„Силована сам са 14 година, а снимак је завршио на порно сајту“

Rose Kalemba
Натпис на слици Роуз Калемба

Роуз Калемба је била четрнаестогодишњакиња када је силована, а прошле године на блогу је објавила колико је било тешко уклонити снимак напада са популарног порно сајта. Десетине људи су је потом контактирале да јој кажу да се суочавају с истим проблемом данас.

Медицинска сестра застала је у довратку Роузине болничке собе и окренула се ка њој.

„Жао ми је што ти се ово десило", рекла је гласом који је подрхтавао. „И моја ћерка је силована."

Роуз ју је погледала. Није могла да има више од 40 година, помислила је Роуз, њена ћерка мора да је веома млада, баш као и ја.

Присетила се првог јутра после напада, разговора са безосећајним полицајцем и болничким доктором. Сви су користили израз „наводно" кад год су помињали насилни, вишечасовни ноћни напад који им је Роуз описала. Са изузетком њеног оца и баке, већина њене родбине такође јој није веровала.

Са медицинском сестром било је другачије.

„Она ми је веровала", каже Роуз.

Био је то трачак наде - неко је препознао и прихватио шта јој се десило. Опхрвао ју је талас олакшања, што је деловало као да би могло да буде почетак пута ка њеном опоравку.

Али ускоро ће стотине хиљада људи и сами моћи да погледају њено силовања а од тих гледалаца неће добити саосећање.

Деценију касније, Роуз Калемба чешља густу косу која јој сеже до бутина, стојећи пред огледалом у купатилу, уврћући крајеве прстима како би направила природне локне. То се није дешавало у месецима после напада - сва огледала у њеној кући морала су да буду прекривена ћебетом, јер није могла да поднесе да види властити одраз.

Она данас има 25 година и део њене свакодневне рутине је да брине о себи.

Неговање косе је једна. Чешљање захтева време и труд, што је готово чин медитације. Она зна да има прелепу косу, људи је све време коментаришу. Свако јутро себи спрема и шољу какаоа, чоколаду у чистом, сировом облику за коју сматра да има лековита својства, и записује циљеве у дневник.

Намерно их ставља у садашње време.

„Ја сам изврстан возач" један је циљ. „Ја сам срећно удата за Роберта" гласи други. „Ја сам добра мајка."

Док седа да разговарамо, Роуз пребацује косу преко рамена - она покрива већи део њеног тела, њен лични штит.

Одрастајући у малом месту у Охају, за Роуз није било неуобичајено да прошета сама улицама пре одласка на спавање. Шетња би јој прочистила мисли, волела је свеж ваздух и тишину. И тако је за четрнаестогодишњу Роуз то вече у лето 2009. године започело као и већина других.

Image copyright Rose Kalemba
Натпис на слици Роуз као дете, са играчкама и књигама

Али онда се из сенке појавио мушкарац. Претећи јој ножем, натерао ју је да уђе у кола. На сувозачевом седишту седео је други мушкарац, отприлике 19 година стар - виђала га је већ по граду. Одвезли су је у кућу на другом крају места и силовали је 12 сати, док је трећи мушкарац снимао део напада.

Роуз је била у шоку - једва је могла да дише. Била је тешко претучена и убодена ножем у леву ногу, одећа јој је била сва крвава. Губила је свест и долазила к себи.

У једном тренутку, један од мушкараца извукао је лаптоп и показао Роуз снимке напада на друге жене. „Моје је порекло староседелачко, припадам канадским Првим народима", каже она. „Нападачи су били белци и структура моћи била је очигледна. Неке од жртава биле су беле, али већина је била обојене коже."

Касније су јој мушкарци претили да ће је убити. Натеравши се да се дозове свести, Роуз је почела да разговара с њима. Уколико је пусте, она неће открити њихов идентитет, рекла им је. Ништа им се неће десити, нико никад неће сазнати.

Након што су је стрпали назад у кола, мушкарци су је избацили на улицу на око пола сата хода од њене куће.

Док је улазила на врата, ухватила је одраз у огледалу у предсобљу. Из посекотине на њеној глави и даље је цуркала крв.

Њен отац Рон и неколико чланова шире породице били су у дневној соби и спремали се да ручају. И даље крварећи због убода ножем, објаснила је шта јој се десило.

„Мој тата је позвао полицију, одмах ме је утешио, али остали су говорили да сам сама то тражила шетајући тако касно увече", каже Роуз.

У болници, Роуз су дочекали доктор и полицајац, обојица мушкарци.

„Обојица су се односили према мени изузетно нехајно", додаје она. „Није било љубазности, топлине."

Полицајац ју је питао да ли је све то започело на узајамно добровољној бази. Је ли то била ноћ која се отела контроли, питао се.

Роуз је била запањена.

„Била сам премлаћена до непрепознатљивости. Убодена ножем и крварила..."

Роуз им је рекла да не, није било на узајамно добровољној бази. И још увек дрхтећи због онога кроз шта је прошла, рекла је да не зна ко ју је напао. Полиција није имала никаквих трагова на основу којих би могла да покрене истрагу.

Кад је наредног дана Роуз пуштена, покушала је да се убије, не могавши да замисли како ће од сада живети нормалним животом. Њен брат ју је нашао на време.

Неколико месеци касније, Роуз је претраживала по Мајспејсу, кад је открила да је неколико људи из њене школе поделило исти линк. Она је била тагована. Кликнувши, Роуз је била пребачена на славни сајт који дели порнографију, Порнхаб. Осетила је талас мучнине кад је угледала неколико снимака напада на њу.

„Наслови су били 'тинејџерка плаче док је шамарају', 'тинејџерку разваљују', 'онесвешћена тинејџерка'. Један је имао више од 400.000 прегледа", присећа се Роуз.

„Најгори снимци су били они на којима сам онесвешћена. Гледати како ме нападају, а да нисам при свести, било је најгоре."

На лицу места је донела одлуку да не каже породици за снимке - већина њих јој ионако није пружила подршку. Неће постићи ништа ако им буде рекла.

За свега неколико дана, постало је очигледно да је већина њених вршњака у школи погледала снимке.

„Узнемиравали су ме", каже она. „Људи су говорили да сам сама то тражила. Да сам чикала мушкарце. Да сам дроља."

Неки дечаци су рекли да су их родитељи посаветовали да је се клоне, у случају да их заведе а после оптужи за силовање.

„Људима је много лакше да окриве жртву", каже она.

Роуз каже да је 2009. године у периоду од шест месеци неколико пута слала мејлове Порнхабу да их замоли да скину те снимке.

„Слала сам мејлове Порнхабу преклињући их. Кумила сам их. Писала сам им: 'Молим вас, ја сам малолетна, ово је био напад, молим вас скините их.'"

Није добила никакав одговор, а снимци су остали доступни.

„Наредне године сам се повукла у себе", присећа се она. „Нисам осећала ништа. Отупела сам. Нисам причала ни са ким."

Питала се, у случају сваке непознате особе која би је погледала у очи, да ли је ова видела снимке.

„Да ли су их узбудили? Јесу ли се задовољавали гледајући моје силовање?"

Није могла да гледа саму себе. Зато је прекрила огледала ћебетом. Прала је зубе и купала се у мраку, размишљајући све време о томе ко би могао да гледа те снимке.

А онда јој је синула идеја.

Отворила је нову мејл адресу представивши се као адвокатица и послала Порнахбу мејл претећи тужбом на суду.

„Снимци су нестали у року од 48 сати."

Месецима касније, Роуз је почела да иде на терапију, коначно откривши идентитете нападача психологу, чија је дужност била да их пријави полицији. Али није испричала породици нити полицији за снимке.

Полиција је узела изјаве о утицају кривичног дела на жртву од Роуз и њене породице. Адвокати нападача тврдили су да је Роуз добровољно пристала на секс и мушкарци нису били оптужени за силовање већ за „допринос делинквенцији малолетнице" - што је само прекршај - и на крају добили условну казну.

Роуз и њена породица нису имали снаге ни ресурсе да се боре за строжу казну.

Очигледно је да Рон Калемба размишља много о томе шта се пре толико година десило његовој ћерки. Шта је могао да уради другачије, да је знао више, пита се он. Његова ћерка се изменила после напада. Од одликашице је стигла до бежања са часова и неурађених домаћих задатака.

Седимо у парку близу његовог дома који Рон често посећује. Он и Роуз понекад заједно читају делове Библије на клупи. Не причају много о прошлости.

„Има осећај да ју је читав свет изневерио", каже он. „Њено злостављање делује као да је било једна велика шала за све. Потпуно јој је променило живот, а људи су је изневерили на сваком кораку".

Натпис на слици Рон Калемба: Роуз је стекла „дигиталну групу силеџија"

Рон је чуо за њене видео снимке на Порнхабу тек 2019. године, када је блог који је Роуз водила о злостављању постао виралан на друштвеним мрежама. Он није имао појма да је толико људи видело силовање његове ћерке, ни да су јој се у школи подсмевали због тога.

„Знао сам девојку из осмог разреда кад сам ја ишао у школу", присећа се Рон. „Људи би се качили с њом и она би добијала батине. И нико од нас ништа није рекао, само смо гледали како се то дешава."

„Налетео сам на њу годинама касније и она је мислила да сам и ја био силеџија, зато што сам само стајао поред и гледао како се то дешава. У стварности ју је заправо повређивало само пар људи, али је она мислила да смо сви ми против ње зато што смо гледали и ништа нисмо говорили. Тако је та тишина изгледала њој."

Да ли то мисли да се десило Роуз?

„Да, али за њу је још горе. Она је имала и дигиталну групу силеџија. Неки су били тихи, али неки су били агресивни. Њен свет је другачији."

Image copyright Rose Kalemba
Натпис на слици Роуз са оцем

Током наредних неколико година, Роуз би често нестајала у дигиталном свету.

Уносила се у писање, изражавајући осећања на блоговима и друштвеним мрежама, понекад користећи надимке, понекад право име.

Једног дана 2019. године, док је скроловала кроз фид на друштвеним мрежама, видела је велики број постова о Порнхабу. Људи су га хвалили зато што је давао донације добротворним организацијама за очување пчела, уводио титлове за глуве гледаоце, давао донације за помоћ добротворним организацијама које се боре против породичног насиља и омогућавао стипендије у вредности од 25.000 долара женама које желе да уђу у технолошку индустрију.

Порнхаб је забележио 1.200 претрага у секунди и 42 милијарде посета 2019. - што је повећање од 8,5 милијарду у односу на претходну годину, са дневним просеком од око 115 милиона прегледа, саопштила је компанија.

„Немогуће је промашити Порнхаб уколико користите друштвене мреже", каже Роуз.

„Урадили су много на позиционирању себе као 'друштвено освешћене' компаније, готово надраставши порнографију, али видео снимци са насловима као што су били моји и даље постоје на њиховом сајту. Нема начина да се зна да ли тамо има силовања а да жртве не знају за то."

У виралном блог посту, Роуз је детаљно препричала силовање и прозвала Порнхаб за то што ју је игнорисао све док није почела да се претвара да је адвокат.

Десетине жена и неки мушкарци одговорили су на њену објаву, рекавши да су се снимци на којима су они сексуално злостављани такође појавили на том сајту.

„Ове страшне оптужбе датирају још из 2009. године, неколико година пре него што су Порнхаб купили актуелни власници, тако да немамо информације како су се према томе они односили у то време", наводи се у изјави из Порнхаба за ББЦ.

„Од промене власништва, Порнхаб је доследно примењивао најстрожа правила и политику индустрије што се тиче безбедности кад су у питању борба против неауторизованог и илегалног садржаја, у склопу наше решености да се боримо против материјала на ком се сексуално злостављају деца.

„Компанија је упослила Вобајл, најсавременији софтвер треће стране за читање отисака прстију, који скенира све нове уносе ради потенцијалног поклапања са неауторизованим материјалом и стара се да се првобитни видео више не врати на платформу", додају из компаније.

На питање зашто су видео снимци са насловима попут оних који су коришћени уз снимке Роузиног силовања - као што су „тинејџерка злостављана док спава", „злостављање уснуле пијане тинејџерке", „екстремно злостављање тинејџерке" - и даље активни на Порнхабу, из компаније су одговорили: „Дозвољавамо сва сексуална изражавања која поштују наше Услове коришћења, и иако су за неке људе ове фантазије можда непримерене, оне се допадају многим људима широм света и заштићене су различитим законима о слободи изражавања."

Порнхаб је 2015. године увео „систем одстрањивања недобровољног садржаја", али приче о снимцима са злостављањем на сајту и даље се појављују.

У октобру прошле године, тридесетогодишњи становник Флориде Кристофер Џонсон оптужен је за сексуално злостављање петнаестогодишњакиње. Видео снимци напада били су постављени на Порнхаб.

У изјави за ББЦ поводом случаја, у Порнхабу су рекли да је политика компаније да „уклони неауторизовани садржај чим постане свестан његовог постојања, што смо управо и урадили у овом случају."

Порнхаб је 2019. године уклонио канал по имену Girls Do Porn, кад су 22 жене тужиле фирму за присиљавање на учешће у видео снимцима, а власници канала су оптужени за секс трафикинг.

„Људи могу да кажу да оно што се мени десило пре једне деценије није реалност данас, али то просто није тако", каже Роуз.

„Жене су ми рекле да се то и даље дешава, након што су виделе мој блог. И то су западњачке жене са приступом друштвеним мрежама."

„Не сумњам да у другим деловима света, не местима познатим по томе да упражњавају порнографију у огромним количинама попут Блиског Истока и Азије, жртве можда нису ни свесне да се њихово злостављање дели по интернету."

ББЦ је говорио и са једном женом која је послала мејл Роуз. Видео снимак на ком се види како је злостављана остао је на једном мањем сајту годинама, иако је слала неколико мејлова компанији и оставила пост у одељку за коментаре испод видеа.

Жена из Калифорније каже да је видео преузиман и дељен на другим порно сајтовима. Адвокати датог сајта рекли су за ББЦ да њиховим клијентима „није била позната таква ситуација".

ББЦ је потом приложио линк на видео снимак, као и скриншотове коментара које је жена оставила тражећи да се видео уклони. Снимак је коначно уклоњен неколико дана касније.

„Оно што се десило Роуз 2009. године и даље се дешава данас на неколико бесплатних порно сајтова - и не само на Порнхабу", каже Кејт Ајзакс из Not Your Porn, групе која истражује порно сајтове.

„Не можемо да урадимо ништа поводом неконтролисаних, мањих порно сајтова које држе појединци, али велики комерцијални сајтови као што је Порнхаб морају да буду позвани на одговорност, али то се тренутно не дешава. Ниједан закон не важи за њих."

Такозвана осветничка порнографија, сексуално злостављање базирано на сликама, кривично је дело у Енглеској и Велсу од 2015. године.

Закон је дефинише као „дељење приватног, сексуалног материјала, фотографија или видео снимака, неке друге особе, без њеног пристанка и са циљем изазивања непријатности или узнемиравања". Кажњиво је са до две године затвора. Међутим, платформе које деле овај садржај још нису биле позване на одговорност.

„Порно сајтови су свесни да постоји узнемирујући и недобровољни садржај на њиховим платформама", каже Ајзакс. „Они знају да не постоји начин да се разликују уживљавања у фантазије, лажирани сценарији или право злостављање."

Она је основала Not Your Porn кад је сексуални видео снимак на ком је њена пријатељица (која је у то време била млађа од 16 година) постављен на Порнхаб.

Кејт каже да јој се обратило више од 50 жена из Велике Британије у протеклих шест месеци - све су имале проблем са снимцима који су окачени на порнографске сајтове без њихове дозволе. Тридесет тих снимака било је објављено на Порнхабу.

Она истиче да Порнхаб и други сајтови омогућавају гледаоцима да преузму снимке - дакле, чак и ако је видео уклоњен са једног сајта, било који корисник може лако да га поново постави на неки други сајт.

Организација Not Your Porn се залаже за доношење закона којима би дељење порнографских снимака, без пристанка свих страна, било окарактерисано као кривично дело у Великој Британији.

Роуз верује у будућност. У раним двадесетим упознала је садашњег дечка Роберта. Каже да јој је он помогао да говори о злостављању и пронађе мир. Она се нада да ће се њих двоје венчати и добити ћерку. И њен пас Бела, питбул, даје јој снагу.

Image copyright Rose Kalemba
Натпис на слици Роуз Калемба

„Одрасла сам око питбулова. Можда имају репутацију агресивних паса, али они су тако слатки", каже она,

„Агресивни су само ако их злостављају људи", каже она значајно.

„У многим погледима, осуђена сам на доживотну казну", каже Роуз. „Чак и сада могла бих да се налазим у продавници и да се питам да ли је неко непознат погледао мој видео."

Али више не жели да ћути, каже она.

„Најмоћније оружје силоватеља је наше ћутање.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи