Пас и године: Како да израчунате колико је стварно стар ваш љубимац

Већина пасмина достиже сексуалну зрелост између старости од шест и 12 месеци Image copyright Getty Images
Натпис на слици Већина пасмина достиже сексуалну зрелост између старости од шест и 12 месеци

Уколико ваш пас размрдава шапе већ читаву деценију, општеприхваћено веровање је да је остарио онолико колико би човек за 70 година.

Оваква конверзија људских у псеће године почива на претпоставци да током једне године нашег живота, пас остари седам година и потиче од дељења просечног животног века човека од око 77 година са просечним псећим животним веком од око 11.

Главна претпоставка је да је свака календарска година коју проживи пас еквивалентна са седам људских година и то у сваком стадијуму псећег живота.

Али ново истраживање показује да ствари нису толико једноставне. Ако погледамо неке главне прекретнице у развоју паса, постаје јасно и зашто.

На пример, већина паса достиже сексуалну зрелост између шестог и 12. месеца живота. Уколико би користили традиционалну конверзију, горња граница тог распона одговара људском узрасту од седам година.

С друге стране, зна се да неки пси да успевају да поживе 20 година, мада није уобичајено. Према правилу конверзије знаном као „фактор седам", то би одговарало несхватљивим људским годинама од 140.

Чињеница да просечни животни век паса у значајној мери зависи од пасмине, ову рачуницу чини још компликованијом. Мањи пси обично живе значајно дуже, што говори да старе спорије од већих паса.

Али на шта тачно мислимо кад говоримо о старости? Најочигледнији начин да опишемо старост је да просто кажемо да је то време које је прошло од рођења. Ово је познато као хронолошка дефиниција старости.

Image copyright simonapilolla/Getty Images
Натпис на слици Стопа према којој се биолошка старост увећава зависи од генетски наслеђених фактора, менталног здравља и начина живота

Али постоје и други начини мерења. Биолошка старост, на пример, субјективнија је дефиниција и ослања се на процењивање физиолошких показатеља како би се препознао развој појединца.

Израчунавају се уз помоћ „индекса рањивости" у који улазе подаци о болестима, когнитивним оштећењима и степену активности.

А онда су ту и објективни биомаркери старења, као што су нивои експресије гена (гени производе протеине у различитој сразмери у различитим стадијумима живота) или бројеви имуних ћелија.

Стопа према којој се биолошка старост увећава зависи од генетски наслеђених фактора, менталног здравља и начина живота.

На пример, уколико сте провели много времена једући брзу храну и пушећи цигарете уместо вежбајући и хранећи се здраво, велике су шансе да ће ваша биолошка старост надмашити вашу хронолошку старост.

Или можете да будете шездесетогодишњак у телу четрдесетогодишњака уколико сте водили рачуна о себи.

Псећи живот

Кад је у питању поређење старости различитих животињских врста, биолошке дефиниције старости су много корисније од хронолошких.

Уколико чујете да је хрчак шест недеља стар, нећете имати баш јасну слику у ком животном стадијуму је животиња, чак и ако знате да је просечан животни век хрчка само три године. Сазнање да је хрчак достигао године у којима може да се размножава даје вам много бољу слику о његовом степену зрелости.

Аутори нове студије о старењу сугеришу да је разборит начин да се измери биолошка старост преко тзв. „епигенетских сатова" - промена на паковању нашег ДНК које настају временом код свих сисара.

Конкретно, „метилација" - додавање метилских група (један атом угљеника који се повезао са три атома водоника) - делује као добар показатељ старости.

Image copyright Stephanie Verhart/Getty Images
Натпис на слици Запамтити да се прва псећа година рачуна као 31 људска година

Делује да се многи истакнути физиолошки маркери, као што је развој зуба, дешавају на истим нивоима метилације код свих врста.

И тако, усклађивањем нивоа метилације код лабрадора и човека, истраживачи су извели формулу која одређује псећу старост у односу на људски еквивалент.

Та формула је: људска еквивалентна старост = 16 x лн (псеће хронолошке године) + 31.

Овде „лн" представља математичку функцију познату као природни логаритам. Логаритамска функција је добро позната у нелинеарним скалама по енергији која се отпушта током земљотреса (Рихтер) или по мерењу звука (децибели).

Она постаје корисна за мерење квантитета чије величине варирају по разним редовима величина.

Чак је могуће да логаритамско искуство проласка времена може да објасни зашто доживљавамо као да се време убрзава како старимо.

Запамтити да се прва псећа година рачуна као 31 људска година

Приликом конвертовања година које је пас поживео (псећа старост) у еквивалентну људску старост, треба имати на уму да пси испрва сазревају изузетно брзо, али да се потом њихово старење успорава. Ово значи да се највећи део њиховог живота доживљава као неки облик продуженог средњег доба.

Згодна пречица је запамтити да се прва псећа година рачуна као 31 људска година. Затим, након тога, сваки пут кад се псећа хронолошка година удвостручи, број еквивалентних људских година се повећа за 11.

Дакле, осам календарских година представља три „дуплирања" (од један до два, од два до четири и, потом, од четири до осам) дајући псећим годинама еквивалент од 64 (то је 31 + 3x11).

Image copyright LeoPatrizi/Getty Images
Натпис на слици Нови молекуларни увиди у конверзију људских у псеће године које обухвата логаритамски закон сугерише да пси улазе у средње године још брже него што је већина власника паса подозревала

Већина љубитеља паса већ је подозревала да је однос људских напрема псећим годинама нелинеаран, приметивши да њихови љубимци испрва сазревају много брже него што сугерише линеарно правило фактора седам.

Мало софистициранији начин израчунавања псећих година уз правила броја седам, сугерисало је да прве две псеће година кореспондирају са по 12 људских година, док сваке наредне године пас остари онолико колико људи остаре за четири године.

У пракси, нови молекуларни увиди у конверзију људских у псеће године које обухвата логаритамски закон, сугерише да пси улазе у средње године још брже него што је већина власника паса подозревала.

Вреди имати на уму да кад откријете да Рекс више није спреман да онако јури за лоптом као некад, он иза себе вероватно има већу пређену километражу него што сте му ви испрва придавали.

Кристијан Јејтс је виши предавач математичке биологије на Универзитету у Бату. Аутор је књиге Математика живота и смрти.

Овај чланак оригинално се појавио у Конверзејшену, а поново је објављен уз дозволу Криејтив Комонса.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи