Јавни превоз и Луксембург: Бесплатне вожње, али по коју цену

  • Пол Кирби
  • ББЦ Њуз
Влада је покренула рекламну кампању за обнову транспортне мреже

Аутор фотографије, Luxembourg government

Потпис испод фотографије,

Влада је покренула рекламну кампању за обнову транспортне мреже

После више месеци подизања велике прашине, у Луксембургу је коначно кренуо бесплатан јавни превоз.

Са популацијом од свега 614.000 становника, то је вероватно једна од најмањих земаља у Европи.

Али кампања за „бесплатну мобилност" узбудила је машту многих. Аутобуси, трамваји и возови сада се слободно крећу, а вама на треба карта за њих.

Један од циљева је да се смање гужве у саобраћају, али критичари то виде само као ПР цаку.

„Влада жели да Луксембург постане лабораторија за мобилност", каже министар за мобилност Франсоа Бауш, који истиче убрзани раст броја становника у великом војводству, са порастом од 40 одсто у последњих 20 година.

Неких 200.000 радника - скоро половина радне снаге Луксембурга - путује из Белгије, Француске и Немачке, привучени високим платама и богатом економијом.

Аутор фотографије, Luxembourg government

Потпис испод фотографије,

Један плакат из кампање пореди ове промене са првим корацима на Месецу

Велики суботњи дан обележен је концертима на четири железничке станице и бројним другим догађајима.

Маркус Хесе, професор урбаних студија на Универзитету у Луксембургу, каже да је сва та „раскош" коју су организовали погрешно решење за сложени проблем.

Једно од питања је да ли ће бесплатан јавни превоз заиста бити бесплатан.

Колико то кошта?

Путовање превозом биће бесплатно и за држављане и за посетиоце, сем за путнике прве класе у возовима.

Цена пројекта износиће 41 милион евра у изгубљеном приходу од карата, али то ће надокнадити порески обвезници.

„Наравно, само зато што га зовем бесплатним превозом, то не значи да га нико не плаћа", рекао је Бауш, који је члан луксембуршке зелене странке Деи Гренг.

Укупни трошкови вођења јавног превоза износе више од 500 милиона евра тако да влада губитак у приходима од карата види као релативно мали.

Запослени у јавном превозу неће изгубити послове, само ће проводити мање времена проверавајући карте.

Није да су биле превише скупе ни пре 29. фебруара. Једна карта је коштала два евра, а двоструко више за целодневну вожњу.

Многим радницима у Луксембургу држава субвенционише годишњу карту, тако да заправо врло мало људи уопште троши новац на превоз.

Зашто то урадити?

Влада има неколико разлога:

  • она говори о социјалној мери која ће више ударити по џепу већих пореских обвезника него других
  • жели да уклони аутомобиле са путева - Луксембург има више аутомобила на 1.000 људи него било која друга земља у ЕУ
  • она жели да у року од пет година има 20 одсто више путника у јавном превозу
  • скренуће пажњу Луксембуржана на еколошке проблеме њихове земље
  • жели да уложи у саобраћајну мрежу како би се изборила са ионако великим порастом броја путника

Шта ту има да вам се не допада?

Луксембург има стравичан проблем са саобраћајем. Главни путеви су редовно закрчени у шпицу, аутобуси су старомодни, а железничка мрежа је озлоглашена по кашњењима.

Цена дизела и бензина у Луксембургу је ниска, у поређењу са њеним суседима, тако да не само да многи путници из суседних земаља возе на посао, већ и „бензински туристи" прелазе границу да напуне резервоаре.

Бесплатан јавни превоз неће заправо разрешити проблем с аутомобилима, према професору Хесеу, зато што Луксембург има „високе плате, а ниске цене горива, тако да људи купују кола".

Многи од оних који путују из суседних земаља живе у областима без пристојног јавног превоза тако да он сматра да ће они и даље наставити да возе.

Луксембуржани који тренутно возе бицикле могли би такође да сиђу са двоточкаша како би уживали у бесплатном превозу.

Он такође сматра да је влада одабрала потпуно погрешан тренутак за ово.

Аутор фотографије, Luxtram/Luxembourg government

Потпис испод фотографије,

Луксембуршка трамвајска мрежа ради од децембра 2017. године и још увек се изграђује

Нова трамвајска мрежа се проширује, а новац се троши на возове и аутобуски систем, али то ће потрајати, тврди он.

„Они улажу толико да иако је читав систем обновљен, кашњења се заправо повећавају, зато што све време раде на шинама покушавајући да их поправе."

Хоће ли се инфраструктура у Луксембургу побољшати?

Један од кључних циљева је да се јавни превоз побољша, са обећањем од четири милијарде евра за возове између 2018. и 2027. године.

Влада процењује да ће број корисника превоза порасти за 20 одсто у наредних пет година, а проширење трамвајске мреже и аутобуса успеће да се избори са тим.

Луксембург троши више економског прилива на саобраћај од већине других европских држава, са пријављених 600 евра годишње по особи.

Критичари се жале да план неће решити проблем несташице смештаја, који је присилио хиљаде Луксембуржана да емигрирају ван граница земље истовремено задржавајући послове у земљи.

Ко још има бесплатан превоз?

Главни град Естоније Талин увео је бесплатан јавни превоз 2013. године, али само за становнике. Није искључио проширење плана на остале, али не жели да потроши додатних 20 милиона евра, колико би га то коштало.

Град на северу Француске Данкерк - који има 200.000 становника - такође је увео бесплатна путовања 2018. године, што је довело до драматичног пораста броја аутобуских путника.

Био је то толики успех да је привукао пажњу градоначелнице Париза Ен Хидалго. У склопу обећања за градоначелничку кампању, она жели да уведе бесплатан превоз за млађе од 18.

Она је већ претходно покренула идеју бесплатног превоза за све Парижане, али то би на крају изашло око 500 евра по домаћинству, што се нашироко доживљава као прескупо.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk