Загађење ваздуха у Србији: Како да се заштитите

бициклиста с маском Image copyright Getty Images
Натпис на слици Загађење ваздух је присутно у свим градовима Србије

Да ли да носимо маске и проветравамо просторије - ово су само нека од питања које грађани Србије постављају на друштвеним мрежама откако подаци показују висок ниво загађења ваздуха у земљи.

Из Института за јавно здравље Др Милан Јовановић Батут кажу да су нарочито осетљива мала деца, старије особе и хронично оболели од респираторних и кардиоваскуларних обољења.

Стручњаци института за ББЦ на српском објашњавају шта грађани могу да ураде да се заштите од аерозагађења.

Да ли носити маске?

Ваздух у Београду, Панчеву, Нишу, Ужицу, Ваљеву и Зајечару је веома загађен, показују подаци Агенције за заштиту животне средине, а Србија је у групи земаља које имају најзагађенији ваздух на свету, пренела је Светска алијанса за здравље и загађење.

Из института Др Милан Јовановић Батут кажу да обичне, хируршке маске нису ефикасна заштита.

„Под утицајем топлог ваздуха који издише, особа влажи површину маске и тиме се нарушава њена физичка структура, а самим тим и заштита", наводи др спец. хигијене из Центра за хигијену и хуману екологију Бранислава Матић Савићевић у писаном одговору.

Она каже да грађани могу да благо прекрију дисајне путеве и одевним предметима, али и да тада треба водити рачуна о ситним честицама загађења.

То значи да се преко дисајних путева могу држати шал, капа, капут, али да се након тога морају одмах скинути, јер се загађујуће честице задржавају на тканини.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionmaska - zaštita ili mit?

Када не излазити напоље?

Највеће загађење се детектује у раним јутарњим часовима и увече, па тада треба избегавати изласке напоље.

Такође у овим периодима дана никако не треба упражњавати физичке активности, попут трчања или било каквих тренинга на отвореном, с обзиром на то да се тада убрзано дише, а то поспешује удисање штетних материја.

„Суспендоване честице пролазе кроз најмање дисајне путеве и стижу до најудаљенијих делова плућа и отежавају нормалну размену гасова.

„Уз то утичу на процесе у организму, не само на плућима, већ се кроз бројне студије показало да оне имају веома негативан ефекат на развој можданих функција, поготову код мање деце, затим на могућност неплодности и појаву низа хроничних болести и погоршања код хроничних пацијената, симптома и тока болести", рекла је пулмолошкиња Дечје клинике у Тиршовој Снежана Рсовац за РТС.

Она је додала и да је повећан број деце која се жале на репираторне проблеме.

Шта се дешава напољу

Из Батута одговарају да је тренутно присутно урбано аерозагађење и да у ваздуху има ПМ0 честица.

Концентрација ових честица варира у току дана и зависи од климатских услова у одређеним деловима земље и градовима.

На загађење утичу ниске температуре, високи ваздушни притисак и успостављање температурне инверзије до које долази кад слој хладног ваздуха изнад земље не дозвољава загрејаном и загађеном ваздуху да оде у атмосферу.

Заштитник грађана у Србији Зоран Пашалић покренуо је у понедељак поступак контроле Министарства заштите животне средине.

Како наводи омбудсман, министарство „у дужем временском периоду није спровело ниједну конкретну меру" поводом жалби грађана на загађеност ваздуха.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media caption Мерење загађења ваздуха у сопственом дому

Из Градског завода за јавно здравље кажу да се квалитет ваздуха мери и мења на сат времена, преноси Танјуг.

Погоршање квалитета се очекује у време саобраћајној шпица, рекао је Славиша Младеновић, помоћник директора за екологију у Градском заводу за јавно здравље и додао да су поред саобраћаја примарни извори загађења у Београду индивидуална ложишта и велике термоелектране у околини.

Он каже да Градски завод деценијама прати загађење ваздуха у Београду и поређењем резултата од пре 10 или 15 година, није уочено да је квалитет ваздуха гори него што је био тада.

Министар за заштиту животне средине Србије Горан Триван рекао је да ће државу смањење загађења коштати 2.4 милијарде евра, као и да ће од јануара почети провере да ли су локалне самоуправе усвојиле планове за смањење аерозагађења.

Шта су ПМ 10 и ПМ 2.5 супстидарне честице?

Како је раније за ББЦ објаснио доктор Андреј Шоштарић, ради се о суспендованим честицама, односно чврстој материји која се налази у ваздуху.

У питању су такозване лебдеће честице или, како се то често назива - „ситна прашина".

Суспендоване честице могу бити природног и антропогеног порекла.

Антропогене настају као последица некомплетног сагоревања фосилних горива.

Пре свега је реч о кућним и индивидуалним ложиштима где се сагоревају чврста горива попут угља и дрва, али и дизел моторима.

ПМ 10 значи да су то честице мање од 10 микрометара у аеродинамичном промеру.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionКако загађење ваздуха утиче на здравље?

ПМ 2.5 значи да су мање од 2.5 микрометара - што су честице ситније, то су опасније јер дубље продиру у организам приликом удисаја.

Према директивама ЕУ, да би се ваздух сматрао чистим, концентрација ПМ 10 честица не треба да буде већа од 40 микрограма по метру кубном, а прекорачења не смеју бити дужа од 35 дана годишње.

Загађено Сарајево предузело мере заштите

Градске власти Сарајева грађанима препоручују и да носе маске преко лица, не отварају прозоре и не користе аутомобиле.

Локална Влада је прогласила „узбуну" због загађења ваздуха и позвала грађане да не излазе напоље осим у хитним случајевима.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи