Корона вирус: Шта је „пронинг“ и зашто премештање пацијената потрбушке може да им спаси животе

  • Фернандa Пол
  • BBC News Mundo
Medical team dealing with a patient in prone position

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Ова стара техника зове се „пронинг"

Како расте број случајева Ковида-19, слике из болнице постале су нам исувише добро познате.

Али док виђамо пацијенте на интензивној нези како се стављају на софистициране респираторе који им помажу да дишу, за око нам је запао један детаљ.

Зашто многи од њих леже на стомацима?

Ова стара техника зове се „пронинг" (постављање потрбушке) и показала се као корисна код неких пацијената који се муче са респираторним болестима.

Она помаже да се повећа количина кисеоника која им улази у плућа.

Али техника долази уз одређене ризике.

Повећање дотока кисеоника

Пацијенти могу да се преместе у пронинг позицију (од латинског pronus, нагнут напред) на неколико сати да би се померила течност која је могла да им се наталожи у плућима и омета им дисање.

Ова техника се све више користи у лечењу пацијената са Ковидом-19 који захтевају помоћ на интензивној нези.

„Многи пацијенти који болују од Ковида-19 не добијају довољно кисеоника у плућима и то им шкоди", каже Панагис Галиатсатос, медицински стручњак за пулмологију и интензивну негу и ванредни професор на Универзитету Џонс Хопкинс у САД.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Tехника пронинга повећава проток кисеоника и подстиче употребу различитих делова плућа.

„И иако они добијају кисеоник, понекад им то није довољно. Дакле, ми их онда положимо ничице на стомак, да бисмо омогућили њиховим плућима да се рашире."

Доктор Галиатсатос каже да је најтежи део плућа лоциран у нашим леђима, тако да ће пацијенти који гледају нагоре, са тежиштем на леђима, теже успевати да узму ваздух.

Уместо тога, техника пронинга повећава проток кисеоника и подстиче употребу различитих делова плућа.

„Може да доведе до видне промене, уверили смо се да функционише код многих пацијената", каже доктор Галиатсатос.

У марту је Светска здравствена организација (СЗО) препоручила пронинг за одрасле пацијенте са Ковидом-19 са акутним респираторним дистрес синдромом (АРДС), на период од 12 до 16 часова дневно.

СЗО је рекла да о техници може да се размисли и за децу, али захтева обучене људе и додатну експертизу да би се извела безбедно.

Аутор фотографије, Getty Images

Студија Америчког грудног друштва, заснована на 12 пацијената са тешким АРДС-ом повезаним са Ковидом-19 који су примљени у кинеску болницу Вухан Ђинјинтан у фебруару, показала је да су пацијенти који нису провели време у положају потрбушке имали слабији капацитет ширења плућа, у поређењу са онима који јесу.

Ризична техника

Али иако делује као једноставан поступак, пронинг иде уз потенцијалне компликације.

Пребацивање пацијената на стомак тражи време и захтева бројне искусне професионалце.

„Није лако. Потребно је четворо или петоро људи да би се извело ефикасно", каже доктор Галиатсатос.

То се показало као веома тешко у болницама са мањком особља које се боре са експоненцијалним растом броја примљених пацијената са Ковидом-19.

Болница Џонс Хопкинс, према доктору Галиатсатосу, основала је тим посвећен искључиво пронингу, као реакцију на све већи број пацијената са вирусом корона.

„Дакле, уколико се пацијенти са Ковидом-19 налазе на одељењу за интензивну негу где особље није навикнуто на ову врсту процедуре, они могу да позову специјалистички тим који ће преместити пацијента потрбушке."

Али промена пацијентовог положаја може да има и низ компликација.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Предности пронинга први пут су примећене средином седамдесетих

„Гојазност је једна од наших највећих брига. Морамо да будемо опрезни и са људима који имају повреду груди и пацијентима са цеви за респиратор или катетером."

Техника је повезана и са повећаним ризиком од срчаног удара и понекад може да доведе до загушења дисајних путева.

„Сада се нашироко примењује"

Предности пронинга први пут су примећене средином седамдесетих.

Али тек је 1986. године постала уобичајена пракса у болницама широм света, кажу експерти.

Лучиано Ђатинони био је један од првих лекара који је предводио ране студије о овој техници - и који ју је успешно испробао на пацијентима.

Он је тренутно професор емеритус на миланском Универзитету Статале и експерт за анестезиологију и оживљавање.

Професор Ђатонини је рекао за ББЦ да се пронинг сусрео са „многим приговорима" у раним данима, што он приписује „веома конзервативном" карактеру медицинске заједнице.

„Али сада се нашироко примењује", каже он.

Аутор фотографије, Getty Images

Он каже да повећан проток кисеоника у плућима није једина корист од пронинга.

„Кад пацијенти леже ничице, физичка сила у њиховим плућима је равномерније распоређена", објашњава професор Ђатинони.

„Замислите плућа изложена механичкој енергији респиратора: то је као да се константно ударају песницом. Очигледно, што је та сила равномерније распоређена, мање ће штете нанети."

Друге студије које потврђују корист ове технике објављене су почетком овог столећа.

„Студија спроведена у Француској 2000. године показала је да пацијенти [који су били пребачени потрбушке] не само да су имали бољи проток кисеоника, већ су имали и више шанси да преживе."

И на крају, то је још један ресурс против пандемије која је убила десетине хиљада људи - и за коју још нема лека.

„За сада, најбоље што можемо је да користимо терапије као што је ова", каже професор Галиатсатос.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk