Корона вирус: Хоће ли нам нове навике стечене у изолацији остати за стално

  • Фернандо Дуарте
  • ББЦ Светски сервис
пар са заштитним маскама

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Хоће ли нам промене које је донео Ковид-19 остати за стално?

Уколико живите у кућној изолацији због епидемије Ковида-19, не заборавите једно: нисте усамљени у томе.

Четвртина светске популације тренутно живи под блокадом.

Милиони људи труде се да се прилагоде новим условима насталим због ограничења кретања да би се спречило ширење корона вируса.

Али шта ако неке од ових промена у нашем начину живота буду остале за стално?

Ево на који начин би неке области наших живота могле да буду промењене на неодређено:

Рад од куће

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Све више компанија широм света дозвољава рад од куће

Земљорадници и грађевинци морају да изађу да би обављали свој посао, али за многе друге који раде за радним столом, кућа је постала њихова нова канцеларија.

Компаније широм света биле су присиљене да замоле запослене да раде са удаљености и у изолацији - на том списку нашли су се такви тешкаши као што су Епл и Мајкрософт.

Рад од куће је већ био у тренду, још пре него што се вирус појавио, али према Либи Сендер, експерту за организационо понашање са аустралијског Универзитета Бонд, „корона вирус би могао да се покаже оном прекретницом након које ће рад од куће постати норма."

Анкета из 2019. године коју је спровела лондонска консултантска фирма Интернешенел ворк груп (ИВГ) проценила је да више од 60 одсто компанија широм света има флексибилну радну политику.

Али тај однос се радикално мења од земље до земље: од 80 одсто у Немачкој до 32 одсто у Јапану.

ИВГ очекује да ће тренд флексибилних радних услова само да се појача и настави.

Ћаскајте на мрежи, изађите на дејт много касније

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Ћаскајте на мрежи, сретните се много касније

„Живот неће бити истински нормалан још годинама", рекао је за ББЦ анализатор трендова Блејк Морган.

„Широм света, људи негде позади у главама неће заборавити да су се пре само неколико дана плашили комшијиних бацила."

Мало је области у нашим животима који могу бити толико погођене као дејтинг.

Дејтинг сајтови широм света позивају муштерије да продуже период виртуелног удварања и да одложе контакт у стварном животу.

Интернет је такође препун савета за нове „ноћне изласке" - гледање видеа истовремено, на пример.

„Људи ће добро размислити пре него што се упусте у било какве блиске ситуације са другима", додаје Морган.

Живот оријентисанији ка унутра?

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Претплате на стриминг сервисе ће бити у порасту за време пандемије

Искуство карантина и само-изолације могло би да доведе до промена у начину на који се забављамо.

Узмите кинематографију, на пример.

Око 506 милиона људи ишло је у биоскоп ове године, према истраживању компаније за анализу података Статиста, што је повећање од више од 18 одсто у року од две године.

Међутим, број људи широм света претплаћених на само једну стриминг платформу (Нетфликс) скочила је у истом периоду за 47 одсто, достигавши бројку од 161 милион људи.

Сада када се биоскопи затварају да би се контролисало ширење Ковида-19, очекује се да ће још више људи користити стриминг сервисе.

„У Италији и Шпанији, на пример, прва инсталирања Нетфликсове апликације била су и до 57 и 34 одсто", рекао је за ББЦ Морган.

„Људи сада жуде за забавом и ескапизмом више него икад."

Али да ли ће тренд живота у затвореном потрајати? Ричард Гринфилд, амерички консултант специјализован за индустрију забаве претпоставља да ће се усвајање стриминга убрзати и само створити главобоље власницима биоскопа у земљама као што је Америка.

„Понашање је већ одраније почело да се мења, али ово значи да је сада гас стиснут до даске", рекао је Гринфилд за Њујорк тајмс.

„Мислим да ће већина глобалног пословања које се ослања на излагање банкротирати до краја године."

Директори гејминг индустрије, међутим, имају огромне осмехе на лицима.

Коришћење игара скочило је у небеса у Кини захваљујући изолацији - Еплова продавница апликација у Кини регистровала је огроман скок у преузимању игара после блокаде неколико градова.

Мењање путовања

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Прекомерни туризам - проблем 21. века

Ковид-19 оставио је путничке и туристичке индустрије у расулу, а могао би да изазове и корените промене у начину на који доживљавамо путовања.

Пандемија би могла да угаси 50 милиона радних места широм света, према Светском савету за путовања и туризам.

Удружење међународног авио саобраћаја (ИАТА) проценило је прошлог месеца да авио компаније 2020. године чекају губици од више од 113 милијарди долара широм света - а то је било пре него што су САД најавиле драконска ограничења у путовањима.

Ова група каже да је широм света отказано 1,1 милион летова, а да су резервације опале за 50 одсто у марту, 40 одсто у априлу и 25 одсто у мају.

Туризам је погођен локалним мерама као што су само-изолација и забране великих окупљања људи.

Региони чији су послови везани за туризам припремају се за предстојећа тешка времена.

Међутим, постоје ли и неке прилике усред кризе?

Потпис испод видеа,

Корона вирус и трчање: Полумаратон је могуће истрчати на тераси

„Ова пандемија нам је пружила неочекивану и вредну прилику", рекла је за ББЦ Фреја Хигинс-Десбиолес, професорка менаџмента туризма са Универзитета у Јужној Аустралији.

Многе локације широм света доживеле су „прекомерну навалу туризма", где је дошло до локалне реакције против све већег броја туриста.

Здравствена криза би могла да пружи нови подстрек аргументима за преиспитивање ослањања искључиво на туризам као извора економског раста.

„Научници су сугерисали да пандемије настају као последица људског претераног коришћења окружења, биодиверзитета и природних ресурса - туризам је само део те појаве", додала је Хигинс-Десбиолес.

„Уколико боље не ускладимо нашу људску економију са природним лимитима, имаћемо све горе кризе."

Онлајн куповина

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Онлајн куповина је у Кини скочила за време карантина

Онлајн куповина није толико распрострањена као што бисте могли да помислите, чак ни на местима са широко усвојеном употребом интернета.

У Европској унији, на пример, готово 30 одсто корисника интернета није куповало онлајн 2019. године - тај проценат скаче и до 45 одсто код оних старости између 55 и 74 године.

Међутим, изолација и блокаде би то ускоро могле да измене.

„Једно од понашања од којих се очекује промена је онлајн куповина", рекла је за ББЦ Медиа Егбал, економисткиња из истраживачке фирме Еуромонитор интернешенел.

„То ће укључити и групе које су обично мање склоне том искуству."

У Кини, онлајн малопродаја ЈД.цом регистровала је пораст од 215 одсто током десетодневног периода између краја јануара и почетка фебруара.

Ове бројке ће се највероватније поновити широм света како се све више буде уводила изолација, појачавши актуелну склоност ка више онлајн куповине.

Чистија животна средина?

Аутор фотографије, Getty Images

Сателитски снимци који показују драстично смањење загађења ваздуха у Кини постале су виралне у последњих неколико недеља, захваљујући блокади неколико региона у земљи после ширења корона вируса.

Ограничења путовања и кретања паралисала су тамошњи свакодневни живот, а самим тим и индустријску производњу - и сходно томе емисије које су укључивале гасове ефекта стаклене баште.

Организација за истраживање загађења ваздуха Центар за истраживање енергије и чистог ваздуха (Цреа) израчунала је да је Кина - највећи загађивач на свету - доживела смањење емисија угљен диоксида од 25 одсто између 3. фебруара и 1. марта, у поређењу са истим периодом 2019. године.

Међутим, и даље је више него вероватно да ће се тај ниво поново повећати једном кад се поврати нека врста нормалности у Кини и остатку света, нарочито у регионима где се примењују пакети економског стимуланса.

Али активисти у овоме виде прилику да се нешто промени.

„Чињеница да прекид рада оволиких размера може заиста да доведе до великих (делимичних) позитивних промена показује да можда наш нормалан начин како се раде ствари и заслужује прекид", написао је на свом блогу истраживач са Универзитета Стенфорд Маршал Бурк.

Бурк је израчунао да је привремено побољшање квалитета ваздуха у Кини спасло животе 4.000 деце млађе од пет година и 73.000 људи старијих од 70 година - што је много више него званичне бројке смрти од Ковида-19 у земљи (преко 3.000).

„Можда ће нам Ковид-19, уколико га преживимо, помоћи да пронађемо мање загађујуће начине да обављамо наше послове."

Е-доктор ће вас сада примити

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Да ли телездравље - здравствена нега на даљину - може да помогне у борби против пандемије?

Телездравље је употреба телекомуникацијских средстава и виртуелне технологије да би се указала здравствена нега ван традиционалних установа.

То је тренд који подстиче Светска здравствена организација будући да експерти верују да он може да смањи трошкове и повећа приступ здравственим услугама.

Ширење Ковида-19 је учинило телездравље још важнијим за дијагнозу и лечење инфекције.

„Телездравље може да послужи као средство за постизање само-карантина како би се умањило ширење вируса, истовремено омогућивши лечење здравствених стања", рекао је Стив Дејвис, експерт за политику јавног здравља са Универзитета у Западној Вирџинији.

Оно је постало део напора америчке владе да се избори са корона вирусом у земљи: председник Трамп је 17. марта најавио промене у националном здравственом систему осигурања које ће омогућити проширење телездравствених услуга за старије и угрожене пацијенте.

Је ли глобализација пропала?

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Ширење Ковид-19 је довело до преиспитивања будућности глобализације

У чланку објављеном 4. марта на сајту Светског економског форума, Харалд Џејмс, професор Историје и међународних послова са Универзитета Принстон, позабавио се потенцијалним последицама које Ковид-19 може да има по глобализацију.

„Пандемије нису само пролазне трагедије које доносе болест и смрт", написао је Џејмс.

„Људи постају и сумњичавији и лаковернији."

„Изнад свега, постају мање спремни да учествују у било чему што делује страно или необично", додао је он.

Хоће ли тако бити и са корона вирусом?

Одлука председника Трампа да Ковид-19 назове „Кинеским вирусом" изазвала је контроверзу, а Бразил је изазвао дипломатски инцидент са Кином кад је један од синова председника Жаира Болсонара преко Твитера оптужио Пекинг да је заташкао ширење вируса на исти начин на који су совјетске власти прећутале информације о чернобиљској нуклеарној катастрофи 1986. године.

„Сасвим је могуће да ће Ковид-19 подстаћи 'посустајање глобализације'", закључио је Џејмс.

Други експерти се слажу да је то тренд, упозоравајући да су се тензије које су изазвали трговински рат између САД-а и Кине само појачале појављивањем Ковида-19.

„Велика претња по глобализацију у последњих пар година потекла је од тензија између САД-а и Кине", објаснила је Вики Редвуд, виша саветница из истраживачке компаније Капитал економикс, а пандемија је разоткрила крхкости глобалних ланаца снабдевања након што је кинеска индустријска производња стала у месту.

Потпис испод видеа,

Због ширења корона вируса многе европске земље су поново увеле граничне прелазе.

„Сам за себе, мало је вероватно да ће корона вирус натерати фирме да реорганизују читаве своје ланце снабдевања", додала је Редвуд, али она сматра да је то само још један фактор који чини аутсорсовање производње мање привлачним.

„Период деглобализације - са опадањем прекограничног протока робе и капитала у склопу БДП-а - све је вероватнији", сматра она.

Али има оних који верују да ће корона вирус, другачија пандемија која се дешава у време све веће међусобне повезаности, имати потпуно другачији ефекат.

„Ова пандемија би на крају могла да испадне велики тренутак учења", рекао је Ричард Болдвин, међународни економиста са Дипломског института у Женеви.

„Уверићемо се да је мултилатерална сарадња крајње неопходна."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk