са разрађеном саобраћајном мрежом, попустљивим законима и казнама за дроге, близином великог броја уносних тржишта, то је очигледно чвориште глобалног тока наркотика.

Image copyright Dutch public prosecutor
Натпис на слици Over three days this week, customs officers intercepted 1,457kg of cocaine at Rotterdam port

Славни писац Роберто Савијано, који је описао свет организованог криминала у напуљској Камори, сматра да је утицај мафије у Амстердаму још гори.

„Имате кланове из читавог света, зато што је Холандија једна од најважнијих транзитних лука. Они знају да ко год контролише Холандију, држи једну од артерија глобалног тржишта дрогом", рекао је он за лист Волкскрант.

На црном тржишту зарађују се милијарде и милијарде евра. У Холандији су 2017. године произведене синтетичке дроге у уличној вредности од 18,9 милијарди евра.

Меке дроге се 30 година увозе из Колумбије и Северне Африке.

Данас се значајан део синтетичких дрога - МДМА, ЛСД, амфетамини, ГХБ и кристал мет - производи управо у Холандији. Штавише, ова земља сматра се светским лидером у тој делатности.

Image copyright Osnabrück Police
Натпис на слици In August 2017, this consignment of thousands of ecstasy pills depicting Donald Trump's face was intercepted by police in the German city of Osnabrück

Шеф полицијског синдиката Јан Струис истиче брзину којом се ове дроге растурају широм планете.

„На дан кад је Доналд Трамп постао председник, на Схипхолу су пронађене прве препознатљиве наранџасте екстази пилуле 'трумповке'; 24 сата касније продавале су се у Аустралији."

„Има много Мексиканаца који помажу да се производи кристал мет у Холандији. Виђате погоне за производњу кокаина у Венецуели и Суринаму, виђате веома ниске цене у Амстердаму, Ливерпулу и Манчестеру. Сваки грам који купите одлази на организован криминал и финансирање ових нарко картела."

Где се Холандија уклапа на мапи дроге

Јужноамерички нарко босови започињали су посао пошиљкама за Западну Африку. Дроге су потом путовале на север преко старих кријумчарских рута из Марока, а млади Мароканци чији су се родитељи преселили у Холандију и даље су задржали породичне везе и путање миграција које су могли да искористе.

Полиција претпоставља да је Ридуан Таги тако стекао богатство. Наследио је „стечену контролу" над кријумчарском рутом и почео да растура кокаин уместо канабиса - што је произвело више новца и више насиља.

Иако коловође често оперишу на међународном плану, полиција страхује да могу да користе утицај код куће за контролу плаћених убица које постају све млађе.

„Полиција разуме, али нема начина да интервенише", слеже раменима Јан Струис, „не ради се само о смањењу буџета. Нема више ни тимова за превенцију малолетних преступа. И тако млади људи нестају са радара. И онда их одједном виђамо како помажу при ликвидацијама."

Али да ли то значи да се Холандија претворила у нарко државу?

„Немамо тела која висе с мостова", тврди Вутер Ломанс, „али имамо корупцију на доковима, насиље над адвокатима, претње новинарима. Дефинитивно постоје обележја благе верзије нарко државе."

Уколико и има тај незавидни статус, он се углавном манифестује испод радара.

Холандска економија можда не зависи од индустрије дроге или је она не дефинише, али индустрија врши све већи утицај на друштво.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи