Зимска краткодневица 2019: Када је „најкраћи дан у години“, ко га слави и зашто

A snowed, flat, landscape, with a frozen tree in the foreground. It's sunny and the sky is blue. Image copyright Getty Images
Натпис на слици Снежни пејзаж

На северну хемисферу, зима званично стиже 22. децембра у пет сати и 19 минута.

За оне који живе северно од екватора, зимски солстициј, илити краткодневица, обележава 24-часовни период са најмање сати дневног светла у години, због чега је популаран као најдужа ноћ или најкраћи - и често најмрачнији - дан.

То је и тренутак кад почиње астрономска зима - за разлику од метеоролошке зиме - и од античких времена у многим културама широм света тај датум био је окружен ритуалима, фестивалима и легендама.

Он и изазива велику количину научне расправе.

Шта је, дакле, тачно зимски солстициј? Да ли увек пада на исти дан? И за оне који воле добар провод, ко га традиционално слави и зашто?

Кад је зимска краткодневица?

Image copyright Getty Images

За становнике северне хемисфере, до зимске краткодневице долази када је Северни пол окренут од Сунца, због чега на северној хемисфери наступа зима.

На северу, то је тренутак у ком је Сунце најниже на небу, ближе хоризонту него током било ког другог периода у години - и отуд даје најмање сати сунчевог светла у једном дану.

Дакле, уколико је суштина у окретању Земље око Сунца, помислили бисте да се то дешава сваке године тачно као сат, зар не?

Е, па - не баш. Дешава се сваке године, али тачан датум зимске краткодневице варира у односу на начин на који меримо време на Земљи.

Постоји извесна неусаглашеност око брзине кружења Земље око Сунца - оно је око четврт дана дуже од 365 дана колико ми обично бројимо, али зимска краткодневица углавном пада на 21. или 22. децембар.

И, наравно, све је то ионако релативно - на јужној полулопти важиће све супротно: сунце ће се попети до своје највише тачке и обележити почетак астрономског лета на тој половини планете.

Колико је кратак најкраћи дан?

Image copyright Getty Images

Поново, зависи од тога где се тачно налазите.

Кад бисте мерили према Гриничкој опсерваторији из Лондона, видели бисте да најкраћи дан траје 7 сати, 49 минута и 43 секунде - што је више него упола мање од дневног светла које добијамо током летње дугодневнице!

А дан постаје још краћи како се приближавате Северном полу: на Исланду дан између изласка и заласка сунца траје свега 2 сата и 14 минута.

Али за оне који живе близу Екватора, разлика ће бити скоро неприметна.

Иако је ово тачка са најмање дневног светла (на северној полулопти), то није најранији излазак сунца, нити најкаснији залазак.

Јутра настављају да се замрачују више од недељу дана после тога, док је најранији залазак био пре већ недељу дана.

Шта „солстициј" значи и шта је он?

Image copyright Getty Images

Израз „солстициј" потиче од латинског solstitium, што значи „мировање сунца" (sol значи „сунце" а sistere „зауставити се или постати стационарно").

То је зато што у једном тренутку сунце делује као да „мирује" на хоризонту, на месту на којем се чини да излази и залази.

Помислите само како је Земља искошена на оси: лук кроз који Сунце током дана пролази током године ће се спуштати и дизати док је Земљин пол окренут ка Сунцу или од њега.

Зимски солстициј дешава се на минималној тачки за северну хемисферу, кад је Сунце најниже на небу.

У том тренутку, Земљин Северни пол окренут је од Сунца (због чега је толико хладније на северној хемисфери, отуд зима).

Али за људе који живе на јужној полулопти, Јужни пол је окренут ка Сунцу, због чега је топлије -што сви знамо као лето.

Како се слави зимски солстициј?

Image copyright Getty Images

Зимски солстициј слави се од давнина у многим културама широм света.

Традиционално, било је то време кад се коље стока, да би се уштедело на њеном храњењу током зиме и да би се опскрбила заједница током тешких месеци, а вино и пиво ферментисали..

Фестивал Донгжи (Азија)

Image copyright Getty Images

За народе Источне Азије, поготово за Кинезе, Корејце и Јапанце, фестивал Донгжи једно од најважнијих времена у години.

Донгжи значи „екстремна зима" и време је кад се слави повратак дужих дана и, на крају, повећање позитивне енергије.

Порекло фестивала корене вуче од јина и јанга - филозофије равнотеже и хармоније у космосу.

То је време за радовање и окупљање, кад породице спремају посебна јела.

У Јужној Кини често се кува и једе тангјуан: лоптице (понекад јарко обојеног) пиринча скуваног у слатком сирупу или издашној чорби.

La Danza de los Voladores (Мезоамерика)

Image copyright Getty Images

Danza de los Voladores, илити Плес летача, древна је церемонија која се изводи у Мезоамерици - историјској и културолошкој области која се простирала од јужних граница Северне Америке до северних регија Костарике.

Сматра се да потиче од народа Нахуа, Хуастека и Отомија из централног Мексика, а изводи се и дан-данас.

Ритуал познат и као летећа шипка, илити Пало Воладор, има дубоко духовно значење и током њега се пет воладора илити „људи-птица" пење уз шипку високу 30 метара.

Четворица од њих бацају се у бездан, везани конопцима, и изгледају као да плешу кроз ваздух док се спуштају на земљу, а пети члан остаје на врху шипке, удара у мали бубањ и свира флауту.

Мит каже да је ово био најбољи начин да се задовоље богови, оконча тешка суша, донесе плодност жетви и обезбеди обиље њихове основне намирнице: кукуруза.

Јалда (Иран)

Image copyright Getty Images

Шан-е-Јалда (што значи „Ноћ Јалде") илити Шаб-е-Челех („ноћ четрдесетице") ирански је фестивал за „најдужу и најмрачнију ноћ у години".

Ово је време када се окупљају пријатељи и породица и славе уз обиље хране и пића, и до ситних сати рецитују поезију.

Омиљена храна су воће и орашасти плодови, док почасно место за столом заузимају нар и лубеница због црвене боје: симбола зоре и сјаја живота.

Чатармас (Пакистан)

Image copyright Getty Images

Народ Калаш паганска је мањина која живи у долинама планине Хинду Куш у Пакистану, близу границе с Авганистаном.

Сваког децембра они одржавају фестивал Чатармас - познат и као Чаомос - како би обележили зимски солстициј.

То је време за размишљање о регенерацији, плодности и сједињавању - уз ломаче, трпезе од сувог воћа и много плеса.

У овом културолошком ритуалу одрастања учествују и младићи и девојке.

Сашурналија (Стари Рим)

Image copyright Getty Images

У Старом Риму, фестивал Сатурналије почињао је 17. децембра и трајао седам дана.

Као што само име каже, требало је да ода почаст Сатурну, оцу богова који је подарио име и шестој планети нашег сунчевог система.

Људи би полагали жртве у храмовима, уживали у јавном банкету и давали поклоне једни другима.

Атмосфера је била веома опуштена, више попут некаквог карневала, а традиционалне римске норме су се на неко време заборављале: школе и друге институције нису радиле, закон и ред су схватани слободније, дозвољавано је коцкање.

Чак су и робови добијали слободно време да славе.

Божић

Image copyright Getty Images

Он можда представља врхунац хришћанског славља, али Божић је невероватан амалгам свих врста паганских и римских светковина - а Сатурналија је једна од његових најранијих претеча.

Према старом јулијанским календару - календару коришћеном у римска времена - зимски солстициј заправо је падао на 25. децембар.

Али датуми су се померили кад је крајем 1500-тих уведен нови, грегоријански календар - било је тешко савршено уклопити оба алманаха и дошло је до неколико дана неусклађености, што је довело до тога да се солстициј помери унапред, на 21. децембар.

Ипак, Божић - који је вековима упијао традиције и светковине оних са којима се сусретао - одлучио је да се држи оригиналног датума и наставио да слави Исусово рођење 25. децембра.

Јуле (Предхришћанска северна Европа)

Image copyright Getty Images

Гозба Јулеа био је пагански фестивал који се славио на териториј данашње Скандинавије у време децембарског солстиција.

У ова пред-хришћанска времена, палиле би се ватре које су симболисале врелину и светло повратничког сунца упркос мраку напољу.

Бадњак је доношен и спаљиван на огњишту у част нордијског бога Тора, у нади да ће отерати зле духове и донети срећу у наредној години.

Постоји обиље данашњих божићних традиција - као што је бадњак, сунчев вепар, божићне песмице - који потичу од паганског Јулеа.

Друиди и други пагански ритуали (Британска острва и Западна Европа)

Image copyright Getty Images

За пагане и друиде, ово је био најважнији догађај у години - још значајнији од летњег солстиција - зато што је обележавао повратак Сунца.

За људе чији је опстанак зависио од земљорадње и одгајања домаћих животиња, могућност дужих и топлијих дана био је од великог значаја.

Данас, гомиле друида и других поклоника и даље се масовно окупљају на праисторијском споменику Стоунхенџу у Великој Британији (изграђеном негде између 3000. и 2000. године п.н.е.) како би прославили први излазак сунца после зимског солстиција.

Али магија се дешава у време заласка: будући да је камење постављено савршено у складу са путањом сунца, можете видети последње зрачке зимског солстиција како нестају иза хоризонта кроз сам центар каменог круга.

У другим паганским друштвима, храстово дрво обожава се као свето, а плод имеле који је растао на њему био је симбол живота у мрачне зимске месеце - друидски свештеници би га сакупљали и благосиљали.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи