Климатске промене и власник Амазона Џеф Безос: Како потрошити десет милијарди долара за очување планете

Џеф Безос - најбогатији човек на свету Image copyright AFP
Натпис на слици Џеф Безос - најбогатији човек на свету

Десет милијарди долара звучи као озбиљна сума новца.

Толико је најбогатији човек на свету Џеф Безос рекао да ће уложити на борбу против климатских промена.

Али на шта уопште може да се потроши 10 милијарди долара? И да ли је то иоле довољно?

Према професорки Елизабет Робинсон са Универзитета у Редингу, за нека решења се зна, али се „још не дешавају".

Чистија енергија

Робинсон, стручњакиња за еколошку економију, каже да би новац могао да се потроши на убеђивање влада да престану да финансирају фосилна горива - која производе угљен диоксид и загревају нашу планету.

„Морамо да почнемо да улажемо у чисту енергију уместо ону налик обновљивој. Уколико то урадимо, обавили смо више од пола посла."

Британска влада је прошле године најавила споразум са индустријом енергије ветра како би постигла да 30 одсто електричне енергије долази од ветра са пучине до 2030. године.

Шејмус Гарви, енергетски стручњак са Универзитета у Нотингему, слаже се да је обновљива енергија кључна.

Он каже да је технологија доступна, али да мора да „постане јефтинија" како би људи могли да је користе. „Ради се о флексибилности електричне енергије."

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Турбине на ветар које се доживљавају као алтернатива фосилним горивима

Шејмус предлаже мешање соларне и енергије ветра како би то функционисало током читаве године.

„Ветар је веома сезонска ствар и он дува јако зими - као што нам је показала Олуја Денис. Соларна енергија је такође сезонска, а сунце углавном јако сија лети. Тако да морамо то да уравнотежимо."

„Улажимо у саобраћај"

Много се прича о утицају аутомобила и авиона на животну средину, тако да Робинсон предлаже да се новац потроши на усавршавање саобраћајних система.

„Морамо да почнемо да улажемо у доступан јефтини јавни превоз како би људи били у прилици да се пребаце са властитих аутомобила на возове."

Она додаје да субвенције за јавни транспорт на дуге релације како би он постао „доступан и поуздан" значи да ће људи можда „одлучити да не лете".

„Потребне су нам алтернативе - људи који живе у копненом делу Европе могу чешће да отпутују возом куда год да желе да оду."

Неки људи бирају да ураде нешто што се зове компензација за емисију угљеника - плаћају више да би допринели еколошким пројектима који смањују количину уљен диоксида у атмосфери.

Шејмус то зове „добром ствари у начелу, али недовољном у пракси."

„Да бисмо урадили компензацију емисије угљеника како ваља, морали бисмо да уложимо много новца."

Робинсон каже да иако „не замера никоме ко путује авионом на одмор или да би видео породицу", једини начин да се остави неки траг је да се „лети мање".

„Заштитимо наше шуме"

Циљање кључних области које су добре по нашу животну средину такође може бити од помоћи, каже Робинсон.

„Да бисмо заштитили наше шуме, морамо да урадимо ствари као што је конзервација и сађење дрвећа тамо где има смисла садити дрвеће."

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Шумски пожари су се проширили у амазонским прашумама

И, сматра она, мора да се развије и пољопривреда зато што „у великој мери доприноси" глобалним емисијама.

„Ми морамо да једемо - али морамо да нађемо начин да се боље бавимо пољопривредом и шумарством."

Робинсон сматра да постоје „технолошка решења" за узгој усева који могу да учине уклањање угљен диоксида из атмосфере „ефикаснијим".

Али да ли је 10 милијарди долара довољно?

Џеф Безос је власник Амазона - једне од највећих компанија на свету - а 2018. године њен корпоративни отисак угљеника био је 44,4 милиона метричких тона.

Карбонски отисак је међународни термин и користан показатељ ефетка који ђубрива имају на животну средину. Што је мањи - мања је штета.

„Што је много, као у неким малим земљама", каже Шејмус.

„Џеф Безос не може да реши климатске проблеме са 10 милијарди долара сам. То може да буде значајно, али није довољно чак ни за пребацивање на другу врсту енергије у Великој Британији."

Шејмус каже да би тај новац „могао да покрене" друге компаније које могу да помогну - након што је оснивач Амазона изјавио да ће финансирати радове научника, активиста и других група.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Амазон је претходно критикован због одсуства деловања у борби против климатских промена

Робинсон каже да велике компаније као што су Амазон имају „моралну обавезу" да се баве климатским променама.

„Оне остварују велику зараду. Зато им то неће посебно тешко пасти."

У изјави за Њузбит на Радију 1, представници компаније су рекли да је њихова „визија" да се „све Амазонове испоруке претворе у произвођаче нула емисија угљеника, са 50 одсто пошиљки које ће производити нула емисије пре 2030. године".

Он је додао: „Амазонов тим за одрживост користи научни приступ како би развио податке и стратегије којима ће се осигурати ригорозни приступ нашем раду на одрживости."

„Покренули смо неколико великих и утицајних програма и радимо вредно на интегрисању овог приступа у читавом Амазону."

Гледање шире слике

Земље са нижим приходима које нису толико развијене обичну више употребљавају фосилних горива.

Робинсон каже да би тај новац требало да се искористи да се помогне тим земљама да се развију и удаље од штетних горива.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Подстицање светског екосистема помогло би у борби против климатских промена, каже Елизабет

„Ту би нешто од тих 10 милијарди долара оставило правог трага. Те земље су под притиском да смање сиромаштво и развију се економски, а да би то постигле оне користе прљаву енергију. Дакле, проналажење начина за развој без употребе тога било би од велике помоћи.

А да ли је све само у новцу?

„Има нечега и у решености да се то уради", каже Робинсон.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи