Немачка и злочин из мржње: За паљење заставе ЕУ и других држава до три године затвора

Паљење заставе ЕУ на Кипру 2013. године

Аутор фотографије, AFP

Потпис испод фотографије,

Паљење заставе ЕУ на Кипру 2013. године

Јавно паљење заставе Европске уније или неке друге државе од сада се у Немачкој сматра злочином из мржње и оном ко уради тако нешто прети казна до три године затвора.

Скрнављење стране заставе исти је злочин као скрнављење заставе Немачке, одлучено је гласањем у парламенту те земље.

Исто важи и за химну ЕУ, Бетовенову Оду радости.

Овакав потез уследио је после притужби Социјалдемократске партије због паљења заставе Израела на протесту у Берлину 2017.

Министарка правде Кристин Ламбрехт, чланица Социјалдемократске партије, рекла је да „паљење застава нема никакве везе са мирним протестима". Додала је да је то пробудило „мржњу, гнев и агресију" и да је повредило осећања многих људи.

Нови закон се такође односи и на друге случајеве скрнављења симбола, попут јавног цепања заставе. Јавно приказивање нацистичке свастике и других нацистичких симбола већ је забрањено у Немачкој.

Алтернатива за Немачку, странка крајње деснице, осудила је нови закон због „претераног мешања у слободу говора и уметничко изражавање".

Скрнављење заставе ЕУ у Великој Британији није кривично дело. У Француској се за скрнављење заставе те земље плаћа казна од 7.5000 евра, а запрећена је и казна до шест месеци затвора.

Шпанија, Италија и Грчка такође имају законе који забрањују скрнављење националне заставе.

Каква је ситуација у Србији?

Према Кривичном законику Србије, за скрнављење заставе грба и химне прописана је новчана или затворска казна до три месеца.

Иста казна прописана је и за јавно скрнављење заставе друге државе, њеног грба или химне, као и за јавну поругу Организације Уједињених нација, Међународног црвеног крста или других организација чији је Србија члан.

Паљење застава није неуобичајено на Балкану, а почетком године у Београду је запаљена застава Црне Горе на згради амбасаде те земље у Београду.

То се десило 2. јануара на скупу подршке верницима Српске православне цркве у Црној Гори који су у том периоду протестовали против доношења новог закона о слободи вероисповести.

Шешељ и паљење застава

Војислав Шешељ, председедник опозиционе Српске радикалне странке, је један од политичара који је познат и по скрнављењу застава међународних организација и других земаља.

Последњи овакав инцидент догодио се 2019. године, када је Шешељ, поводом две деценије од бомбардовања СРЈ Војислав Шешељ, запалио заставе Европске уније и НАТО

И то није било први пут да Шешељ пали заставе ЕУ и НАТО.

Потпис испод видеа,

Iranska zastava

Пошто му је одложено саслушање у Специјалном суду у Београду у марту 2016, лидер радикала Војислав Шешељ запалио две заставе испред зграде суда.

Слично је урадио и 2014, када се после 11 година проведених у притвору Међународног кривичнох суда за бившу Југославију Уједињених нација (МКСЈ) у Хагу, вратио у Србију и малтене са аеродрома упутио до амбасаде Хрватске где је у присуству присталица запалио заставе ове земље и Европске уније.

Шешељ је заставу Хрватске запалио и 2015, поводом обележавања 20. годишњице операције Олуја.

Заменик председника СРС Немања Шарановић осуђен је 2016. године на годину дана условне казне затвора због паљења заставе САД 2012. године.

Доста прашине дигло се и 2019. године због тога што је у представи Пад глумац Бранислав Трифуновић исцепао заставу Србије. Трифуновић није због тога правно гоњен.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk