Корона вирус и будућност: Како подићи град против пандемије

  • Харијет Констабл
  • ББЦ Будућност
гужва на улици у кини

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Ковид-19 је истакао колико су градови посебно рањиви услед пандемије

Пандемија вируса корона претворила је спољни свет са друге стране нашег прага у новоформирану дивљину.

Јавни простори сада су области у које сме да се залази само умерено, сем у случају радника од јавног значаја, тако да за већину нас осталих, наши светови смањили су се на величину наших домова.

Модерни градови нису прављени за живот током пандемије и овај наопаки начин живота претворио их је у „дезорганизовани низ неповезаних спаваћих соба и студија", каже Лидија Калиполити, ванредна професорка архитектуре на Купер јуниону у Њујорку, У САД.

Двадесет први век до сада је доживео сарс, мерс, еболу, птичији грип, свињски грип и сада Ковид-19.

Ако смо заиста ушли у еру пандемија, како бисмо сутра могли да осмишљавамо градове тако да спољни свет не изгледа као забрањена зона, већ да остане безбедно и насељиво место?

Истина је да су градови већ до сада страшно много напредовали кад је у питању превенција болести.

„Некада је живот у граду смањивао ваш животни век… свуда сте имали смртоносне клопке", каже Соња Шах, новинарка за науку у ауторка књиге Грозница и пандемија.

Аутор фотографије, EPA

Потпис испод фотографије,

Мере уведене због спречавања ширења Ковида-19 значе да су многи људи изоловани у својим домовима

Ствари су се поправиле, али прометни урбани центри и даље су велики део проблема у случају пандемије.

Без брзих и ефикасних мера заштите јавног здравља које би зауставиле ширење заразе, што је већи и боље повезан неки град, вирус ће успети даље да оде.

Уз процену да ће 68 одсто светске популације до 2050. године живети у градовима, потреба за добрим осмишљавањем градова против пандемија само ће постати још већа.

Приче о градовима

Нису сви градови једнако подложни болестима.

Богати градови као што је Копенхаген, са много зеленила и простора за бициклисте, светски су познати по предностима за здравље.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Градови са неформалним насељима попут Даке су још рањивији за време пандемије

Али потпуно је друга прича за оне који живе у неформалним насељима економски мање развијених градова као што је Најроби у Кенији или Дака у Бангладешу.

Без правих санитарија или приступа чистој води за прање, „епидемија има највише потенцијала да настане и прошири се", каже Елвис Гарсија, експерт за јавно здравље и предавач на Харвардовој Дипломској школи за дизајн.

„За 10 година, процењује се да ће 20 одсто светске популације живети у урбаним окружењима са ограниченим приступом одговарајућим воденим, здравственим и санитарним инфраструктурама", каже он.

Решавање основних санитарија први је корак у изградњи здравијег града.

„То значи одговарајуће водене и санитарне системе и добре, квалитетне домове", каже Гарсија.

Вируси воле гужву

Густина насељености други је фактор који може да има велики утицај на ширење заразних болести.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Више простора за кретање људи и вежбање би могло да помогне у смањењу ризика од ширења инфекције у градовима

То је зато што може да дође до пренасељености, а што опет може да повећа учесталост преноса болести.

Вухан, кинески град у ком је први пут избила епидемија Ковида-19, најгушће је насељен у централној Кини, са 11 милиона становника.

Исто тако Њујорк, који је најгоре погођен заразом у САД, најгушће је насељен град у тој земљи.

Видимо наговештаје како би градови будућности отпорни на пандемије могли да изгледају по томе на који начин се урбани простори преобликују данас.

Широм планете, градови затварају улице да људима дају више простора.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

„Времена у зеленилу" је веома важно и за људе

Окленд, у Калифорнији, отишао је чак толико далеко да је затворио 120 километара градских улица у корист пешака и бициклиста.

Важност „времена у зеленилу"

Приступ великој количини зелених површина такође је важан за ментално и физичко здравље становника града током пандемије.

Марианти Татари, архитекта из УНСтудија у Амстердаму, каже: „Двадесет минута 'времена проведеног у зеленилу' дневно омогућује нам здрав и хумани приступ нашој актуелној ситуацији."

Али са санитаријама које су толико кључан део зауздавања болести, боравак у парку без могућности да вам руке остану чисте могао би да представља проблем.

Макеј предлаже повећање изградње пунктова за прање руку у свим градовима.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Пунктови за прање руку на на јавним местима могли би да помогну у смањењу ризика од преношења инфекције

„Кад би сви посвећено прали руке, имали бисмо смањење свих врста зараза", каже она.

Промене под властитим кровом

Џо Де Силва, директорка глобалног одрживог развоја из инжењерске фирме АРУП, тврди да ћемо можда морати да променимо начин на који градимо и наша унутрашња окружења.

У заједничким стамбеним зградама „можда би требало да размислимо о постојању више од једног лифта и више заједничких степеништа", каже она.

Са тим се избегавају „тачке загушења", што је израз који означава кад много људи покушава да користи исти простор и превише се приближавају једни другима током тог процеса.

И сами наши домови ће морати да се промене.

Зато што смо покушали да их направимо тако да штеде више енергије и топлоте, многе канцеларије, станови и стамбени блокови немају прозоре који могу да се отворе.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Ако ћемо проводити више времена унутра, наше куће ће морати боље да се проветравају и да имају више светла

Али ако ћемо проводити више времена унутра, наше куће ће морати боље да се проветравају и да имају више светла, тврди Калиполити.

Она описује потребу да се избегне нешто што се зове „синдром болесне зграде", а што се дешава „кад су зграде потпуно затворене и доводе до рециркулације патогена кроз своје системе".

Прилагођавање, прилагођавање, прилагођавање

Уколико пандемије буду постале саставни део наших живота, наши градови ће морати да постану прилагодљивији, тврди Јохан Волтјер из Школе за архитектуру и градове Универзитета у Вестминстеру.

„Током кризе као што је ова у којој се тренутно налазимо, то ће значити стварање привременог смештаја и изградњу флексибилнијих здравствених центара, као и доступан простор у градовима за њих", каже он.

Један пример за ово је привремена болница Најтингејл у Лондону, претворена из конвенцијског центра за само девет дана и са капацитетом да прими 4.000 пацијената, и болница са 1.000 кревета у Вухану која је изграђена од темеља за само 10 дана.

Доступан простор и способност да се направе ове брзе, привремене грађевине биће фундаменталан део града подигнутог против пандемије.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Кинеске власти су успеле да саграде болницу са 1.000 кревета у Вухану за само 10 дана

Али градови ће можда морати да иду даље од „ове способности да се брзо промене, од испоруке основних потрепштина, купљених ствари и робе, до рута за евакуацију", каже Волтјер.

Отпорност према пандемији

Дакле, употребна наших тренутних простора у различите сврхе, примена даље санитизације и пребацивање на више простора за пешаке биће кључна својства у граду будућности отпорном на пандемију.

Али једна од највећих промена у нашим градовима неће бити толико видљива као нека луксузна нова зграда или велики нови парк, тврди експерткиња за архитектуру и дизајн Давина Џексон, ауторка књиге Градови података: Како сателити преображавају архитектуру и дизајн.

„Градови будућности мораће да се осмишљавају тако да изађу на крај са потпуно невидљивим токовима [нечега као што је глобални вирус]. И ту наступа мапирање уз помоћ података."

Она даје пример који нас враћа у урбану утробу града: истраживачи из лабораторије Сензибле сити на МИТ-у поставили су сензоре у канализацију како би открили концентрацију илегалних дрога и штетних бактерија у конкретним областима.

Градови изграђени против пандемије највероватније ће бити пуни скривених сензора који ће помоћи при мапирању ширења заразе.

Потпис испод видеа,

Короона вирус: Деветогодишњи проналазач из Кеније изумео иновативан начин за прање руку

Самоодрживост

Још један битан аспект у подизању града отпорног на пандемију јесте размишљање о томе како доћи до извора хране.

У нашем глобализованом свету, ресурси из свих крајева света могу да заврше у срцу наших урбаних центара за свега неколико сати или дана - а вируси могу да се шлепају са њима.

„Наши градови нису цитаделе", каже новинарка за науку и ауторка Соња Шах.

Криза Ковида-19 потекла је из Вухана, који има велику железничку станицу, повезујући град са остатком Кине и прометним међународним аеродромом.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Кинески град Вухан, где је почела епидемија, је изузетно повезан са остатком Кине

„Пет милиона људи је изашло из Вухана пре него што су затворили град", каже Шах.

Она каже да ће, за потребе смањивања ризика, наши градови у будућности можда морати да постану локализованији и самоодрживи.

„Није да свако место мора да постане острво, већ само да постоји некаква свест о равнотежи и одрживости коју можете да видите у властитом насељу."

Већ имате примере урбаних фарми које прехрањују милионе у случајевима кад нема много другог избора.

Гроздови и град

Током Другог светског рата, Американци су засадили 20 милиона кућних башти с поврћем, произвевши више од четири милиона килограма рода сваке године, што је чинило 44 одсто укупне америчке жетве.

Али изазов подизања самоодрживог града и даље је огроман.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Пре пандемије корона вируса, аустралијски град Мелбурн је експериментисао са иницијативом „локализације"

Елвис Гарсија са Харварда слаже се да град будућности мора да буде локализованији, не само у погледу хране већ и приступа свакодневним погодностима.

„Можда морате да створите мале заокружене ентитете у мега-градовима", каже он.

Један пример за ово је 20-минутни град, нешто што је испробавано у Мелбурну, у Аустралији, пре избијања пандемије вируса корона.

У двадесетоминутном граду, скоро све што је неком становнику потребно, од шопинга преко здравствених служби до теретане, налази се на 20 минута пешке или бициклом.

Локализација или глобализација

Локализација може да помогне и код једне друге тачке спотицања у борби против заразе - масовног јавног превоза.

Иако се хвали као еколошко решење за загађење које изазива употреба појединачних аутомобила, јавни превоз није идеално решење у ситуацији пандемије.

Градови ће, дакле, морати да омогућавају више простора за вожњу бицикла, а можда ће морати да „обезбеде и више стаза и спореднијих путева како би постојали алтернативни правци да се стигне негде: да нисмо сви колективно на истом путу или у истом јавном превозу", каже Јохан Волтјер.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Можда не би требало да замишљамо нове планове за сјајне градске центре кад замишљамо градове отпорне на пандемију

Али док свет покушава да се избори са суровом стварношћу наше актуелне ситуације, не можемо напросто само да изградимо излаз из овог проблема.

Мора да дође до промене у начину размишљања за сваки град будућности, тврди архитекта Роберто Паломба, који се тренутно налази у карантину у свом дому у Милану.

Он сматра да пре него што почнемо да размишљамо о новим градовима, треба прво да се усредсредимо на спречавање да уопште дође до избијања нових болести.

Дакле, можда не би требало да замишљамо нове планове за сјајне градске центре кад замишљамо градове отпорне на пандемију.

Уколико се будемо добро припремили за пандемију, наши градови би могли да изгледају умногоме као што изгледају данас - само мало мање прометни, са више локалног отвореног простора и више ресурса који су људима потребни да остану самоодрживи на властитом прагу.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk