Светска здравствена организација: Шта је СЗО и штa ради

  • Тулип Мазумдар
  • Дописница у области здравља
WHO HQ Geneva

Аутор фотографије, AFP

Потпис испод фотографије,

Седиште СЗО у Женеви

Председник Доналд Трамп саопштио је да ће обуставити америчко финансирање Светске здравствене организације (СЗО) зато што је „оманула у основној дужности" приликом реакције на епидемију корона вируса.

Али шта је СЗО и шта ради?

То је седиште глобалног здравља

Широка палета боја дочекује сваког ко уђе у седиште СЗО-а у Женеви, где 194 заставе земаља чланица организације висе са таванице док - по сунчаним данима, макар - зраци светла обасјавају велики отворени атријум.

Одавде се координише реакција на оно што је описано као „највећи изазов за свет од Другог светског рата".

Ова агенција УН-а основана је 1948. године, а саму себе описује као „глобалног чувара јавног здравља".

Њен декларисани циљ је да постигне „највиши могући ниво здравља за све људе."

То је велики посао.

Протеклих 11 година, предводила је глобалну реакцију на шест међународних здравствених криза, укључујући епидемију еболе у западној Африци 2014. године, епидемију зике 2016. године и - у овом тренутку - пандемију Ковида-19.

Она такође:

  • одлучује када да огласи „глобалну узбуну" током епидемије
  • организује светска истраживања и развојне планове са циљем да се убрзано дође до нових метода лечења и вакцина
  • шаље стручњаке у епицентре болести да сакупе податке о томе шта функционише а шта не

СЗО има и одговорност за широк дијапазон других здравствених питања, укључујући:

  • решавање епидемије глобалне гојазности и дијабетеса
  • смањење смрти на путевима
  • искорењивање болести које се могу спречити вакцинама, као што је дечја парализа
  • рад на смањењу броја мајки и беба које умиру током порођаја

Али - и то је једно велико али - СЗО је само саветодавно тело. Она може да даје препоруке земљама шта да раде да би поправиле здравствено стање грађана и спречиле избијања епидемије неке болести, али не може да наметне извршење тих препорука.

Да ли је СЗО погрешно водила борбу против ове пандемије?

Зависи кога питате.

Ако питате Доналда Трампа, одговор је категоричко да.

Али Трамп се и сам суочава са поражавајућом критиком на рачун тога како је сам решавао кризу у САД - које сада имају више од 600.000 случајева заражених и 26.000 смрти.

Он има и већу геополитичку свађу са Кином, која је избила много пре Ковида-19.

Међутим, амерички лидер свакако није први који је критиковао СЗО због њених изричитих похвала на рачун реакција Кине на епидемију која се наставила чак и кад су други - укључујући лекаре из саме земље - описали како су кинеске власти гушиле њихова рана упозорења на вирус.

Доктор Тедрос Адханом Гебрејесус, генерални директор СЗО, више пута је изјавио како и даље стоји иза похвала изречених на рачун Кине.

Он каже да је њена реакција помогла да се успори међународно ширење вируса, купивши другим земљама време да би се боље припремиле за оно што их чека.

И он, заједно са многим другим научницима, истиче како је Кина веома брзо својевољно поделила генетски код вируса, омогућивши земљама да почну да праве дијагностичке тестове и раде на вакцинама.

Међутим, постоје и широко распрострањене критике на реакције ове земље.

Деви Сридхар, професорка глобалног јавног здравља са Универзитета у Единбургу, рекла је: „Кина није баш најсјајније обавестила свет о раним стадијумима епидемије и очигледно је било одлагања."

„Покушали су да умање важност у раним данима."

Професорка Сридхар је истраживала масовно критиковану реакцију СЗО-а на епидемију еболе у западној Африци а себе описује као једног од „најжешћих критичара" СЗО-а.

Али она је додала: „Тешко је замерити већини ствари које СЗО покушава да уради, имајући у виду тешку равнотежу између навођења земаља да се позабаве овом епидемијом и схвате је озбиљно и труда да задрже све земље за столом."

Огроман део улоге СЗО-а је дипломатија. Зато што она не може да натера земље да поделе информације о епидемијама, рачуна на то да ће земље то учинити саме од себе.

Професорка Сридхар је рекла да је ова организација могла да стекне „пет минута славе" у читавом свету да је доктор Тедрос строго осудио Кину, каже она, али то је могло да наштети глобалној реакцији на Ковид-19.

„Шта би то постигло? Он је и даље морао да се врати недељу дана касније и замоли Кину да подели податке."

Она сматра да СЗО јесте изложила Кину притиску да буде отворенија у раним данима епидемије - али да је то урадила иза кулиса.

„Мислим да постоји велика разлика у дипломатији између онога кад се ствари раде јавно пред медијима - што је често само представа, позирање - и кад се раде приватно, кад се нешто озбиљно заговара и покрећу ствари.

Шта се десило током претходних епидемија?

Ово није први пут да се СЗО суочила са критикама.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

СЗО је била критикована због „споре" реакције на епидемију еболе у западној Африци

Агенција УН-а критикована је да је споро реаговала на епидемију еболе 2014. године, будући да је прогласила међународно ванредно стање тек пет месеци након што је вирус први пут откривен у Гвинеји.

Али 2009. године она је била оптужена управо за супротно - да је пребрзо претерала са реакцијом на епидемију Х1Н1 свињског грипа непотребно прогласивши глобалну пандемију.

Прошле недеље, кад је председник Трамп наговестио идеју укидања финансирања СЗО-у, доктор Тедрос је позвао земље да не „политизују вирус".

Он је рекао и да поздравља анализу СЗО-ове реакције на епидемију зато што сви „желимо да учимо на својим грешкама и на својим јаким странама и да пођемо даље."

Али је рекао да би сад сви требало да се усредсредимо на „борбу против вируса".

Какав ефекат може да има потез председника Трампа?

САД су највећи појединачни донатор СЗО-у, која се ослања на комбинацију чланарине земаља чланица - одређених према богатству и популацији - и добровољним прилозима.

Ти добровољни прилози чине највећи део годишњег буџета агенције који износи 2,2 милијарде долара.

Прошле године су САД дале више од 400 милиона долара.

Доктор Џереми Фарар, директор британског труста Велкам, рекао је да СЗО-у „треба више ресурса, а не мање" да би се изборила са пандемијом.

„Суочавамо се са највећим изазовом нашег доба. Ниједна друга организација не може да уради оно што они могу."

„Ово је време за солидарност, а не за раскол."

А професорка Сридхар је изјавила да САД „одсецају себи нос да би напакостиле властитом лицу."

„Уколико СЗО буде оштећена овим - њена способност да реагује на Ковид, али и на маларију, туберкулозу и дечју парализу - присуствоваћемо повратку свакаквих болести за које смо мислили да се налазе у далекој прошлости."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk