Црква, Јермени и раскол: „Украли су нам оно најсветије, а то је вера"

Сукоб који годинама тиња унутар једне од најстаријих хришћанских цркава прети да прерасте у велику кризу, a ББЦ на руском сазнао је да се оптужбе секуларних заједница на рачун архиепископа подударају са кретањима опозиције унутар Јерменске апостолске цркве (ЈАЦ).

Незадовољни лидери секуларних заједница из Русије већ неколико месеци разговарају са побуњеним свештенством.

У Сибиру, Поволожју и на Уралу лидери јерменских заједница криве Руску епархију ЈАЦ за отимање, похлепу, ауторитарни начин управљања и покушаје да завади дијаспору. Из цркве кажу да иза тих оптужби стоји неукост и сујета.

У исто време део свештенства ЈАЦ отворено говори да поступци рођеног брата, Руског архиепископа Езраса католикоса и патријарха свих Јермена, Гарегина Другог могу довести до нарушавања црквених канона и појаве јереси.

Уколико се те две опозиционе струје уједине, може да дође до стварања паралелних парохија и до раскола унутар цркве.

Ипак, у цркви овај конфликт или не примећују или га игноришу. На сва ББЦ питања, прес служба владике Езраса одговорила је у три реченице које се своде на то да "у парохијском животу Руске и Новонахичеванске епархије ЈАЦ нема никаквих проблема".

„Да ли је ово црква или пијаца"

„Ово је моја Лијаночка. Замислите да пет година нисмо могли да је крстимо? Седамнаест пута смо звали епархију и молили да нам пошаљу свештеника. Нико није дошао", прича Арсен Мосојан, показијући фотографију своје ћеркице на телефону.

Очајнички чекајући да дође свештеник ЈАЦ из Москве, ижевски Јермени су позвали монаха из Јерменије. И тако су се нашли у центру сукоба који се годинама спремао унутар Јерменске цркве али је тек сада испливао на површину.

Арсен Мосојан већ 26 година живи у Ижевску. Војску је одслужио у псковској дивизији, вратио се у Удмуртију и започео грађевински посао.

Када је јерменска заједница решила да изгради храм у Ижевску, помагао је у свему што је могао. Након посла одлазио је са пријатељима до цркве у изградњи, постављао темељ, подизао зидове и сам изливао бетон.

Храм је подизан новцем јерменске заједнице Удмуртије, њеног председника Мнацакана Аракељана и бизнисмена из Башкирије. Мосојан сматра да руска епархија ЈАЦ није учествовала у изградњи.

Црква је завршена 2012. године када се заједница обратила архиепископу Езрасу у Москви са молбом да се освешта црква и пошаље свештеник.

Од архиепископа је стигао одговор са захтевом да се на епархију пренесе право власништва над црквом и припадајућом земљом, и да се усвоји повеља на основу које се сва власт преноси на московског архиепископа.

Заједница је испунила те захтеве али је храм остао неосвештан.

Како је за ББЦ рекао председник дијаспоре Аракељана, епархија је изнела два додатна захтева: од заједнице су тражили да обезбеди плату свештенику кога су послали из Москве (поврх свих прихода које би добијао од обављених обреда) и да се уплати у „стабилизациони фонд" епархије 1,2 милиона рубаља.

ББЦ није добио из епархије одговор на питање у вези са овим условима.

„Све то је звучало као некакво изнуђивање", уздахнуо је Мосојан. У епархији се сви разговори воде само о новцу. Као да ово није црква, већ бизнис или пијаца."

Представници дијаспоре тражили су да се смањи цена и сачува право на гласање у вези са питањима о управљању храмом, који је дијаспора изградила својим новцем на земљи коју су донирале локалне власти. Међутим, до дијалога није дошло.

Свештеник кога је Москва поставила правно је постао глава парохије али у Ижевск се није преселио.

Резултат тога је да дијаспора већ седам година на територији цркве прославља националне празнике и одржава активности за децу, а храм и камена парохијска кућа су пусти.

Како је руска служба ББЦ сазнала, ситуација у Ижевску није усамљени случај. Слични конфликти на различитим нивоима сада се срећу на Алтају, у Кемеровској, Кировској, Новосибирској и Свердловској области.

А раније конфликт се десио и у парохији у Риги која спада под ову епархију. О многим оптужбама секуларних заједница из дијаспоре говоре и групе активиста у Москви.

ББЦ је послао захтев за интервју са владиком Езрасом, међутим захтев је одбијен.

У интервјуу за ББЦ један од свештеника епархије оспорио је неке оптужбе које је чуо од стране секуларних заједница, међутим, убрзо је назвао и замолио да га ни у ком случају не цитирају, рекавши да нема благослов за интервју.

Као одговор на званични захтев у коме су детаљно представљене јавно изнете оптужбе, секретар за штампу епархије послао је писмо следећег садржаја (наводи се у целини):

„Као одговор на ваше питање изјављујем да у парохијском животу Руске и Новонахичеванске епархије ЈАЦ нема никаквих проблема. Ако неки појединци зарад својих материјалних циљева, злоупотребљавају парохијску структуру то није проблем парохије.

Према томе, питања која сте поставили нису ни у каквој вези са духовно-националним пословима који се обављају између епархије и црквених парохија".

„Неће бити јерменских попова, биће само руских"

За јерменску дијаспору у целом свету црква није само место за молитву, она је више од тога.

Након што су у средњем веку изгубили своју државност јерменске заједнице су се окупљале око цркава. Тамо су се решавала питања из друштвеног живота, неговала се традиција и склапале пословне везе.

Након распада СССР јерменске заједнице по руским регионима такође су почеле активно да граде цркве, како би сачувале традицију и преносиле наредним покољењима језик и националну културу.

Многи од тих храмова сада стоје празни. И скоро свуда сведоче о системском проблему односа са црквеним властима.

И јерменска црква у Новокузњецку, Кемеревска област, остала је без свештеника. Локална дијаспора је подигла храм и обезбедила плату свештенику који је био послат из Москве. Свештеник је отишао, жалећи се на сурову климу а из епархије нису послали новог.

На питање ББЦ о затварању храмова, из епархије није стигао одговор.

У Новосибирску конфликт је стигао и до суда. Као и на осталим местима, заједница је саградила храм сопственим новцем и земљиште преписала локалном огранку ЈАЦ, прихватајући парохијску повељу послату из Москве.

Затим је дошло до конфликта између парохијског савета и свештеником који је послат из Москве. Након што су покровитељи обавили неколико разговора повишеним тоном са свештеником, искључили су грејање и струју и отишли из храма.

На основу решења епархије, парохијски савет је распуштен а старешине замењене лојалним људима из Москве.

„Украли су нам оно најсветије, а то је вера", говори Артур Хачатрјан, председник заједнице Јермена из Новосибирске области, додајући да је овај поступак схватио као насилно преузимање.

Његов брат Едик, бивши члан парохијског савета поднео је тужбу против епархије са жељом да оспори распуштање савета.

Међутим, поступке епископа суд сматра законским.

Исто тако у Кировској области парохијски савет, чија су права била ограничена повељом из Москве, изгубио је контролу над храмом који је саградио сопственим новцем.

У интервјуу за ББЦ главни покровитељ храма Фурман Абрамјан рекао је да је разговарао са архиепископом и да његов поступак сматра недостојним.

Независно једни од других, представници јерменске дијспоре у републици Алтај и Кемеровској области решили су да се не обрате свештенству из ЈАЦ за освештавање хачкара, великих крстова исклесаних у камену, које према традицији Јермени стављају на значајним местима у градовима.

Решење да се позову руски свештеници тобоже је било донето након што је Јерменска црква рекла да ће освештати крстове уколико се земља на којој се налазе препише епархијји, рекао је преседник заједнице.

„То нису пастири Јерменског народа, то је мафија", каже Георгиј Антонов, председник канцеларије Савеза руских Јермена за Кемеровску област.

Након овога они су решили да „на догађајима не буду јерменски попови, само руски", и обратили су се за помоћ свештеницима из РПЦ.

Руски свештеници су такође освештали хачкаре у Татарстану и у Волгроградској области.

У епархији нису одговорили на питање ББЦ о преласку дела дијаспоре под скуте РПЦ.

Не само регион

Многобројни конфликти у руским градовима могли би да се посматрају кроз призму супротстављања централне власти регионима. Међутим, јединство у јерменској заједници не постоји ни у Москви.

„Јерменску цркву „запосели" су људи који се баве свеопштим присвајањем туђе имовине", рекао је у интервјуу за ББЦ Рубен Григорјан, један од покровитеља изградње комплекса храма ЈАЦ у Москви и власник подизвођачке фирме.

За улогу у изградњи храма пројектант је био награђен највишим одликовањем ЈАЦ, орденом светог Георгија Просветитеља, међутим након конфликта са архиепископом Езрасом не иде у цркву и подржава захтеве за смену руководства ЈАЦ.

У 2015.години Григорјан је спонзорисао изградњу „Јерменског музеја и културе нација у Москви" на територији храма инспирисан Јеврејским музејем и центром за толерантност који се налази у близини.

Убрзо након отварања архиепископ Езрас је решио да направи сопствени музеј и покровитељу и његовом музеју одузео место. Из епархије су рекли да је Григорјан организовао догађаје без благослова свештенства и почео да наплаћује улаз у музеј. Покровитељ негира те чињенице.

„Јерменска омладина из руске престонице гаји апсолутно негативан однос према епископима ЈАЦ", сматра Давид Тонојан суоснивач Уједињења руских Јермена и управник музеја који је подигао Григорјан. Према његовим речима „свештенство нема никакав контакт са јерменском омладином".

Као кључни моменат неразумевања и пример сложених односа Тонојан наводи инцидент код јерменског храма Преображења Господњег у Москви, у априлу 2018.године.

Тада се неколико стотина московских Јермена скупило код храма на спонтани митинги у знак подршке политичким протестима у Јеревану. Убрзо су у храм стигли појачани полицијски одреди и неколико десетина људи је приведено.

Сам Тонојан приведен је тог дана током разговора са свештеницима. До дан данас је убеђен да је специјалну полицију позвао епископ Езрас.

На објаве о инциденту у јерменским медијима прес служба епархије изјавила је да је то неправда и да су полицију могли да назову станари околних зграда.

Болесна централизација

Оптужбе и критике заједница у коначном закључку своде се на две фигуре из руководства Јерменске цркве. На поглавару Руске и Новохичеванске епархије ЈАЦ, архиепископу Езрасу (Нерсисјану) и његовом старијем брату, католикосу и патријарху свих Јермена Гарегину II, који је Езраса поставио на ову дужност.

Гарегину II је на челу ЈАЦ од 1999.године. За последњих 20 година мирјани, свештеници и чак два јерменска патријарха, јерусалимски и константинопољски критиковали су га за неумерену приврженост материјалној страни црквеног живота и тоталитарни начин управљања.

Од како је Гарегин II на челу цркве, тежња да се централизује управљање црквом постала је главни проблем између ЈАЦ и дијаспоре, говори у интервјуу за ББЦ професор из Института за исток Универзитета у Оксфорду Грач Чилингирјан.

„Главни инструмент централизације постало је увођење унифицираних повеља за Јерменску цркву у целом свету", говори Чилингирјан.

„Ове повеље, према социологу, изазвале су неслагање у заједницама, такође су изазвале низ сукоба који су прекинули каријере многих поштованих свештеника и „створили неповерење према црквеној хијерархији".

Неки јерменски медији су писали да је Гарегин II избацио из реда свештенства више свештеника и монаха него сви његови предходници заједно, за претходних 300 година.

По мишљењу Чилингарјана, иако нико не зна тачан број свештеника избачених из свештеничког реда, он је засигурно необично висок према историјским стандардима.

Овдашњи конфликти унутар руске дијаспоре јединствени су по својим размерама а покушаји католикоса да успостави контролу над парохијама у иностранству већ су доводили до великих скандала.

У 2011.години заједнице у Ници и Женеви отказале су послушност епископима ЈАЦ. Они су одбили да прихвате повеље и свештенике наметнуте из Јерменије.

Светска политика и црквена опозиција

У 2018.години, убрзо након избора новог премијера Николе Пашинјана, опозиција која се отворено супротставља католикосу појавила се и у Јерменији.

Током масовних протеста 2018. године, када су десетине хиљада људи широм земље тражили мирну смену власти, група свештеника и верника одлучила је да је дошло време и за реформе унутар цркве.

Након што су се ујединили у покрет „Нова Јерменија - нови патријарх", захтевали су оставке католикоса, бројних епископа и избор новог главешине.

Духовни вођа покрета постао је харизматични монах традиционалиста, отац Корјун (Аракељан), старешина једне од најстаријих катедри (прим.прев. Катедра је место узвишеног постојања) јерменског хришћанства, манастира Свете Гајане у Првопрестолном Ечмиадзину.

Отац Корјун, који је проучавао монашки живот цркава сличних ЈАЦ, древноисточних цркава Сирије и Египта, ужива ауторитет чувара традиције и заштитника првог мушког манастира и братства у постсовјетској Јерменији.

„Наш католикос нема ту веру коју према Богу осећа сваки обичан верник, говорио је отац Корјун новинарима у јуну 2018. године. Дошао је тренутак да се наша црква ослободи, очисти и да се појави беспорочни патријарх који чита молитву и воли своју паству".

Након овога католикос је оца Корјуна рашчинио „за понашање које не доликује свештенику и антиканонске радње" и искључио га из управљања манастиром.

Одлуку је јавно подржало неколико епископа, а епископ Ширакски Микаел (Аџапајан) написао је на својој Фејсбук страници о "моралној смрти" монаха.

У разговору са дописником ББЦ отац Корјун је одбацио сличне оптужбе. Према његовим речима прави поглавар цркве није онај који је „запао у јерес, Герегин II, већ Исус Христ".

Монах је сигуран да чим буде изабран нови католикос, он ће рехабилитовати све свештенике које је његов претходник избацио из свештеничке службе.

Реформатор

То што је рашчињен, монаха није зауставило. Иако формално нема права да облачи монашку мантију, у априлу на челу мање групе истомишљеника отац Корјун је допутовао у Ижевск на позив председника локалне заједнице.

Тамо је служио литургију и обавио крштења неколико десетина људи.

„Отац Корјун нас је задивио", прича Арсен Молојан који је пет година чекао да званична црква пошаље свештеника у њихов град. „Дошао је. Крстио је децу бесплатно. Држао опела, освештао, молио се. Био је скроман и мало је јео. Изванредан човек."

Молојан каже да након упознавања са оцем Корјуном не жели више да контактира са „бездуховним поповима Езраса из Москве".

У интервјуу за ББЦ, отац Корјун је први пут рекао да ће учествовати у припреми свештеника за руске парохије, који су прекинули односе са епископима ЈАЦ.

Њега подржава и архиепископ Тиран (Кјуреган) који живи у Русији. Тиран је рашчињен уредбом католикоса након дугог конфликта са владиком Езрасом, који је потресао јерменску заједницу почетком 2000-их.

Архиепископ Тиран био је предходник Езраса на Руској катедри. Судећи по свему он би могао да предводи ту нову структуру која обједињује парохије које нису под контролом католикоса и његовог брата.

Рукоположење нових свештеника без благослова поглавара цркве означава формирање алтернативне структуре.

Отац Корјун каже да не сматра да стварање независних парохија представља раскол. Уколико је католикос запао у јерес и нарушио црквене каноне свештенство одриче послушност њему, тврди он.

„За мене Гарегин не представља цркву, већ наши свети оци, говори отац Корјун. Боље је да одем у пакао са светим оцима, него ли у рај са њим". И додаје осмехујући се: "То је шала".

***

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk