Плејбој који је збрисао са 242 милиона долара – служећи се „црном магијом“

Futanga Babani Sisoko
Натпис на слици У чему се састојао трик са „црном магијом"?

Једног августовског дана 1995. године мушкарац по имену Футанга Бабани Сисоко ушетао је у централу Исламске банке Дубаи и затражио зајам како би купио аутомобил.

Управник банке је то одобрио и Сисоко га је позвао на вечеру у свој дом. Био је то само увод, пише новинарка ББЦ-ја Бриџит Шефер, у једну од најсмелијих превара свих времена.

Сисоко је у току вечере изнео запањујућу тврдњу. Управнику банке, Мухамеду Ајубу, рекао је да поседује магичне моћи. Помоћу тих моћи могао би да узме одређени износ новца и удвостручи га. Позвао је свог пријатеља из Емирата да га опет посети и да донесе нешто кеша.

Црна магија се у исламу сматра богохулном. Упркос томе, веровање у њу је и даље широко распрострањено и Ајуба је очарао тај живописни и мистериозни бизнисмен из изолованог села у Малију.

Када је Ајуб следећи пут дошао у Сисокову кућу, носећи новац, непознатимушкарац је излетео из једне од просторија тврдећи да га је управо напао дух - ђин. Упозорио је Ајуба да не жести ђина, јер се тако његов новац можда неће удвостручити.

Зато је Ајуб оставио кеш у магичној соби и сачекао.

Рекао је да је видео светла и дим. Чуо је гласове духова. А онда је наступила тишина.

Новац се заиста удвостручио.

Ајуб је био одушевљен - пљачка је могла да почне.

„Веровао је да је посреди црна магија - да господин Сисоко има моћ да удвостручи новац", тврди Алан Фајн, адвокат из Мајамија којег је касније банка унајмила да истражи злочин.

„Стога је слао новац господину Сисоку - новац из банке - очекујући да ће му се вратити удвостручен."

Између 1995. и 1998, Ајуб је извршио 183 трансакције на Сисокове рачуне широм света. Сисоко је, такође, имао и велика задужења на кредитним картицама - мерена у милионима, према Фајну - која је Ајуб покривао.

У Дубаију сам живела 1998. године и тада чула гласине о томе да је банка у невољи.

Када су једне новине известиле да банка има проблем са протоком новца, гомила људи се окупила испред зграде, тражећи да повуку новац с рачуна.

Власти Дубаија су стишале кризу. Прозвале су је „малом потешкоћом која није довела ни до каквих финансијских губитака како у банковним инвестицијама, тако ни на рачунима клијената."

Али то није било тачно.

„Власници банке примили су огроман, огроман ударац. Осигурање га није покрило", тврди Фајн. „Банка је опстала зато што је влада понудила помоћ. Али одустали су од многих акција како би се то десило."

А где је био Футанга Бабани Сисоко? У то време, он се налазио веома далеко.

Једна од лепота целе преваре била је у томе што уопште није морао да се налази у Дубаију како би редовно примао новац.

У новембру 1995. године, само неколико недеља након што је показао магичне моћу Мухамеду Ајубу, Сисоко је посетио једну банку у Њујорку и отворио рачун, али није учинио само то.

„Ушетао је једног дана у Ситибанку, без заказаног састанка, упознао је једну службеницу и затим се оженио њоме", тврди Алан Фајн. „Имамо разлога да верујемо како је та веза олакшала његов однос са Ситибанком, пошто је тамо отворио рачун преко којег је, колико се сећам... рецимо да је више од 100 милиона долара пребачено у Сједињене државе."

У ствари, према случају који је Исламска банка Дубаи покренула против Ситибанке, више од 151 милиона долара „је Ситибанка задужила преко кореспондентског рачуна ИБД без исправне ауторизације." Случај је касније обустављен.

Сисоко је својој жени за помоћ платио више од пола милиона долара.

„Не знам по ком закону ју је оженио, али звао ју је својом супругом и она је веровала да му је жена", тврди Фајн.

„Знала је да постоје многе друге жене. Неке из Африке, неке из Мајамија, неке из Њујорка."

Натпис на слици Фото: Мајами Хералд

Када је новац из банке почео да пристиже, Сисоко је могао да оствари сан о отварању авио-компаније за Западну Африку. Купио је половни авион хокер-Сидли 125 и пар старих боинга 727. Тако је настала компанија Ер Дабија, названа по његовом селу у Малију.

Али у јулу 1996. године Сисоко је направио велику грешку кад је покушао да купи два хеликоптера хјуи, још из времена Вијетнамског рата, из разлога који остају нејасни.

„Он је то објаснио жељом да буду ваздушна возила хитне помоћи. Али хеликоптери које је тражио били су веома велики, нису личили на оне које виђате како лете тамо-амо између болница и ургентних центара у САД, били су много већи од њих", тврди Фајн.

А пошто су могли да се опреме као војне летелице, за те хеликоптере је била потребна посебна дозвола за извоз. Сисокови људи су покушали да убрзају ствар понудивши царинику мито од 30.000 долара. И због тога су ухапшени. Интерпол је тада издао потерницу и за Сисоково хапшење. Ухватили су га у Женеви, где је отишао да отвори још један банковни рачун.

Том Спенсер, адвокат из Мајамија од којег је затражено да заступа Сисока, живо се присећа дана када је отишао да се упозна с њим у затвору Шам-Долон у Женеви.

„Разговарао сам с управником затвора, који ме је питао да ли ће Сисока пребацити у Сједињене државе", каже Спенсер.

„Одговорио сам: 'Па, видећемо.' На шта је он рекао: 'Овај, молим вас да то одложите што је дуже могуће.' Питао сам: 'Али зашто?' А он је казао: 'Зато што нам сваке вечери допрема авионом фантастичне оброке.' Тако је прошао мој први, бизарни сусрет са Сисоком."

Натпис на слици Суд у Мајамију где се судило Сисоку (сада је затворен)

Сисока су убрзо испоручили у САД, где је почео да окупља утицајне присталице.

Спремност дипломата да бране Сисока запањила је судију који је председавао на рочишту за одређивање јемства. А Том Спенсер је остао у чуду када је бивши амерички сенатор, Бирч Бејх, објавио да се прикључује тиму који је бранио Сисока.

„Па, морате да се запитате зашто би се било ко залагао за страног држављанина који, наизглед, ни по чему није битан за Сједињене државе", каже Фајн. „Не знам одговор на то питање. Али занимљиво је поставити га."

Америчке власти су желеле да Сисоко остане у притвору, али је пуштен на слободу, уз кауцију од 20 милиона долара - што је у том трену представљало рекордну своту у Флориди.

После тога, почео је да троши шаком и капом.

Његов адвокатски тим је добио мерцедесе и јагуаре као награду. То је, међутим, био тек почетак.

Сисоко је потрошио пола милиона долара у само једној јувелирници, присећа се Фајн, као и стотине хиљада у другима. У једној продавници мушке одеће, потрошио је више од 150.000 долара.

„Ушао би и купио два, три, четири аутомобила одједном, вратио би се следеће недеље и купио још два, три, четири аутомобила. Новац је летео као ношен ветром", каже продавац аутомобила Ронил Дуфрејн.

Он процењује да је Сисоку укупно продао имеђу 30 и 35 аутомобила.

Сисоко је у Мајамију постао славан. Већ је имао неколико жена, али то га није спречило да се опет жени - а смештао би их у неки од 23 стана које је изнајмио у граду.

„Плејбој је реч која га на прави начин описује. Јер, био је веома елегантан. И згодан. И одевао се са стилом. Донео је много новца Мајамију", каже Сисокова рођак, Макан Муса.

Сисоко је такође давао новац и у племените сврхе. Суђење му се примицало и знао је колика је моћ доброг публицитета. У једној прилици, којој је сведочио његов рођак, дао је 413.000 долара средњошколском бенду који није имао новац за пут у Њујорк, како би учествовао у паради за Дан захвалности.

Image copyright BBC Sport
Натпис на слици Сисоко је донирао новац средњошколском оркестру из Мајамија

Један од адвоката његове одбране, професор Х. Т. Смит, сећа се да се Сисоко четвртком возио по граду и делио новац бескућницима.

„Питао сам се је ли он неки савремени Робин Худ? Зашто би крао новац, па га делио наоколо? То ми није имало смисла", каже он.

„[Мајами] Хералд је објавио причу о њему након што је - не бих да претерам, али мислим да су рекли како су успели да забележе да је поделио 14 милиона долара. А провео је овде само 10 месеци. То је више од милион долара месечно."

Алан Фајн је заузео мало циничнији став.

„Он је штошта урадио само да би створио слику о себи и одржао уверење других да је веома моћан и невероватно богат. Делио је новац, али... колико је мени познато, никад то није чинио без прилике да јавност то види."

Упркос овом ПР-у, када је Сисоков случај изашао пред суд, занемарио је савете својих адвоката и изјаснио се кривим.

Можда је прорачунао да ће се тако поставити мање питања о његовом финансијском стању.

Одређена је казна од 43 дана у затвору и 250.000 долара - које је, наравно, платила Исламска банка Дубаи, иако то није знала.

Након што је одслужио половину казне, ослобођен је у замену за донацију у висини од милион долара једном уточишту за бескућнике. Остатак је требало да одслужи у кућном притвору у Малију.

Уместо тога, код куће је дочекан као прави херој.

Натпис на слици Фото: Мајами Хералд

Негде у то време ревизори Исламске банке Дубаи почели су да примећују да нешто не ваља. Ајуб је постајао све нервознији и Сисоко је престао да одговара на његове позиве.

Напослетку се поверио колеги, који га је питао колико новца недостаје. Сувише постиђен да би признао, Ајуб је написао на парчету папира - 890 милиона дирама, то јест 242 милиона долара.

Проглашен је кривим за превару и осуђен на три године затвора. Прича се да је, такође, морао да прође кроз егзорцизам, како би се излечио од вере у црну магију.

Сисоко никад није изведен пред лице правде. Суд у Дубаију га је у одсуству осудио на три године због преваре и практиковања магије. Интерпол је издао налог за хапшење и потерница за њим и даље важи.

Пронашла сам транскрипте других суђења на којима се Сисоко није појавио, међу којима је и оно у Паризу. Његов адвокат је тврдио да је Сисоко жртвени јарац за Ајубова дела, те да је новац из банке отишао негде другде, али суд није прогутао ту причу и осудили су за прање новца.

Натпис на слици Сисоко је 12 година био посланим у парламенту

У периоду од 12 година, између 2002. и 2014, Сисоко је био члан парламента Малија, што му је пружало имунитет од судског гоњења. Током последње четири године, пошто више није био посланик, штитила га је чињеница да Мали нема споразум о екстрадицији са другим земљама.

Исламска банка Дубаи га упркос томе и даље кривично гони преко суда.

Одлетела сам у Бамако, главни град Малија, да пронађем људе који би могли да ми кажу нешто о Сисоку.

Ушла сам у траг његовој кројачици, која га се радо сећала.

„Последњи пут кад сам га видела, пре две или три године, направила сам му платнени кофер. Није био срећан ако не би имао шта да поклони другима. То је његов стил. Воли да даје ствари људима", рекла је она.

Такође сам пронашла његовог возача, Лукалија Ибрахима.

„Добра ствар код њега је што, ако посао иде фино, можете очекивати много поклона. Воли да помаже људима око њихових проблема", рекао је. „Могу вам навести и неколико лоших ствари. Он је неко ко људима стално улива наду, али уместо да вам каже истину, он вас увек вуче за нос."

На пијаци сам пронашла златара који је имао само речи хвале за клијента који би га позвао и тражио да му се израде поклони за пријатеље.

Такође сам чула да је могуће пронаћи га близу његовог родног села, Дабије, по којој је име добила Сисокова кратковека авионска компанија. Село се налази близу границе Малија са Сенегалом и Гвинејом.

После дуге вожње пронашла сам кућу која је одговарала добијеном опису.

Натпис на слици Сисоков дом у Малију

Одједном, окружен наоручаном гардом, појавио се. Бабани Сисоко, главом и брадом, сада стар седамдесетак година.

Пристао је на интервју. Атмосфера је била напета и помало нестварна. Почео је тако што ми је испричао како је дошао на овај свет.

„Зовем се Сисоко Футанга Дит Бабани. Знате, на дан мог рођења сва села у околини су изгорела. Сељани су ишли наоколо и викали: 'Марието је добио дечака'. Ватра се дизала и дизала. У околини је било много растиња."

Затим је причао о својим покушајима да поново изгради село, са чиме је почео 1985, као и о новцу који је зарадио. Рекао је да је у једном тренутку имао 400 милиона долара.

Натпис на слици Сисоко тврди да је својевремено имао 400 милиона долара - али и да је сада сиромашан

Коначно сам га питала о 242 милиона долара које је примио од Исламске банке Дубаи.

„Мадам, та 242 милиона, то је сулуда прича. Господа из банке би требало да објасне како су остали без толиког новца. Мислим, 242 милиона. Чујте, како је тај новац могао на такав начин да оде из банке? У томе лежи проблем. Није један човек [Ајуб] дозвољавао све те трансфере. Када банка пребацује новац, није само једна особа одговорна за то. Неколико људи мора да ради на томе."

Указала сам му на то да је Мухамед Ајуб на суђењу тврдио да га је Сисоко зачарао.

„Господин којег помињете, видео сам га и упознао сам се с њим", рекао је.

Али је порекао да је извршио пљачку.

„Једини контакт с њим сам имао када сам отишао да купим аутомобил. Банка га је купила уместо мене и ја сам вратио тај зајам. Био је то јапански ауто."

Је ли контролисао људе путем црне магије?

„Мадам, зашто би неко ко поседује такве моћи било шта радио? Да имате такву моћ, могли бисте да опљачкате све банке на свету не мрдајући с места. У Сједињеним државама, Француској, Немачкој, свугде. Чак и овде, у Африци. Могли бисте да оробите све банке на свету."

Питала сам га је ли и даље богат?

Одговор је био директан.

„Не, нисам више богат. Сиромашан сам."

Пркосећи Интерполу, Сисоко је провео запањујућих 20 година у бекству, иако је протраћио сав новац и више не сме да напусти Мали.

Није провео ниједан дан у затвору због пљачке банке уз помоћ црне магије.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи