Бокс и Мухамед Али: Никад анђео, заувек највећи

Muhammad Ali Image copyright Getty Images

Бити великан у спорту значи урадити нешто више од врхунских резултата. То мора да буде нешто што ће додирнути душу и прећи границе биомеханике.

Ниједан спортиста није „дотакао" више људи и живота од Мухамеда Алија. Ниједан спортиста није био тако и толико слављен и оплакиван широм света.

Говорити о Алију као шампиону тешке категорије је као да причате да су Битлси имали заједничко уво за мелодију.

Његова боксерска вештина је била без преседана, али утицај његовог понашања и каријере на свет је надмашио оквире спорта.

Често се трудимо да спорту додамо врлине које су ван изванредних физичких могућности.

За човека који може да удари лоптицу слађе него остали, претпоставља се да има и карактер сличан томе. Жена која трчи брже од осталих мора да има супериоран морални систем вредности.

То вероватно радимо да би се се осећали боље због сопствене опседнутости спортом, а има везе и са самозаваравањем.

Али је био другачији. Суочио се са моралним изазовима којима многи од нас нису дорасли, а били су подједнако тешки као и бокс мечеви.

Он је доказао да је супериоран у односу на већину и у тој сфери.

Када је био убеђен у нешто, нисте могли да га уздрмате. Свако од нас се бори за сопствене принципе.

Неки ће да шетају и протестују због њих. Али мали број људи је спреман да оде у затвор због принципа.

Image copyright Getty Images

Како је сам себе описао:

„Тешко је бити скроман када се велики као ја"

„Лети као лептир, боди као пчела. Руке не могу ударити оно што очи не могу да виде"

„Чак и ако сањаш да ме бијеш, боље ти је да се пробудиш и извиниш".

„Да ли ће бити још један боксер који пише песме, предвиђа мечеве, бије све редом, засмејава људе, тера им сузе на очи, а да је тако висок и веома леп као ја?"

А волели смо Алија јер је радио ствари које ми нисмо могли, правио је грешке које ми правимо.

Никада није био анђео, али је увек био инспирација. Стварна и нестварна. Био је човек са великим капацитетом за контроверзе.

„Само стави руку на сестру муслиманку и чека те смрт", рекао је у једном интервјуу за магазин Плејбој.

„Црни човек би требало да буде убијен ако се петља са белом женом".

„А шта ако муслиманка жени да излази са црним немуслиманима или белим мушкарцима?", упитао га је новинар.

„Онда ће да умре. И њу би требало убити".

Image copyright Getty Images

Зашто су му људи опраштали грешке

Он је био човек који је могао да на суров начин испровоцира Џоа Фрејзера.

Пажњу јавности скренули су и Алијеве ванбрачне активности. Умео је да буде наиван, а умео је да буде и неозбиљан.

Али опраштали су му, не због тога што су други делили његове радикалне ставове или бирали да их забораве, већ зато што су представљали део његовог сазревања као човека.

Не можемо да разумемо како је то када летите као лептир и бодете као пчела у рингу, али у његовом животу препознајемо и сопствено одрастање и сазревање.

Како су године пролазиле, тако је његов радикализам слабио.

И ми смо у животу правили грешке, па смо се трудили да их исправимо.

Али је имао сопствену еру, али је и она њега обликовала. Његове мане су биле одраз ставова и веровања којима је био окружен.

Многе су нам ствари опроштене и из једноставног разлоза - његови јавни наступи и харизма дотакли су многе који уопште нису волели бокс или до тада нису пратили.

Кошаркаш Мајкл Џордан и голфер Тајгер Вудс су такође „преобратили" многе, а Роџер Федерер је заслужан што је тенис почео да личи на уметност.

Од спортисте последње генерације можда је Јусеин Болт дошао најближе тој симбиози коју је Али имао са публиком.

Двојица насмејаних убица цинизма, која нешто озбиљно претварају у забаву, па и ми уживамо заједно са њима.

Image copyright Getty Images

Сви су тражили аутограм од њега

Сви они - олимпијски и светски шампиони, мултимилионери - желели су да се рукују са Алијем.

У његовом присуству, спортске суперзвезде претварале су се у обичне ловце на аутограме.

Заборавите на онај злогласни тест интелигенције у америчкој војсци на којем је Али има резултат 78.

Он је био вољен јер је знао да се повеже са свима нама - без обзира да ли сте се руковали са њим, гледали ли меч уживо или снимак на видео касети.

Није му било важно да ли сте одрасли у Лујвилу, Лагосу или Лондону.

Као и Битлси, његови саборци-културни револуционари, успоставио је правила, а онда их кршио.

За разлику од Битлса, он је падао и враћао се још јачи.

Зато родитељи уче децу о томе ко је био Мухамед Али.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи