Како ископавати драгоцене метале у вашој рођеној кући

  • Тим Смедли
  • ББЦ Будућност
старудије

Аутор фотографије, Getty Images

Наш савремени свет зависи од природних ресурса који се извлаче из земље, али можете доћи до другог извора ретких и племенитих метала уколико се баците на пролећно спремање куће.

Сад кад је толико нас осуђено на боравак у кући током пандемије, дуго одлагани послови као што су распремање стана или тавана могу да изгледају као добар начин за борбу против монотоније.

Можда се пребирање по кухињској „фиоци пуној смећа" или раскрчивање оног претрпаног креденца у гостинској соби попело на вашем списку обавеза. Уколико вам треба додатна мотивација за пролећно спремање, међутим, знајте да ту вероватно имате скривено благо.

Заточени међу старим производима које држимо по прашњавим ћошковима налазе се драгоцени метали и минерали. То су исти они преко потребни природни ресурси на које ради наш савремени свет. Колективно, наши домови и дворишта су „урбани рудници" пуни ових кључних материјала који само чекају да буду ископани.

Широм света у нашим домовима се крију милиони, ако не и милијарде, некоришћених електронских уређаја - старих мобилних телефона, запостављаних конзола за игру, древних стерео уређаја, застареле компјутерске опреме и покварених штампача, да наведемо само неке. Сваки од њих садржи бакар, сребро па чак и злато, уз широк дијапазон других вредних ретких земљаних елемената.

Кључно је, међутим, навести људе да се ратосиљају старих уређаја на начин који ће значити да ови метали могу да се извуку, рециклирају и поново искористе.

Али пре него што се упустите на своју руку у лов на благо, овде морамо да ставимо једно брзо упозорење: неке локалне власти тренутно моле људе да не праве више отпада у време кад су службе за сакупљање ђубрета преоптерећене. Дакле, ово више доживите као прилику да сортирате ваше гомиле у уредне хрпице које би се рециклирале касније.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Је ли могуће извући више злата из тоне паметних телефона и електронског отпада него из тоне праве руде?

Једном кад изађемо из ове кризе изазване пандемијом, међутим, неки верују да ћемо моћи да искористимо ово огромно складиште метала да бисмо скренули пажњу са извлачења сировина из земље на копање по урбаном руднику. Извлачењем материјала скривених у нашим старим уређајима, могуће их је рециклирати и поново употребити у новим уређајима а да више уопште не мора да се копа по рудницима.

Како рециклирање буде постајало „ефикасније и мање скупо, а потрошачи боље информисани о правилном одлагању", каже Џејмс Хорн, пројектни менаџер Форума WEEE, организације за рециклирање које финансира ЕУ, тако ће „урбано рударство постати све изгледнија опција".

Метал из шест милиона мобилних телефона и скоро 72 милиона тона отпадне електронике извучен је за прављење око 5.000 златних, сребрних и бронзаних олимпијских медаља.

Потпис испод видеа,

Да ли светској привреди прети рецесија - или још горе - економска криза?

Да бисте стекли неку слику о томе шта може да се уради, погледајмо медаље за Олимпијске игре у Токију, за које се сада очекује да буду одржане у лето 2021. године. Између априла 2017. и марта 2019. године, метал из шест милиона мобилних телефона и скоро 72 милиона тона отпадне електронике извучено је из уређаја које су донирали људи из читавог Јапана, како би се направило око 5.000 златних, сребрних и бронзаних медаља.

Урбано рударство управо на овај начин има потенцијал да нам помогне да изградимо одрживију будућност истовремено смањивши нашу зависност од метала ископаних из рудника преко пола света.

Деценијама смо убрзано трошили ограничене ресурсе наше планете извлачењем сировина, претераним искоришћавањем и бацањем наше робе на депоније. Према неким проценама, кад би свих 7,8 милијарди људи на Земљи конзумирало исту количину материјала као Европљани, биле би нам потребне 2,8 планете Земље. За амерички начин живота за све нас било би потребно пет планета Земљи.

Ископавање свог тог материјала оставља озбиљан траг на животну средину. Рударске индустрије заслужне су за пола емисија угљеника на свету и више од 90 одсто губитка биодиверзитета, према Извештају УН-а о изгледима глобалних ресурса. У последњих 50 година, ископавање материјала се утростручило. Многе ресурсе сада је теже наћи, скупљи су а еколошки трошкови ископавања још већи.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Људи из читавог Јапана донирали су старе електронске уређаје за метал од ког је направљено 5.000 златних, сребрних и бронзаних олимпијских медаља

Хорн каже да урбано рударство не само да обухвата електронске уређаје већ потенцијално „било које артикле или материјале који постоје, у складиштима, продавницама, фирмама, домовима, а који се не користе или више не служе жсврси."

И да ли смо заправо већ до сада ископали све што нам треба? И имамо ли већ тога довољно изнад површине земље у „урбаном руднику" да би традиционално рударство постало сувишно?

E-отпад (или „WEEE", што значи „отпад електричне и електронске опреме") највећи је предмет интересовања, зато што стари телефони, лаптопови, кухињска опрема, телевизори и други уређаји које држимо у кући садрже драгоцене метале - као што су злато, сребро, паладијум и бакар - а који су нам потребни за прављење нових електронских уређаја.

Глобално, свет производи чак 50 милиона тона е-отпада годишње - еквивалент 6.000 Ајфелових кула - и он расте 3-4 одсто годишње. Године 2016, Азија је произвела највећу количину e-отпада - 18,2 милиона тона, док Америка производи 11,3 милиона тона, Африка 2,2 милиона тона, а Океанија 0,7 тона. Иако производи најмање е-отпада укупно, Океанија је заправо била највећи произвођач е-отпада по глави становника, избацујући 17,3 килограма по особи, у поређењу са 1,6 килограма у Африци.

Потпис испод видеа,

Корона вирус: Како очистити телефон сапуном и водом

Метали могу бескрајно да се рециклирају а да не изгубе своја својства - Марџорлајн Ширс

Европа је други највећи произвођач е-отпада на свету, бацајући сваке године око 12,3 милиона тона електронске опреме и батерија. У свему томе крије се 330.000 тона бакра и 31 тона злата. И зато што старија опрема обично садржи више ових метала него новији уређаји, кад бисмо успели све да их повратимо, било би више него довољно да се произведе 14,3 милиона тона нове електронске опреме и батерија које Европљани купују годишње. Процењује се да производња годишње количине нове опреме за Европу тражи 2,9 милиона тона пластике, 270.000 тона бакра, 3.500 тона кобалта и 26 тона злата.

То отвара фасцинантну могућност да напросто поново искористимо материјале које смо већ ископали уместо да даље крчмимо Земљу.

Међу онима који се надају да ће ово постати стварност је и Умикор, бивша рударска компанија из Белгије која се трансформисала у једну од највећих компанија за рециклажу на свету у покушају да се пребаци на тржиште урбаног рударства. Она је највише усредсређена на батерије - укључујући оне из електронских возила - превасходно да би из њих извукла бакар, никл, кобалт и литијум. „Метали могу бескрајно да се рециклирају а да не изгубе своја својства", каже портапорлка Умикора Марџорлајн Ширс. „Могу да се продају или искористе у новим материјалима за батерије", објашњава она.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Европа производи огромне количине електронског отпада који садржи довољно метала за прављење нових уређаја које купују њени грађани

Умикор не дели јавно информације о томе колико рециклира годишње, али тврди да „има капацитет за рециклирање батерија од 7.000 тона, што износи 250 милиона телефонских батерија, два милиона батерија за е-бицикле или 35.000 батерија за електронска возила."

Један метал који је тренутно веома тражен је кобалт, кључни састојак литијум-јонске батерије за паметне телефоне и електронска возила. Цена кобалта је скочила за више од 300 одсто у периоду између 2016. и 2018. године. Опет, више од 60 одсто светског снабдевања кобалта потиче из Демократске републике Конго, где је оно чврсто повезано са експлоатацијом деце и загађивањем животне средине. Рециклирање постојећих батерија може да одигра кључну улогу као „извор одрживог кобалта", каже Ширс.

Искоришћавање свих портабл уређаја на издисају које су сакупили грађани ЕУ у последњих 20 година би, каже она, „обезбедило довољно кобалта да се произведе најмање 10 милиона електронских возила."

Из једне тоне батерија за мобилне телефоне, Умикор тврди да може да извуче између 135 и 240 килограма кобалта, у зависности од генерације телефона - модерни паметни телефони садрже више. Они тврде и да из истих ручних уређаја могу да извуку 70 килограма бакра и 15 килограма литијума. Чак и кад се уклони батерија, електроника у телефонима по тони уређаја може да подари око килограм сребра и 235 грама злата. То је веома повољно у односу на примарно рударство, које у просеку може да донесе свега 100 грама сребра на сваку тону ископане руде, и 2-5 грама злата по тони.

„Урбано рударство" много је богатије високо вреднованим материјалима по тони него традиционално рударство. И, према тврдњи Синтефа, норвешког истраживачког института, урбано рударство тражи 17 пута мање енергије за извлачење ових метала него што је потребно да би се дошло до девичанских материјала. Истраживање које проучава одбачене телевизоре у Кини показало је и да може да се дође до велике количине злата и бакра са мање трошкова него што тражи ископавање тих метала из земље.

То је у теорији. У пракси, међутим, „ми смо још веома, веома далеко од постизања овога" кад су у питању критичне сировине, каже Хорн. „Као прво, не рециклира се читав WEEЕ. У овом тренутку стопа је 35 одсто у ЕУ. Као друго, не извлаче се тренутно сви елементи… због процеса обраде који се примењује. На пример, стопа извлачења за драгоцене метале у WEEE који се рециклира у Европи 2014. године била је само 1 одсто."

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Ископавање метала као што су кобалт из земље опасан је и прљав посао, често у државама које су далеко од места на којима се купују електронски уређаји у којима се он користи

ЕУ се, међутим, нада да ће то успети да повећа, али очекује да до 2020. године достигне свега 5 одсто, а до 2030. године 20 одсто. „Чак и ако ови циљеви буду постигнути, и даље смо прилично далеко од могућности да опскрбљујемо количину која је потребна да би се намирила читава потражња", каже Хорн.

Други изазов је како уопште доћи до „руде" урбаног рударства. Мноштво уређаја, каблова, пуњача и трансформатора који чине највреднији део урбане руде нису погодно нагомилани на једном месту и само чекају копача. Уместо тога, они су нашироко распршени, често скривени и приступити им је тешко. Суштина извлачења ових драгоцених метала мање је у самом копању а више у тежем, сложеном хемијском инжењерингу, комуналним услугама и образовању.

„Тренутно се само једна трећина WEEE-а у ЕУ пријављује преко програма сагласности као одвојено сакупљен и одговарајуће обрађен", објашњава Ана Марија Мартинез, експерткиња за производњу и обраду метала у Синтефу. „Преостали WEEE сакупљају нерегистрована предузећа и неправилно обрађују или чак илегално извозе у иностранство или бацају." Потрошачка свест, каже она, представља велику препреку. Ми гомиламо нашу стару електронску опрему, чекајући дан кад би нам поново могла затребати а тај дан никад неће доћи.

Анкета домаћинстава у Великој Британији коју је спровело Краљевско хемијско друштво показала је да је више од пола њих имало макар један некоришћени електронски уређај таворећи у дому, а да је 45 одсто имало и до пет. Кад се то екстраполира, закључак је да би у домовима људи могло да тавори и до 40 милиона некоришћених уређаја. WEEE Форум процењује да просечан Европљанин код куће има 248 килограма електронске опреме (и отпадне и оне која се користи), укључујући 17 килограма батерија, каже Хорн.

Поени за сакупљање WEEE постоје у ЕУ, на пример, преко уличне рециклаже или програма повратка малопродавцима. „Међутим, чини се да за друштво није довољно да само врати своје производе који могу да се рециклирају", каже Мартинез. САД, у међувремену, нема национални закон за поступање са е-отпадом, препуштајући то питање савезним државама. Само 25 држава има законе за електронски отпад, а Калифорнија их је увела прва 2003. године.

У Умикору, Ширс тврди да ће правилно сакупљање увек бити кључно.

„Кад је у питању портабл електронска опрема као што су мобилни телефони, огромна већина тавори код куће по фиокама", каже она. „Изазов је мотивисати људе да их предају на рециклажу. Сакупљање је колективни изазов."

Питање је да ли смо задовољни куповином јефтине робе која иде уз високу еколошку и људску цену

Међутим, постоји још један начин да се смањи ископавање сировина: свеукупно користити мање тога. У такозваној хијерархији отпада „смањи, употреби поново и рециклирај", сувише лако заборављамо на прва два и само се усредсређујемо на ово последње.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Фасцинантно је само помислити како бисмо могли да искористимо материјале из наших старих уређаја за прављење нових без потребе за рударством

„Да би урбано рударство икад добило шансу да замени оно конвенционално, „то није просто питање повећања рециклаже", каже Хорн. „Мора да дође до напретка у многим сродним областима како би се сировине користиле ефикасније и у склопу циркуларне економије. На пример, повећањем животног века производа, променом ставова потрошача према власништву и конзумацији, развијањем ставова према производњи и малопродаји артикала, и осигуравањем лаке поновне употребе."

Можда ће програми који наизглед немају никакве везе са рударством - као што је ЕУ-ово најављено „право на поправку" које од произвођача захтева да прави дуготрајније уређаје и да обезбеди резервне делове - одиграти кључну улогу у будућности урбаног рударства.

У међувремену, одбачени уређаји остају тачно то: одбачени. Они завршавају на депонији или у кутијама у гаражама, подрумима и таванима.

„Цене на тржишту примарних материјала [из примарног рударства] могу да буду веома ниске кад се рудници налазе у Африци или Кини", каже Мартинез. Питање је да ли смо задовољни куповином јефтине робе која долази са високом еколошком и људском ценом или смо спремни да смањимо, поново употребимо и рециклирамо оно што већ имамо.

Можда је сада прави тренутак да се преиспита наш властити однос према електронској роби, е-отпаду и максими „смањи, употреби поново и рециклирај" у контексту наших власититих домова. Држимо злато у креденцима. Штавише, тамо би могао да се пронађе прави правцати периодни систем елемената.

Његово проналажење могло би да буде једно од еколошки најсвеснијих дела које можете да учините а да не изађете из куће.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk