Корона вирус и Антарктик: „Изоловани у изолацији”

  • Сем Профит
  • ББЦ Њуз
Праден Томар на Антартику

Аутор фотографије, Pradeep Tomar

Потпис испод фотографије,

Екстремна изолација: Чињенице о животу на Антартику

Одсечени су од остатка света месецима и тамо није забележен ниједан случај оболелог од корона вируса. Зашто онда истраживачки тимови на Антарктику поштују правила изолације у борби против вируса којег вероватно нема на овом континенту?

„Уколико би се неко разболео од Ковида-19 то би било катастрофално. Зато предузимамо превентивне мере. Осећам као да смо изоловани у изолацији. Превенција је много боља него лек ", каже Прадер Томар, доктор медицине на истраживачкој мисији у индијској бази Бхарати на Антарктику.

Он је у станици већ пет месеци.

Ако би Ковид-19 стигао до истраживачке станице на Антарктику то би било катастрофално. Не постоји место где можете да одете, медицинских установа нема много, а могућност ширења вируса је висока.

Упркос томе што је то једини континет без оболелих, тим који чини 23 члана се налази у изолацији од фебруара.

Свако ко дође на Антарктик је у карантину 14 дана.

Уколико неко има симптоме Ковида-19 на Антарктику, истог тренутка мора да иде у изолацију, као и сви они који су били у контакту с њим.

Аутор фотографије, Pradeep Tomar

Потпис испод фотографије,

Антартик: Екстремна изолација

На Антарктику своје станице има 29 земаља.

Пре него што је изолација уведена, чланови експедиција су се често посећивали.

Они који дочекују госте, подигли би заставу на станици. Тимови би славили празнике и уколико нека од станица не располаже неком опремом, позајмљивали би између себе.

„Овај ниво хармоније између различитих нација није видљив у стварном свету", каже др Томар.

Али сада од почетка марта није видео никога из других база, јер су све заједничке активности стављене на паузу.

Аутор фотографије, Pradeep Tomar

Потпис испод фотографије,

Бхарати станица је направљена од 134 монтажна контејнера

Када је др Томар стигао у Бхарати 15. новембра 2019. године, како би проучавао психолошке ефекте поларне експедиције, свет је био исти као и увек. Сада каже он, присутна је непрестана узнемиреност у станици, а уз мањак правих информација о корона вирусу и стална забринутост за породице чланова експедиција које су код куће.

Др Томар и његове колеге имају нејасну представу о пандемији.

Ослања се на пријатеље и породицу који му шаљу информације.

Неке последице социјалног дистанцирања тешко може да замисли.

„Пријатељи ми кажу да су у истој ситуацији као и ми, да живе у изолацији код куће", каже он.

„Не могу да замислим како свет изгледа са маскама".

Рестриктивне мере широм света утичу и на путовања, а оне важе и за кретање између база.

То значи да би научници могли да остану месецима дуже него што су очекивали у хладној и непријатељској клими.

Аутор фотографије, Pradeep Tomar

Потпис испод фотографије,

Чланови Бхарати тима лансирају временски балон

Бхарати база се налази у Ларсменовим брдима, која гледају на Јужни океан, а почела је рад 2012. године, као једна од најудаљенијих истраживачких места на планети. Најближе копно је Јужна Африка на 5.000 километара. Једини превоз је бродом и то само током антарктичког лета, између новембра и марта месеца.

Они који живе на овако неприступачном месту свесни су како је људима широм света у изолацији.

Сви радимо од „куће" током боравка у станици.

Нема продавница. Нема могућности за лагану шетњу. Постоји опасност да напољу температура падне до минус 40 степени Целзијусових.

Цео тим у Бхаратију прошао је обуку пре доласка, како би научио како ментално и физички да преживи антарктичке зиме.

Стална друштвена изолација и недостатак сунчеве светлости доводи их у ризик од развоја депресије.

На континенту који је током зимских месеци без икакве сунчеве светлости, одржавање ритма редовног спавања може бити тешко.

„Подстичемо људе да редовно спавају", каже др Томар.

Аутор фотографије, Pradeep Tomar

Потпис испод фотографије,

Бхарати се нлази између фјодра Тала и залива Куалити на Антартику

Када је др Томар стигао, био је свестан опасности коју Антарктик доноси.

„Стална претња по живот је присутна док сте тамо", каже он.

„Велике санте леда крију пукотине у које можете да упаднете".

Али сада је забринутији за људе код куће. Свет који др Томар познаје је далеко од онога за који је знао када је стигао на ледени континент. Он је прошао тренинг социјалне изолације, али чланови његове породице нису.

„Волео бих да могу да служим земљи у овом тешком тренутку", каже он.

„Нико се никада није нашао у кризи која сада влада. Надам се да ће свет изгледати исто када стигнем кући".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk