Јапан, ред и хигијена: Немају канте за смеће, ни ђубретаре - како је све тако чисто

A woman stands in traditional clothing outside a Japanese temple Image copyright Getty Images

Ученици седе са ђачким торбама на клупама, жељно ишчекујући да пођу кући после још једног дугог дана проведеног у школи.

Они стрпљиво слушају док им њихов наставник преноси неколико објава о сутрашњем распореду часова.

Потом, као и сваког дана, долазе наставникове последње речи: „У реду, народе, данашњи распоред чишћења изгледа овако. Први и други ред чисте учионицу. Трећи и четврти ред, ходник и степениште. Пети ред чисти тоалете."

Чује се неколико повика негодовања из петог реда, али деца послушно устају, прихватају се џогера, крпа и кофа из оставе на дну учионице и послушно одлазе до тоалета.

Сличне сцене одигравају се у школама широм земље.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Чишћење школе је део образовног програма у Јапану

Већина посетилаца који су први пут у Јапану запањени су колико је то чиста земља.

А онда примећују како нигде нема канти за смеће. Нити уличних чистача. И тако им преостаје само да се запитају: како Јапан остаје толико чист?

Лаки одговор је да га таквим одржавају сами његови становници.

„Током дванаест година школског живота, од основне до средње, време за чишћење је најнормалнији део свакодневних ђачких обавеза", каже Маико Аване, владина званичница префектуре Хирошима.

„Чак и код куће, родитељи нас уче да је лоше по нас уколико не одржавамо ствари и наш простор чистим."

Укључивање овог елемента друштвене одговорности у школски програм помаже деци да развију свест о властитом окружењу и да буду поносни на њега.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Ко би желео да прља просторије које мора сам да их чисти

„Понекад нисам желела да чистим школу", присећа се Чика Хајаши, слободна преводитељка.

„Али сам прихватила зато што је то био саставни део наше рутине."

„Мислим да је обавеза чишћења школе веома добра ствар зато што учимо да је важно да преузмемо одговорност за чишћење ствари и места које користимо."

По доласку у школу, ђаци остављају ципеле у ормариће и обувају патике.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици На уласку се обувају чисте папуче

Код куће, људи такође остављају уличну обућу на улазу.

Чак ће и мајстори који вам дођу у кућу изути ципеле и тапкати около у чарапама.

И како школска деца расту, њихово схватање онога што чини њихов простор проширује се ван учионице на њихов комшилук, град и земљу.

Неки примери екстремне јапанско чистоће постали су вирални, попут седмоминутног ритуала чишћења воза Шинкансен који је постао туристичка атракција по себи.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Иако је њихов тим изгубио од Белгије на Мундијалу 2018, навијачи из Јапана су почистили стадион након утакмице

Чак су и јапански фудбалски навијачи савесни по питању чистоће.

На Светским фудбалским првенствима у Бразилу (2014) и Русији (2018), навијачи националног тима одушевили су свет кад су остали после утакмице да покупе смеће са стадиона.

Играчи су такође оставили свлачионице у беспрекорног стању.

Трава је зеленија... и чистија

„Какав пример за све тимове!", твитовала је генерална координаторка ФИФА Присила Џенсенс.

„Ми Јапанци смо веома осетљиви на своју репутацију у туђим очима", каже Маико Аване. „Не желимо да други мисле да смо лоши људи који немају довољно образовања или васпитања да почисте за собом."

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Чак и после Фуџи Рок фестивал, посетиоци почисте

Сличне ствари се дешавају и на јапанским музичким фестивалима.

На Фуџи Рок фестивалу, највећем и најстаријем музичком фестивалу у Јапану, посетиоци носе са собом властито смеће док не пронађу место где ће га одложити.

Пушачи се саветују да понесу портабл пепељару и да се „суздрже од пушења тамо где би дим могао да смета другима", према упутствима на интернет страници фестивала.

Колико је то само другачије од фестивала Вудсток из 1969. године, на ком су извођачи наступали у бескрајном мору смећа.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Након Вудстока...

Примери друштвене одговорности постоје у изобиљу и у свакодневном животу.

Око осам ујутро, на пример, канцеларијски радници и особље продавница чисте улице свуда око радног места.

Важна је и невидљива прљавштина

Деца се добровољно пријављују за месечно чишћење заједнице, сакупљање смећа с улица близу њихове школе.

Квартови такође организују редовна чишћења улица. Није да има шта много да се почисти, зато што су људи већ понели властито смеће кућама.

Image copyright Getty Images

Невидљива прљавштина - бацили и бактерије - још су један разлог за бригу.

Кад се људи прехладе или добију грип, они носе хируршке маске како би избегли да заразе друге.

Овај прости чин бриге за друге смањује ширење вируса и стога доноси велику уштеду кад су у питању изгубљени радни дани и медицински трошкови.

Векови уредности

Како су, дакле, Јапанци постали толико самосвесни кад је у питању уредност?

То свакако није нешто ново, као што је открио Вилијам Адамс кад се укотвио у Јапану 1600. године, поставши тако први Енглез који је крочио на тло ове земље.

Image copyright Getty Images

У Адамсовој биографији, Самурај Вилијам, писац Џајлс Милтон бележи да је „племство било савесно чисто" и уживало у „беспрекорно одржаваним одводима и заходима", као и у саунама од миришљавог дрвета у време кад су улице Енглеске биле „поплављене изметом".

Јапанци су „били запањени" европским запостављањем личне хигијене.

Опасности по здравље

Ова преокупација делом је проистекла из практичних разлога.

У врелом, влажном окружењу као што је Јапан, храна се брзо квари, бактерије цветају, а свет инсеката је обилат.

И тако добра хигијена значи добро здравље.

Image copyright Getty Images

Али то иде дубље од тога.

Чистоћа чини централни део будизма, религије која је стигла из Кине и Кореје између 6. и 8. века.

Штавише, у зен верзији будизма, која је у Јапан стигла из Кине у 12. и 13. веку, дневне обавезе као што су спремање и кување сматрају се духовним вежбама, које се не разликују од медитације.

„У зену, све активности свакодневног живота, укључујући једење и спремање оброка и чишћење простора, морају се сматрати приликом да се практикује будизам", каже Ерико Кувагаки из храма Шиншођи у Фукујами.

„Испирање прљавштине, и физички и духовно, игра важну улогу у свакодневном животу."

Image copyright Getty Images

Зашто онда све будистичке земље нису толико опсесивно чисте као Јапан?

Е, па дуго пре него што је стигао будизам, Јапан је већ имао своју домаћу религију - шинто (што значи „Пут богова").

Чистоћа се налази у средишту филозофије шинта.

Ритуали прочишћавања

Нагласак будизма на чистоћи само је појачао оно што је Јапан већ одавно примењивао.

Кључни концепт у шинту је кегаре (нечистоћа или прљавштина), супротност чистоти.

Примери за кегаре варирају од смрти и болести до буквално било чега непријатног.

Чести ритуали прочишћавања неопходни су да би се кегаре држао на удаљености.

„Ако појединца задеси кегаре, то може да погоди и друштво у целини", објашњава Нориаки Икеда помоћни свештеник шинта у храму Канда у Хирошими.

Image copyright Getty Images

„И зато је од кључне важности одржавати чистоћу. То вас прочишћава и помаже вам да избегнете наношење несреће друштву. Због тога је Јапан веома чиста земља."

Ова брига разумљива је у случају, на пример, заразних болести.

Али она функционише и на прозаичнијим нивоима, као што је сакупљање смећа за собом.

Image copyright Getty Images

Примера ритуалног прочишћења има много у свакодневном животу.

Пре уласка у шинто храм, верници испирају руке и уста у каменом умиваонику на улазу.

Многи Јапанци одвозе нова кола у храм да их прочисти свештеник, који користи штапић налик пајалици по имену онуса којим маше око кола.

Он потом отвара врата, хаубу и гепек да прочисти и унутрашњост аута. Свештеник такође прочишћава људе машући онусом с једне на другу страну изнад њих.

Он ће га употребити чак и да прочисти земљу на којој треба да започну нови грађевински радови.

Image copyright Getty Images

Ако живите у Јапану, ускоро ћете затећи себе како почињете да се прилагођавате том чистом начину живота.

Лекције

Престајете да дувате нос у јавности, користите течне сапуне за муштерије у продавницама и канцеларијама, и просто научите да сортирате смеће из домаћинства у десет различитих категорија како бисте поспешили рециклажу.

И, попут Вила Адамса и његове намучене посаде из 1600. године, примећујете како вам се полако поправља квалитет живота.

А онда, када се вратите у властиту домовину, шокирани сте варварима који вам кишу и кашљу право у лице. Или вам упадају у кућу и гацају по њој у прљавим ципелама. Незамисливо у Јапану.

Али нада још није изгубљена. На крају крајева, требало је времена и Покемонима, сушију и телефонима са фото-апаратима да освоје свет.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи